Tinejdžeri u Srbiji na udaru: Ako ovo koristite ostaćete bez sluha

Tinitus – zujanje, pištanje ili šum u ušima – postao je novi i zabrinjavajući fenomen među mlađom populacijom.

Sve više tinejdžera i mladih odraslih dolazi kod otorinolaringologa sa simptomima koji su ranije bili rezervisani za starije. 

Podaci pokazuju da oko 40 odsto mladih već sada ima određeni stepen oštećenja sluha, najčešće zbog dugotrajne izloženosti preglasnoj muzici na koncertima, u klubovima i svakodnevnom nošenju slušalica na visokom nivou jačine zvuka.

Profesor dr Ivan Baljošević specijalista otorinolaringologije sa višedecenijskim radnim iskustvom na Institutu za majku i dete sitakao je za RTS da su posebno ugroženi tinejdžeri koji stalno nose slušalice i neprekidno slušaju muziku tokom dana.

- To posebno loše može da utiče na male ćelije koje se nalaze u našem slušnom aparatu i dovodi do stalnog oštećenja tih malih cilija, i to oštećenje najčešće bude nepovratno - upozorava profesor.

Jačina zvuka se izražava u decibelima, a visinu u frekvencijama. Uobičajeni razgovor je otprilike jačine između 40 i 60 decibela. Zvuk kojem smo izloženi u saobraćaju je oko 80 decibela. Čak i ta buka kojoj smo svakodnevno izloženi u saobraćaju može kontinuirano i dugoročno da ošteti sluh.

- Zvuk koji je preko 100 decibela, on sigurno oštećuje vaš slušni aparat ako se primenjuje u dužem vremenskom periodu u toku dana. Tako da zvuk koji proizvode slušalice može biti i preko 110 decibela. To je već negde blizu granice bola koja, iznosi negde oko 120 decibela. Kontinuirano i dugotrajno slušanje muzike sa aparatom za proizvodnju zvuka koji traje, i preko 100 decibela je, sigurno će oštetiti nežni slušni aparat kod dece - kaže profesor Baljošević

Koji oblik slušalica je najpogubniji 

Slušalice koje se nose u ušnom kanalu predstavljaju dodatni problem, jer one mogu da izazovu infekciju spoljašnjeg uha.

- Higijenski je mnogo bolje nositi slušalice koje se nalaze preko uha nego one koje su u slušnom kanalu, jer na taj način rizikujetei razvoj infekcije koja dodatno pogoršava sluh - ističe profesor.

Foto: Shutterstock

Kada smo izloženi buci na koncertu ili utakmici, jačina zvuka može prelaziti i 110 decibela. To može da izazove prolazno oštećenje sluha, što uglavnom osetimo kada se vratimo kući i imamo osećaj zujanja i punoće koji obično nestaje u narednih desetak sati.

- Međutim, ako vi to stalno i kontinuirano radite, znači iz dana u dan, na kraju ćete imati jedno pogoršanje sluha praćeno stalnim i kontinuiranim zujanjem koje neće prestati. I onda to svakako vodi u pogoršanje slušnog aparata - objašnjava otorinolaringolog.

Pravilo 60/60

Pravilo koje se zove 60 kroz 60 znači da bi aparat za proizvodnju zvuka, da li je to neki MP3 plejer ili nešto slično tome, namesti na 60 odsto svoje jačine.

- Znači, ako proizvodi zvuk od 110 decibela, treba da ga slušate negde između 50 i 60 decibela. Drugih 60 je da to slušanje muzike ne treba da bude duže od 60 minuta. Znači, vi kontinuirano možete da slušate muziku sa slušalicama, najviše između 45 i 60 minuta, da bi štedeli vaš slušni aparat, odnosno da bi se vaše uvo posle tog slušanja oporavilo - objašnjava profesor.

Ukoliko se ipak razvije tinitus – opasno zujanje u ušima koje se javlja samo s jedne strane, ili gubitak sluha, koji i tinejdžeri sami registruju i roditelji primećuju, onda je neophodno javiti se lekaru.

- Terapija koja se daje su, na primer, kortikosteroidi, onda neki enzimski preparati koji smanjuju otok slušnog živca, jer, u stvari, usled oštećenja tih malih ćelija, prvo dolazi do njihovog otoka, a zatim i slabije pokretljivosti, što dovodi do njihovog definitivnog oštećenja - napominje dr Baljošević.

Zato se obavezno treba javiti lekaru ukoliko zujanje traje duže od sedam dana, kako bi prepisao odgovarajuću terapiju, koja je dosta jaka i ne bi je trebalo često koristiti, ali to je jedini način da se spase sluh koji nam treba ceo život.

- Ako imate 15 godina i nosite MP3 plejer pet sati dnevno, vi ćete sigurno za šest meseci imati oštećenje sluha - naglašava prof. dr Ivan Baljošević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.