Slavimo veliki praznik: Obavezno ispoštujte ove običaje, pogotovo ako idete na slavu

Srpska pravoslavna crkva danas, 16. novembra, obeležava Đurđic - Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija.

Mošti Svetog Đorđa prenešene su iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bila njegova poslednja želja. Hrišćani su u vreme cara Konstantina sagradili hram Svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj. Prilikom osvećenja tog hrama, u njemu su sahranjene i mošti sveca. Ovaj hram nekoliko puta bio je rušen i obnavljan. 

Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjovekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi.

Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, koje su ljudi u nevolji prizivali. Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan. Da današnji dan važi običaj da žene ne rade nikakve ručne poslove, a veruje se da bi i krojači i obućari trebalo da odmaraju

Nepokretni je praznik - ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana za slavu. Gosti koji dolaze na ovu slavu trebalo bi da domaćinu donesu tri kestena koja simbolizuju štit Svetog Đorđa koji će štititi domaćina i ukućane cele godine. Tri kestena povezuju se i sa Svetim Trojstvom.

Foto: Shutterstock

Razlika između praznika Đurđevdana i Đurđica

Sveti Đorđe na ikonama se najčešće prikazuje kako jaše na konju i kako kopljem probada aždaju. Za praznik Đurđic on je predstavljen kao "pešak" bez konja, u stojećem stavu sa mačem i kopljem u ruci. Za razliku od Đurđevdana, Đurđic nije obeležen crkvenim slovom u kalendaru što znači da nije zapovedni praznik, iako je veoma značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu.