Da li znate šta je "zimsko smirenje"? Dani kada treba svakog da ugostite, ali jednu stvar nikako ne radite

Dani od Aranđelovdana do Božića nazivaju se "zimsko smirenje", a prema narodnom verovanju, tada nikako ne smete da radite određene stvari.

U srpskoj tradiciji, period između Aranđelovdana i Božića bio je vreme tišine, sabranosti i duhovnog reda, dani kada se ne viče, ne lupa šakom o sto i ne odbija onaj koji dođe pod krov.

Takvi su dani od Aranđelovdana (21. novembar) pa sve do Božića (7. januar) – vreme koje je u starim domaćinstvima bilo poznato kao "zimsko smirenje".

Stari su govorili da kako se čovek ponaša u ovom periodu, takva će mu biti godina. Zato su žene pazile da ne razbiju ništa, da se ne razlije voda, da se ne prenoći u ljutnji.

Udaranje po stolu, koje se danas smatra gestom odlučnosti, nekada je značilo uvredu kuće. Verovalo se da onaj ko lupi šakom o sto u slavskim danima izaziva neslogu među ukućanima, ali i otvara vrata za gubitke u narednoj godini.

Zato se govorilo: "Ako moraš da kažeš - reci. Ako moraš da uradiš - učini. Ali nemoj da udariš". 

Poštovao se svaki gost

U ovom periodu, posebno se poštovao svaki gost koji pređe prag. Ako neko naiđe, i najavljen i nenajavljen, morao je biti poslužen, makar hlebom i solju, piše Alo. Ako mu se zatvore vrata, verovalo se da će sreća zimi zaobići kuću.

Čak i kad gost dođe u trenutku umora ili porodične napetosti, ne odbija se. Ne govori se: "Nismo za goste". Umesto toga, domaćin se nasmeje, iznese šta ima i kasnije, kad ostane sam, izgovori:
"Ko dođe pred praznik, došao je s razlogom". 

Foto: Shutterstock

U ovim danima, naročito uveče, vatra se ložila tiše. Domaćini su palili kandilo bez reči, a deca su učena da ne trče kroz kuću, da ne zovu jedno drugo vikom, već da se svetitelj "ne prenese s plamena". 

Božićni post, koji počinje 28. novembra, podrazumevao je ne samo uzdržanje od hrane, već i uzdržanje od svake suvišne misli, reči i postupka. Zato se u kući:

• ne vadi stari spor

• ne diže ton na decu

• ne kritikuje bez potrebe

• ne odlazi iz kuće ljut.

Sve je imalo svoju meru – jer se verovalo da se duhovni red stvara u kući, ne u crkvi. Zato se govorilo: "Ako se kuća smiri do Božića – Bog će u nju i ući".