Kako biste danas živeli po Dušanovom zakoniku? Za prevaru se sekle ruke i rezao nos, a za brak je bila neophodna jedna stvar

Dušanov zakonik poznat u prošlosti i kao "Zakon blagovernog cara Stefana", jedan je od najznačajnijih izvora srpskog srednjovekovnog prava. Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a kazne koje slede ukoliko se prekrši neki član, ledi krv u žilama.

Prvi deo Zakonika donet je na saboru održanom na Vaznesenje 20. maja 1349. godine u Skoplju kada je doneto 135 članova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru održanom 31. avgusta 1354. u Seru i tada je dopunjen sa još 66 članova.

Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a pisan je na starosrpskom jeziku.

Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastela koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.

Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.

Foto: Informer

Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge iz 14. veka. Posle njega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji.

Zakonik je upamćen kao vrhovni pravni akt kojim je srednjovekovna Srbija uspostavljena kao pravna država.

Samo neke od surovih kazni

Kazne predviđene Dušanovim zakonikom uglavnom su bile novčane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale teško sakaćenje, a i batinjanje. Takođe, razlikovale su se u odnosu na to da li se primenjuju na vlastelinima ili običnom narodu. Evo nekih od članova iz ovog dokumenta koji to ilustruju:

Član 53. O nasilju: "Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže; akoli sebar uzme silom vlastelinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže".

Član 54. O bludu vlastelinke: U zakoniku stoji da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini "takvi da se rastave". Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, te se kažnjavala čak i "blud među supružnicima". "Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sareže.”