Od TikToka do digitalnog nasilja: Šta stoji iza nove zabrane u Australiji?

U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, IT konsultant Vojislav Rodić i psiholog Željko Mašović govorili su o odluci Australije da od 10. decembra zabrani društvene mreže deci mlađoj od 16 godina i o tome šta takva zabrana može da donese u praksi.

Rodić je objasnio zbog čega je Australija uvela ovako restriktivnu meru i šta stoji iza nje.

- Ovde je cilj da dovoljan broj njih smanji vreme koje provode u besmislenom listanju strana. Prošle godine je bila reč godine „truljenje mozga“. Svi se vezuju za sadržaj neprikladan za decu tog uzrasta, lažne informacije, nasilje. Retko ko se zapita oko same tehnologije, mnogi misle da je ona neutralna. Ova tehnologija nije neutralna, govorim o beskonačnosti strana. Listate je beskonačno, a algoritam je taj. TikTok je broj jedan u smislu zadržavanja korisnika i izazivanja zavisnosti. Poenta je da što duže budete, videćete više reklama, a što ste duže, oni više saznaju o vama. To je sprega koja od vas pravi poslušnog posmatrača - objasnio je Rodić i dodao da je Australija prvi svet koji je ovu meru uveo, dok su mnoge zemlje još u pripremi.

Govoreći o tome da li ovaj zakon postavlja standard digitalne bezbednosti, Rodić je rekao da je vreme za reakciju odavno isteklo. 

- Ovo je pokušaj i poziv za buđenje, voda je došla do grla. Gledao sam reakcije roditelja dece iz Australije. Kada su ih pitali koliko dete provodi vremena na mrežama, majka je normalno rekla oko osam sati. Ono što niko ne kaže je šta će ta deca raditi sa novooslobođenim vremenom. Da li će učiti, čitati lektiru i konačno se družiti međusobno. Mnoga deca su prokomentarisala da im se prekidaju prijateljske veze, a ne shvataju da su to samo površne veze. Treba pitati decu šta su prijateljstva i koliko se druže sa drugarima iz škole - objasnio je IT stručnjak.

Foto: printscreen/K1

Kao primer drugačijeg modela regulacije izdvojio je Kinu. 

- Kinezi su najmudrije rešili. Deca do 14 godina mogu da budu na TikToku 45 minuta dnevno, posle toga se gasi, i što je najvažnije, od 22 do 06 časova ga nema. To nije rešenje, ali je dobar korak koji mora biti praćen sledećim merama - kazao je Rodić.

Psiholog Željko Mašović govorio je o psihološkim posledicama zabrane i realnim mogućnostima njene primene. 

- Zabrana kao zabrana nikako ne može da bude totalno sprovedena. Može da izazove da ti bude zanimljivije ono što ti je možda već dosadilo. Signal je da se ovim zakonom šalje poruka da se stvari provere, jer su se očigledno ozbiljno otrgle kontroli. U Japanu su napravili staze sa rupicama da bi prestao da gledaš telefon jer izlaziš na ulicu. Zbog takvih stvari nije loše, a roditelji sada mogu da se pozovu na zakon kao autoritet - kazao je Mašović.

On je potom ukazao na posebnost slučaja Australije. 

- Zanimljivo je da se ovo dešava u Australiji, gde online nastava postoji decenijama jer su rasuti. Pitanje je kako sada kontrolisati oba aspekta. Ti algoritmi nisu dovoljno dobri da svako dete prevari sistem. Važno je objasniti formativnom uzrastu dece kako gradi sliku o sebi. Nekada je to uticalo fizičko okruženje ili ljudi koje si viđao, sada utiče milijardu ljudi koje nikada nećeš videti, ali oni jednako mogu uticati na tvoje samopouzdanje. Ideja nije loša, ali nije dovoljno sveobuhvatna. Veća opasnost je od adiktivnih igrica i predatora nego od nekih mreža poput Snapchata - objašnjava Mašović i dodaje da bi najbolje bilo da internet služi svojoj pravoj svrsi – informisanju, obrazovanju i povezivanju ljudi.

Rodić je objasnio zašto igrice nisu obuhvaćene zabranom. 

- Igrice podrazumevaju kakav-takav aktivan odnos, zbog toga nisu obuhvaćene zakonom. Na društvenim mrežama imate listanje stranica sa idealnim influenserkama, a roditelji često ne primete. Dete se može pojaviti sa 35 kilograma i završiti na infuziji, jer je težilo da bude kao njen ideal sa Instagrama - kazao je Rodić.

- Kada je premijer Albaneze juče predstavljao novi zakon, pored njega su bili roditelji dece koja su se ubila ili bila žrtva digitalnog nasilja - dodao je.

Na kraju je otvorena tema specifičnosti digitalnog nasilja i njegovih posledica. 

- Specifičnost digitalnog nasilja je ta što ne postoji beg. Nasilje u školama postoji odavno, ali se rešava premeštanjem žrtve u drugu školu. Sada to više nije moguće, jer vaš profil ide svuda sa vama. Jednim delom namerno, jer vas je neko uzeo na zub, a drugim delom jer to omogućava tehnologija koju su kreirali psiholozi i sociolozi da izazovu zavisnost – što više vremena provodite online - zaključio je Rodić.

Rodić je objasnio i kako se po novom zakonu u Australiji proverava starosna granica.

- Traži se dokument, a sada stupa na snagu veštačka inteligencija koja skenira lice i proverava da li imate dovoljno godina. Devojčice se mogu šminkati da bi izgledale starije, ali ovako bar postoji kontrola. Ova odluka je iznuđena, delimično eksperimentalna, i mora da joj slede niz mera prema roditeljima. Moraju da oslobode vreme da ga provedu sa decom - rekao je Rodić.

Foto: printscreen/K1

Mašović je dodao da ostaje neizvesno kakav će efekat zakon imati. 

- Iskreno ne znam. Možda bi najbolje bilo da sve nestane na sedam–osam dana, pa ćemo videti šta dalje - zaključio je u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji.

Emisiju „Uranak” gledajte svakog radnog dana od 07:25h! Program televizije K1 pratite na kablovskim operaterima: mts (kanal 111), Supernova (kanal 11), Orion (kanal 7), Hipernet (kanal 8) i SBB (kanal 12), kao i na YouTube kanalu K1 televizije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.