Rođen je na dan zaljubljenih, leči slomljena srca: On nije običan pas, on je Šećer - Zbog njega u redovima čekaju samo da ga dodirnu (FOTO/VIDEO)

Šećer, četvorogodišnji samouki terapeutski pas, postao je nezamenljiv u domu za stare, gde svakim svojim dolaskom i mahanjem repa donosi toplinu, podstiče razgovor i popravljа dan korisnicima.

Četvorogodišnji pas neodoljivog pogleda i još nežnije naravi, danas je jedan od omiljenih "stanovnika" doma za stare, iako tamo dolazi samo dva puta nedeljno zajedno sa svojom vlasnicom Marijanom Tadić Ugrinov, koja inače tu i radi.

Šećer nikada nije prošao profesionalnu obuku, ali je spontano postao samouki terapeutski pas koji od samog dolaska u Marijanin život unosi više osmeha, razgovora i topline među bake i deke koji ga s nestrpljenjem svakodnevno dočekuju.

Kako je njegova vlasnica Marijana istakla za Informer, on je bio planiran kao poklon Marijaninom suprugu za rođendan u martu, međutim, s obzirom da je rođen 14. februara, simbolično je postao i poklon za Dan zaljubljenih.

- Šećer je inače planiran da bude poklon za suprugov rođendan. Međutim, on se nešto rodio ranije, odnosno 14. februara, na Dan zaljubljenih, i ispostavilo se da moramo ranije da ga preuzmemo, pa smo ga u martu pokupili i tako nekako shvatili da je on savršen poklon za Dan zaljubljenih - priča Marijana

Foto: Ustupljene fotografije

Mali pas kratkih nogu i duguljastog tela već je od najranijih dana odudarao od drugih po nečemu posebnom što se odmah moglo primetiti.

- On je već nekako bio drugačiji pas. Imali smo mi i pre toga psa i znamo kako se psi ponašaju, ali on se nekako izdvajao od drugih. Jazavičar je onako malešan, kratke nogice, bukvalno da nema šta čovek da vidi, ali opet je tražio svoje mesto - priča ona.

Zašto je Šećer terapeutski pas?

Kako je Marijana istakla, on je samouki terapeutski pas, ali ga oni nazivaju teraputskim zbog njegovog ponašanja koji itekako ostavlja trag na starije ljude, ali i sve ostale.

- On je samouki terapeutski pas. Mi ga zovemo terapeutski zato što on zaista tako deluje na ljude, pre svega na starije. Ja radim u domu za stare i onda je i njegova misija postala da radi sa mnom. Šećer je toliko živahan i nespretan pas, smotan, a sa druge strane šarmantan da kada se pojavi u domu, svi živnu. Energija se popravi i to toliko bude jedna lepa scena kada vidimo da su svi odjednom nasmejani. Čak i oni koji su bolesni, posle njegovog prisustva budu skroz drugačiji - kaže Marijana i dodaje: 

- Porodice korisnika su se u početki ljutile jer je on tu, čim su ga videle, bile su sa osmehom na licu. On ima naviku da im uzme papuču i iznese na terasu, pa će onda oni morati da dođu po nju... Napravi tako pozitivnu atmosferu, da bake i deke jedva čekaju da dođe. Onda se oni dobacuju lopticom sa njim, pa ga hrane, ali u svakom slučaju on je za sve nas atrakcija i zbog toga smo mu i dali naziv terapeutskog psa, jer on u bukvalnom smislu leči dušu.

Foto: Ustupljene fotografije

Već četvrtu godinu za redom, od kako smo krenuli javno da se pojavljujemo sa Šećerom, priča ona, sve se promenilo.

- Atmosfera u socijalnom spektru gde mi radimo, odnosno i u samom pogledu javnosti na domove za stare. Sada je postalo mnogo prijatnije bakama i dekama kada vide da su i kućni ljubimci uključeni u njihov život. Mnogo je drugačije i za korisnike i njihove srodnike. Čak i kada nas putem telefona pozovu i pitaju da li smo pet frendly, odmah im je prijatnije jer čuju pozitivan odgovor - kroz osmeh priča Marijana.

 

Kada je Šećer prvi put ušao u dom?

Šećer je prvi put ušao u dom sa četiri meseca i od tada je to postala njegova druga kuća.

- Sa četiri meseca je prvi put ušao u dom i najviše je zbog jednog deke tražio da svakodnevno dolazi tamo. Prve dve godine on je tamo dolazio svaki radni dan i tako smo njih dvojica i ja provodili zajedničko vreme - kaže ona.

Foto: Ustupljene fotografije

Marijana ističe da je taj deka bio jako zatvoren čovek koji nikada ništa nije pričao, ali svaki put kada dođe Šećer, on postaje druga osoba.

- Deka je bio jako zatvoren. Sa njim nije bilo moguće uspostaviti neku dublju komunikaciju nikada, ali kada je provodio vreme sa Šećerom, bio je kao malo dete. Pretpostavljam da je on u njemu budio ono što nije mogao da pokaže prema ljudima - ispričala je ona.

Kako je dobio ime?

Ime Šećer jeste ono što opisuje divnog i slatkog psa, međutim, pre nego što je pronašao svoj pravi dom, njega su zvali Tajson.

- Tamo odakle smo ga kupili dali su mu ime Tajson. To je zbog toga što se borio za svoje mesto među sedam ili osam njegovih braće i sestara, pa se tako istakao kao najveći borac za spostvena prava. Međutim, on je toliko meden i umiljat da mi nismo mogli da ostavimo to ime, tako da je prosto morao da se zove Šećer - priča Marijana.

Foto: Ustupljene fotografije

Najteži momenat u Šećerovom životu

Nakon vesti da je deka, čije je srce mogao da otvori samo pas Šećer, preminuo, od tada ni Šećer više nije isti. Kako je njegova vlasnica i sama istakla, promena, odnosno odsustvo, zaista se osetilo.

- Najteži momenat je bio kada je deka preminuo. Pre toga on je osetio kada se deka razboleo, i danima je bio na njegovom krevetu. U početku ja nisam htela da ga vodim u dom neki period jer sam znala da će osetiti i videti da ga nema. Kada je prošao određeni period on je ponovo krenuo sa mnom, ali je samo stajao na kapiji, uopšte nije hteo da uđe, nije želeo. S obzirom da je deka imao svoju stolicu, on je dugo sedeo ispod nje i to je bilo baš emotivno za sve nas - priča Marijana i dodaje kako su oni mesec dana pokušavali da ga povrate svakodnevnici i aktivnostima u domu.

- Mesec dana smo se mučili da ga uvedemo u dom. On je bukvalno samo bio u dvorištu i čekao da ja završim svoju smenu. I zaista, deka je bio njegova najveća ljubav. Imao je on i posle njega ljubitelje, ali se Šećer nikada nije vezao kao za deku - kaže ona.