Nisu bez razloga naše bake bile najmudrije: Ove metode Srpkinja će vas šokirati

Stari Srbi verovali su da je novembar mesec kada se duša umiruje, a dom treba ispuniti sitnicama koje donose snagu - jednostavne predmete što čuvaju kuću, decu i zdravlje.

Naime, kako naši stariji pričaju, žene su nekada dodavale po neki predmet ispod jastuka, u kecelju, u torbu za dete, ili kraj ognjišta kao znak da je kuća zaštićena.

Takvi predmeti obavezno su nosili neko značenje, blagoslov ili molitvu.

Najčešće je u pitanju bilo zrno kukuruza, pšenice ili pasulja, koje se stavljalo u platnenu kesicu i držalo u fioci, u devojačkoj kecelji ili u dečijem jastuku. Verovalo se da zrno donosi zdravlje, plodnost i postojanost. U kućama u Pomoravlju i Šumadiji, stavljalo se i u novčanik  - "da nikad ne bude prazno, ni srcem, ni parom."

Stari, drveni češalj stavljan je ispod jastuka kod žena koje ne mogu da spavaju, koje se muče s mislima, ili koje "ne znaju šta da odluče". Verovalo se da češalj "raspetljava glavu", i da se briga "povlači kroz zube drvenog zubača".

Foto: V. J.

Češalj je obično bio umotan u čistu krpu, i niko nije smeo da ga koristi dok se ne "ispune tri noći".

U mnogim domaćinstvima, posebno pred Nikoljdan, domaćin bi stavio novčić (obično dinar ili paricu) u prorez štoka, pod prag ili u ćošak kredenca, da se "drži para, da kuća ne bude prazna".

Deci se često u jesen stavljala crvena nit, vuna ili konac, pod jastuk, u majčinu kecelju ili zašiveno u unutrašnji šav košulje. Verovalo se da crveno "odvraća oko", odnosno štiti od uroka, straha i noćnih nemira, prenosi portal LepoteSrbije.

Takođe, žene su znale da u torbi, u kesici sa sapunom ili čak u brushalteru, nose mali suvi bosiljak -ne za miris, već za duhovnu čistotu i mirno srce.