Šta je diskus hernija i kako prepoznati simptome?

Bolovi u leđima postaju sve češći, a jedan od čestih uzroka je diskus hernija. Iako mnogi veruju da se ovaj problem javlja uglavnom kod starijih, on pogađa i mlađe osobe, posebno one koje vode sedentaran život ili su izložene dugotrajnom opterećenju kičme.

U emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1, doc. dr Bojan Jelača, neurohirurg, objasnio je šta je diskus hernija, kako nastaje, koji simptomi ukazuju na ozbiljniji problem i kada je potrebno stručno mišljenje.

- Diskus hernija je stanje koje može biti hronično i teško zbog oštećenja diska, čija je funkcija da amortizuje sile koje prolaze kroz kičmeni stub. Kičmeni stub funkcioniše kao celina, iako svaki njegov deo ima svoju ulogu. Hernija nastaje kada disk izađe iz svog mesta prema živcima u kičmenom kanalu, vrši pritisak na nerve i izaziva bolove i druge tegobe - objašnjava doc. dr Jelača. 

On dodaje da bolovi koji se javljaju lokalno mogu imati različite uzroke i uglavnom se uspešno tretiraju, ali da bolovi koji se šire u ruke ili noge zahtevaju stručnu procenu jer mogu ukazivati na ozbiljniju diskus herniju.

Oštećenje diska nije u potpunosti povezano sa genetikom, ali se nasleđuje kvalitet tkiva i način na koji telo reaguje na degenerativne procese. Takođe, neaktivnost, neadekvatna briga o telu i preopterećenje kičme značajno povećavaju rizik od razvoja ovog problema. Diskus hernija se češće javlja kod mlađih ljudi jer je njihov disk još mekan i vodenast, pa oštećenje omotača može dovesti do uklještenja živca. Kod starijih osoba dolazi do okoštavanja diska, što smanjuje prostor u kičmenom kanalu, pa i mala hernija može izazvati tegobe.

Foto: printscreen k1

Najčešće obolevaju osobe između 30. i 40. godine, jer su u tom periodu najaktivniji.

Pacijentima sa blažim simptomima preporučuje se kratko mirovanje od nekoliko dana, nakon čega sledi postepena mobilizacija i vežbe kineziterapije. Oni koji nemaju svakodnevne tegobe, već one koje narušavaju kvalitet života, mogu naučiti vežbe koje mogu raditi samostalno, uz nadzor lekara.

Međutim, ako bolovi jasno zahvataju nogu, dovode do slabosti određenih mišića ili ometaju osnovne aktivnosti poput hodanja, češljanja ili pranja, potrebno je hitno stručno mišljenje, a u nekim slučajevima operacija je neophodna ako lekovi i fizioterapija ne pomažu.

Savremena medicina nudi minimalno invazivne metode – endoskopske ili tubularne procedure – koje štede okolna tkiva i omogućavaju brži oporavak. Rezovi su mali, a pacijenti se postepeno vraćaju normalnim aktivnostima.

Period oporavka kod minimalno invazivnih procedura je oko šest plus šest nedelja, a u prvih mesec i po dana pacijent primećuje poboljšanje i sprovodi fizikalnu terapiju. Ponovna diskus hernija je retka i samo oko pet odsto pacijenata zahteva novu intervenciju.

Emisiju "Žena za sva vremena" gledajte svakog radnog dana posle "Uranka". Program K1 televizije pratite na kablovskim operaterima: mts (kanal 111), Supernova (kanal 11), Orion (kanal 7), Hipernet (kanal 8) i SBB (kanal 12), kao i na zvaničnom YouTube kanalu.