Iz invalidskih kolica do najhumanije devojke: Heroina juga pokrenula talas dobrote u Srbiji - 2026. biće godina velikih dela (FOTO)

Mlada humanitarka Tamara Misirlić (23) pamtiće 2025. godinu po brojnim humanim delima i izazovima na koje je naišla i koji joj daju snagu da u Novoj 2026. godini vrati osmeh na lice još većem broju porodica!

Ova Vranjanka već godinama pomaže velikom broju porodica, od Subotice do Leskovca, od Dimitrovgrada do Zlatibora, Tamara odlazi tamo gde mnogi misle da je izgubljena svaka nada.

Kada je nekome potrebna pomoć, a ta informacija stigne do Tamare, kako kaže, u njoj se budi poseban osećaj i potreba za momentalnom akcijom. 

- Gotovo svakog dana dobijemo novi poziv, novu molbu za pomoć. I svaki put kad čujem da je nekome potrebna pomoć, javi se taj osećaj da ne smemo da odlažemo, da ne smemo da čekamo, da moramo odmah da vidimo kako možemo da reagujemo. To je taj prvi impuls: "Hajde da vidimo šta možemo odmah - ističe Tamara.

Foto: Privatna arhiva

Zagrljaj zlata vredan

Dodaje, da njena fondacija neretko radi na više slučajeva istovremeno, kao i da jedan zagrljaj mnogima daje veliku nadu, baš onakvu kakvu su godinama čekali. 

- Mi u fondaciji često imamo po nekoliko gradilišta u isto vreme, nekad renoviramo jednu kuću, drugu gradimo iz temelja, treću spremamo za useljenje i stalno smo stalno na terenu, među ljudima, jer pomoć nije samo u izgradnji. Zaista je više potrebno da ih neko sasluša, nekad malo pažnje, jedna rečenica nade, jedan zagrljaj koji im pokaže da im je neko došao - kazala nam je Tamara i dodala da ne postoji poseta ili gest koji deluje beznačajno u takvim situacijama:

- Zato je naš prvi korak uvek isti - proverimo slučaj, čujemo se s porodicom, odemo da vidimo na licu mesta. I svaki put kad uđem u nečiju kuću, kad sednem s njima za sto ili na neku staru klupu ispred kuće, osetim isto. Da smo tu s razlogom.

Foto: Privatna arhiva

Najizazovnija godina

Kako ističe naša sagovornica, 2025. godina za nju je bila posebna, a početak iste nagovestio je da ova godina neće biti kao sve ostale, upravo jer je Tamara tada pomogla proširenje hrama na Kosovu i Metohiji. 

- 2025. godina je bila jedna od najradnijih do sada. Toliko je bilo projekata, izgradnji, rekonstrukcija, obilazaka, poseta, centara kojima smo pomagali... Nekad mi je teško i da ih sve pobrojim, jer smo iz dana u dan bili na terenu, u različitim mestima, i stalno nešto gradili, popravljali, širili, podizali ljude i njihove domove. Godina koju ispraćamo, počela je time što smo se vratili u Lešak, na Kosovu i Metohiji, da pomognemo proširenje hrama,  i za mene je to bilo prelepo. To mesto ima posebnu težinu u mom srcu. Uvek kada završimo jedan projekat, desi se nešto što nas vrati da tamo uradimo još nešto - navodi Tamara.

Foto: Privatna arhiva

Upravo ovu godinu obeležila su brojna humana dela, a kao najdraži trenutak izdvaja momenat kada je pomogla da majka vidi svog sina nakon čak 40 godina razdvojenosti. 

- Bilo je toliko humanih dela da bi mi trebalo pola dana da sve ispričam. Ali ako moram da izdvojim, možda najdraži trenutak ove godine bio je kada smo pronašli majci sina kojeg nije videla više od 40 godina. To ne može da se meri ni sa jednim materijalnim projektom, jer to je ono zbog čega humanost postoji - da vrati čoveku ono što je mislio da je zauvek izgubljeno - ističe Tamara i dodaje:

- A kruna cele godine je knjiga "Slušaj svoje srce".To je moje najintimnije delo do sada. Ona je sabrala moje emocije, priče ljudi koje sam sretala, njihove borbe, njihove pobede, i svu mudrost koju sam naučila na terenu. 

