Kako dalje sa NIS-om? Ovo su četiri moguća scenarija - Evo šta bi moglo da reši ključno pitanje za Srbiju

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da od američkih partnera nismo dobili ni dan da NIS može da nastavi poslovanje, a ekonomisti i stručnjaci istakli su da postoje četiri moguća scenarija u vezi sa ovom situacijom.

Tim povodom, ministarka je danas u obraćanju istakla da je država protiv nacionalizacije, ali da je suočena sa veoma teškim odlukama. Dodala je i da neće dozvoliti da zemlja bude ugrožena.

- Smatram da su pred nama teške odluke. Naime, da li da izvršimo preuzimanje kompanije, a da se zatim utvrdi i izvrši nadoknada štete. Znam da je predsednik Vučić protiv nacionalizacije, kao i mnogi u Vladi Srbije, i to smo više puta ponovili. Sutra će biti održana vanredna sednica Vlade, i mogu da vam kažem da nećemo dozvoliti da naša zemlja bude ugrožena. U narednim danima nas čekaju možda i neke od najtežih odluka u našoj istoriji. Nadam se da će ruski prijatelji shvatiti težinu situacije i da će nam pomoći da je prevaziđemo - kazala je Dubravka Đedović.

Takođe je naglasila da će sutra posle sednice Vlade imati više informacija o trenutnoj situaciji, kao i da će nastaviti danonoćno da rade kako bi zaštitili interese svih građana Srbije.

- Vidim oko čega se predsednik Vučić lomi, i to su veoma teške i odgovorne političke odluke. Ono čega su građani svesni je da sankcije traju već 36 dana, od 9. oktobra, ali da oni nisu osetili ništa. I to je zahvaljujući dobroj pripremljenosti države. Sutra posle sednice Vlade ćemo imati više informacija, i ja se iskreno nadam da ćemo biti jedinstveni po ovom pitanju, da bi zaštitili interese naše zemlje i građana. Takođe, danonoćno radimo, nastavićemo da se borimo, i  zaštitićemo našu zemlju, jer vi ne smete da trpite - rekla je ona.

Foto: Pedja Milosavljević

Četiri moguća scenarija za NIS

Američke sankcije traju već 36 dana, odnosno od 9. oktobra. Iako ih građani Srbije do sada nisu osetili, nakon današnje vesti oglasili su se brojni stručnjaci i ekonomisti, iznoseći svoja mišljenja o trenutnoj situaciji, kao i moguće scenarije koji bi Srbiju mogli sačekati u budućnosti.

Oni su naveli da trenutno postoje četiri scenarija za ovu situaciju.

Nacionalizacija je rešenje?

Ekonomista Nemanja Antić rekao je za Kurir televiziju da novi razvoj događaja u vezi sa američkim sankcijama NIS-u ima značajan uticaj i na Srbiju. Istakao je da su pred državom moguće opcije kao što su nacionalizacija ili to da Rusija sama pronađe kupca za svoj udeo.

- Ključna trka je sada o nafti. Zato smo u ovakvoj situaciji. Rusija je bogata naftom, Amerika ima velike zalihe nafte, a imamo i svetsku cenu nafte. Ova cena diktira inflaciju jer se ona koristi za sve. Ispostavilo se u praksi da centralne banke mnogo manje mogu da utiču na inflaciju, a mnogo više utiče cena nafte - kaže Antić za Kurir.

On objašnjava da je situacija sa NIS-om posebno ozbiljna, jer je Amerika više puta dodatno zaoštravala postojeće sankcije.

- Prvo niste smeli da imate ruske prerađevine nafte, zatim sirovu naftu, onda gas, a sada ni rusko vlasništvo. Dugo su Amerikanci tolerisali ruske kompanije po Evropi. Lukoil u Americi ima preko 100 pumpi. Od pre par meseci nakon zaoštravanja sankcija ispostavilo se da ni ruski privatni kapital ne može da opstane - kaže Antić.

Foto: Shutterstock

On dodaje da, iako se Lukoil listira na ruskoj berzi, čak 40 odsto kompanije drže strani, pre svega zapadni investicioni fondovi, te da su u pojedinim slučajevima ipak napravljena određena izuzeća.

Antić navodi da se nacionalizacija pokazala kao funkcionalno rešenje u pojedinim evropskim državama, dok je druga opcija da Rusija sama pronađe kupca.