Srce i duša na Kosovu i Metohiji

Tamara je već uveliko prepoznatljiva među ljudima, potpuni stranci joj prilaze kako bi joj čestitali na svemu dobrom što čini, a kako navodi, ova činjenica u njoj budi osećaj odgovornosti.

- Kada mi priđu ljudi koje prvi put vidim, a obraduju mi se kao da me poznaju godinama ,u meni se prvo javi osećaj odgovornosti. Posebno zbog dece. Jer kad ti neko kaže da si mu uzor, da te njihovi mališani gledaju kao primer, to je velika čast, ali i obaveza da ostaneš čovek, da budeš bolja nego juče, da vodiš računa o svakoj reči i svakom delu. I zato se trudim da opravdam tu radost, da uzvratim osmehom, pažnjom, jer to je najmanje što mogu da dam onima koji u meni vide nešto lepo. A zahvalna sam, naravno da jesam,  ko ne bi bio kada mu se ljudi tako iskreno obraduju? To je dar - ističe naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Kako dodaje, posebnu energiju oseća na južnoj srpskoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji. 

- I da budem potpuno iskrena, najjače to osetim na Kosovu i Metohiji. Tamo je svaki osmeh dublji, svaki pogled topliji i svako "dobro došla" ima težinu koju ne umem da opišem. Kao da je moja duša baš tamo našla svoj dom. Uvek kad se vratim dole, ja se vratim sebi - navodi Tamara.

Inspiracija

Na društvenim mrežama Tamara gotovo svakodnevno objavljuje teške životne priče sa kojima se susreće, a to ne prolazi zanemareno, već ostavlja dubok trag.

- Svesna sam uticaja koji imam na ljude,  i on je zaista veliki. Ljudi danas traže iskrenost, snagu i primer da je moguće ustati i kad misliš da ne možeš. I kad mi neko napiše: "Tamara, hvala ti što deliš ovakav sadržaj, hvala ti što nas podsećaš da život može da bude bolji", to mi mnogo znači, jer znam da ono što radim ne ostaje samo na slici ili u kadru, već menja nečiji dan, nečiju odluku, nečiji put - ističe Tamara i dodaje:

- Mnogi mi kažu da u mom radu vide inspiraciju i motivaciju da ustanu, da krenu, da se bore. I to je možda najveća vrednost svega, ne domovi koje gradimo, ne putevi koje otvaramo, nego ljudi koji kroz te priče pronađu svoju snagu.

Foto: Privatna arhiva

Upravo ljudi kojima je Tamara pomogla jesu najbolje ogledalo njene humanosti, a kako sama navodi takav uspeh se ne meri brojkama. 

- To je uticaj koji se ne može izmeriti brojevima, ali se oseti u svakom čoveku koji odluči da bude bolji nego juče, da ustane i da bude borac. Zato se trudim da ono što delim bude iskreno, da bude živo, da bude od srca. Jer jedino takav sadržaj dopire do ljudi, sve ostalo je samo slika - kazala je Tamara. 

Životna lekcija - Afrika

Put Tamare Misirlić nije nikada bio lak, ali je bio pravičan i ispravan. Upravo taj put je ovu devojku odveo u Afriku, gde je nastavila da pomaže ljudima, a ovo iskustvo ju je totalno promenilo. 

- Afrika je za mene bila jedna velika životna lekcija. Nisam otišla tamo kao neko ko ništa ne zna o nepravdi, siromaštvu i ljudskoj muci, jer sam sve to već godinama gledala i živela kroz svoj rad. Ali Afrika... To je jedna druga dimenzija bola. Tamo ti se sve ono što znaš potvrdi, produbi i postane ti još jasnije šta znači kad čovek zaista nema ništa - rekla je Tamara.

U Africi se susrela sa surovim uslovima za život, ali i sa mnogim prizorima koji će joj ostati duboko urezani u sećanju. 

- Mi smo tamo živeli njihovim ritmom. Nema vode, nema struje, nema sigurnosti, nema škole, nema lekara. I onda staneš, pogledaš oko sebe, i vidiš decu koja hodaju kilometrima po prašini samo da bi stigla do malo vode, vidiš bolesne koji nemaju gde da se obrate, vidiš ljude koji spavaju na zemlji - ističe Tamara.

Foto: printskirn

Deca jesu tema na koju je Tamara posebno emotivna, a kako navodi, u Africi deca mogu samo da sanjaju o životu kakav imaju njihovi vršnjaci u Srbiji.

- Najbolnije mi je bilo videti decu kojoj se kosti vide od gladi, decu koja nemaju patike, nemaju knjige, nemaju krevet, nemaju čak ni mogućnost da zamisle život kakav imaju naša deca ovde. I sve to posmatraš ne iz komfora, nego stojeći pored njih, držeći ih za ruku, deleći istu onu malu porciju hrane koju dele i oni - navodi ova humanitarka i dodaje:

- I onda, u tim najtežim prizorima, vidiš nešto što te zateče,  njihovu radost, način na koji te dočekaju pesmom, plesom, zagrljajem, kao da nisi neko ko je došao izdaleka nego neko njihov. I tu shvatiš: oni nemaju ništa, ali nose radost koju mnogi koji imaju sve nemaju.

Vera daje snagu

Iako ima samo 23 godine, Tamara od svoje 16. godine pomaže ljudima, a kako navodi, za sve ove godine snagu pronalazi u veri i promenama koje su poboljšale kvalitet života ljudi kojima je pomogla.

Foto: Privatna arhiva

Mnogi smatraju da baš Tamara je ona koja vraća veru u ljude, međutim, humanost nije jedina vrlina ove mlade Vranjanke, već i skromnost, te kako navodi, smatra da svi nosimo nešto dobro u sebi. 

- A da li vraćam veru u ljude? Ljudi tako osećaju i ja sam zahvalna. Ali ja mislim da se vera u dobro ne vraća time što se puno govori, nego time što se radi. Kada neko vidi da si iskreno tu za drugoga, probudi se nešto lepo u njemu, nešto što je već postojalo. Mi svi nosimo dobro u sebi, samo ga život ponekad zatrpa, obaveze, brige, razočaranja, nepravde. Čovek nekad ni ne primeti kada se udalji od onog najboljeg u sebi - kazala nam je naša sagovornica.

Iz invalidskih kolica do zvezdanog puta

Na pitanje koliko bi devojčica Tamara od 10 godina bila ponosna na Tamaru koja je danas, naša sagovornica je odgovorila vrlo emotivno:

- Tamara od deset, dvanaest godina... mislim da bi bila ponosna. Ne na stvari koje sam postigla, nego na put kojim sam išla. Kad pogledam onu sliku na kojoj sam u invalidskim kolica zbog zdravstvenih problema, kad se setim te male devojčice koja se borila sa svojim telom, sa strahovima, sa pitanjem da li će moći da hoda, da trenira, da se vrati sebi, verujem da bi joj danas bilo lakše kad bi znala šta je čeka. Da će jednog dana stajati čvrsto na nogama, da će pomagati drugima da ustanu, da će svaki svoj pad pretvoriti u snagu - istakla je Tamara i dodala:

- I možda bi je najviše dirnulo to što nisam zaboravila odakle sam krenula. Što i danas nosim u sebi onu malu Tamaru, sa svim njenim borbama, strahovima i nadama. Jer da nije bilo nje, ne bi bilo ni mene ovakve danas.

Foto: Privatna arhiva

2026. godina - novi izazovi

Tamara navodi da već uveliko postoje planovi za 2026. godinu, koji će se najviše baviti Kosovom i Metohijom i porodicama širom Srbije.

- Već sada imamo nekoliko velikih planova koji mi posebno znače. Ne volim da obećavam velike stvari unapred, ali jedno znam, gde god ima potrebe, bićemo tu. I 2026. će biti godina u kojoj ćemo zajedno pomerati granice dobrote - ističe Tamara.

Za kraj, naša sagovornica je poslala snažnu poruku svim čitaocima Informera, kako bi podstakla dodatna humana dela u predstojećoj godini.

- Pomozite kad možete, ne zbog toga šta će se vratiti, nego zbog osećaja koji ostaje u vama posle toga. Kad osetite mir u svom srcu, kad znate da ste nekome olakšali dan ili život makar malo to je jedino što je važno - navela je Tamara Misirlić.