- Postavlja se pitanje šta ćemo raditi sa procentom ruskog uticaja ukoliko bi se to nacionalizovao, kao u Nemačkoj i Italiji, mi nemamo obaveze prema EU ali imamo međunarodne obaveze. Moguće rešenje je da Srbija otkupi sve od Rusije. Realna vrednost bi sada bila između 3 i 4 milijarde, a nisam siguran da to možemo da platimo. Ipak, oni mogu da traže i 12 milijardi - kaže Antić.

Dimitrijević je takođe gostujući na Kurir televiziji naveo da sankcije imaju posledice po rusku ekonomiju.

- Ipak, te posledice su mnogo manje nego što se pretpostavlja. Rusija nalazi alternative. Rusija je nagomilala devizne i zlatne rezerve, a EU se ne usuđuje da otme tu rusku imovinu. Rusija ima protivodgovor, što bi mogla da prisvoji imovinu i veće vrednosti ukoliko bi EU posegnula za rezervama koje se pre svega nalaze u Belgiji - kaže Dimitrijević za Kurir TV.

On napominje i da je Rusija do sada uspevala da pronađe alternativna tržišta za izvoz nafte i gasa, te dodaje da se u ključnim ocenama slaže sa stavovima kolege Antića.

- Idelano bi bilo da Rusija nađe kupca, kao nekog tranzicionog kupca. Ako bi se našlo takvo rešenje, a sankcije će možda trajati nekoliko godina, možda kasnije bude rešenje da Rusija vrati vlasništvo nad imovinom. Ovo je mali procenat u odnosu na ukupnu vrednost, ali je Rusiji strateški važno da ima kontrolu nad čitavim područjem - rekao je Dimitrijević za Kurir.

Foto: NIS

Srbija treba da otkupi deo udela NIS-a

Ekonomista Veljko Mijušković izjavio je danas da bi za Srbiju najpovoljnije bilo da sama otkupi deo udela Naftne industrije Srbije (NIS), ali da je pitanje da li je to u ovom trenutku izvodljivo.

- To bi svakako bilo najbolje, jer smo više puta komentarisali da je bilo loše što je strateški resurs zemlje prepušten drugoj strani. Da li je to sada moguće, to je pitanje. Ako bi ovo bila prva instanca, možda bi u kasnijoj fazi deo mogao ponovo da se vrati pod okrilje Srbije - kazao je Mijušković za Tanjug.

Istakao je da bi kupovina dela NIS-a bila najbolja opcija da bi Srbija izbegla situacije u vezi sa sankcijama u narednom periodu.

- Možda će u nekoj kasnijoj instanci doći do toga da se deo ponovo otkupi i vrati pod okrilje Srbije. Što bi i bilo najbolje, znači da mi imamo konačno taj bar kontrolni paket, ako ne i više, u našim rukama i da jednostavno više ne dolazimo u ovakvu situaciju - dodao je on.

Mađarska je dobra opcija

Mijušković je naveo da je Mađarska dobra opcija za kupovinu udela NIS jer je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu.

- Videli smo dogovor koji je postignut između Orbana i Trampa, to je jedna stvar. Drugo, Orban je tradicionalno u dobrim prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom, te ja verujem da je on neki presek ovih interesa, Orban odnosno Mađarska i njihova kompanija, koja može da zadovolji trenutne interese američke strane, a da je prihvatljiva Rusima - naveo je on.

Istakao je i da su Mađarska i Srbija prijateljske zemlje i da tome doprinosi i dobar odnos predsednika Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Foto: instagram buducnostsrbijeav

Rabrenović: Osnovni motiv američkih sankcija je da se ruski uticaj u kompaniji potpuno ukloni

Ekonomista Mihajlo Rabrenović ocenjuje da se trenutna dešavanja oko vlasničke strukture NIS-a mogu posmatrati u kontekstu šire strategije američkih sankcija, čiji je cilj, kako kaže, uklanjanje ruskog uticaja iz kompanije.

Kako je on ocenio, prodaja paketa od 11,3 odsto ruskog udela ne bi bila dovoljna da se taj cilj ostvari.

- Čini mi se da 11,3 odsto ne bi bilo dovoljno da se postigne taj cilj, zato što bi zbog nekih možda bliskih odnosa uvek postojala mogućnost dogovora i nastavka ruskog uticaja - rekao je Rabrenović za Tanjug, preneo Telegraf.

Podsetio je da Srbija trenutno ima oko 29 odsto udela u NIS-u, dok mali akcionari poseduju oko 14 procenata.

- Dakle, sa tim procentom koji bi bio oko 42-43 odsto, ako bi to ostalo Rusima, ne bi se postigao cilj da se oni oslobode uticaja i kontrole - rekao je Rabrenović.