Beogradski Zoološki vrt priprema veliko iznenađenje: Otkrivamo koje nove životinje dolaze u 2026. godini (FOTO/VIDEO)

U Beo Zoo vrt će na proleće stići slonica iz Engleske, ali i mravojed, lenjivci, jaguti i razne druge ptice.

Biolog Beogradskog Zoo vrta, Kristijan Ovari istakao je za Informer da će početak 2026. godine biti upamćen po dolasku slonice Maje koja se jako dugo čekala. Kako je naveo, to će biti je dan od najzahtevnijih poduhvata zbog samog transporta i mnogih drugih faktora, ali svakako jedan od najponosnijh.

- Što se tiče 2026. godine, definitivno će biti jedna izazovna godina, mnogo toga stoji pred nama. Slon definitivno dolazi i to je zapravo jedan od najvećih poduhvata koji će nam uzeti najviše energije. Slona nije toliko teško donesi koliko su papiri zahtevni, zato što dolazi iz Engleske preko Evropske unije do Srbije. S druge strane, u celoj toj priči posebne su zahtevi i Francuza, Nemaca, Austrijanaca, Mađara. Tako da moramo svima da izađemo u susret, da isplaniramo rutu, stajališta, odmaralište,  jer je slon velika životinja. Pogotovo što je Maja ipak u nekim godinama, tako da želimo da njeno putovanje i dolazak bude savršeni - rekao je biolog Ovar.

On je dodao da je Majin dom spreman za njen dolazak.

- Morali smo da preuredimo objekat - dobiće bazen, modernizovali smo zgradu, termoizolacija je mnogo bolja, sva vrata se pokreću hidraulikom, a dvorište je dodatno prošireno - rekao je za Informer.

Foto: Informer

Novi projekti u 2026. godini

Ovar je najavio i nove projekte koji će znatno uticati na dolazak drugih životinja.

- Pored Maje postoje tu i brojni drugi projekti. Jedan od velikih poduhvata će biti nova kućica za mravojede, pošto ipak naš mravojed treba da se ženi, tako da dolazi u one godine kad moramo da mu nađemo devojku.A, da bi se mravojed pomerio iz svoje kućice u novu, morali smo da krenemo u seriju sređivanja manjih objekata, tako da će lemuri dobiti svoj novi prostor na ostrvu - napomenuo je biolog Ovar i dodao:

- Sa druge strane, to otvara prostor novim životinjama, kao što su lenjivci, jaguti, razne ptice, razne životinje koje treba da dođu. Meni najmiliji biće pelikani u sledećoj godini. Životinje koje me iznenade svaki put na toliko načina. 

Foto: Informer

Biolog je objasnio da kada su pelikani u pitanju, postoji nekoliko faktora koji utiču na to kako će oni da se izlegnu.

- Imamo zanimljivu situaciju, nama su stigli jedan momak i dve devojke. On je neverovatan bezobraznik pošto trenutno pravi gnezdo sa obe devojke. Pelikani u prirodi žive monogamno, ne ovako, i druga stvar je u tome što u proseku imaju tri jajeta u gnezdu. Međutim, retko kad odhrane više od jednog pileta u gnezdu. Zašto? Pelikan se u našem narodu zove nesit, iz prostog razloga što se ne da zasititi. On jede koliko ima, i jako su proždrljivi. Kada ne uhvati dovoljno ribe, hoće da pojede, i golubove i patke i druge životinje. Znači, izuzetno su proždrljive životinje, tu moramo paziti sa njima - rekao je biolog za Informer.

Foto: Informer

90. godina od postojanja Zoološkog vrta

Kristijan Ovar je dodao da pored ostalih poduhvata, uspona i padova koji su imali i koji ih u narednom periodu očekuju, jedva od najvažnijih stvari koja će obeležiti 2026. godinu biće svakako 90. godina njihovog postojanja.

Foto: Informer

Muja ušao u Ginisovu knjigu rekorda

Nažalost zbog okolnosti koje su se dešavale u prošlosti, nije moguće odrediti koliko je aligator Muja tačno star, međutim ono što je sigurno, jeste da ima 90. godina, koliko i postoji ovaj zoološki vrt.

- Aligator Muja je jedan od ikona zoološkog vrta, zato što je on najstariji aligator u pisanoj istoriji zooloških vrtova. Koliko je tačno star, nažalost ne mogu da vam kažem zato što je arhiva stradala za vreme Drugog svetskog rata, ali iz novinskih članaka znamo da je  došao iz Nemačke, eksperti smatraju da je tu bio oko desetak godina kada je došao kod nas, ali sve i da se nije tog dana izlegao iz jajeta, znači da je on ovde već 90 godina sigurno - priča biolog i dodaje:

-  S druge strane izuzetno smo i zabrinuti zbog toga, zato što je to ipak jedan dekica u godinama koji zahteva puno pažnje, nege i brige.

 

Iz Danske stigla četiri nova pingvina u Srbiju

Ono što krasi beogradski Zoološki vrt svakako jeste pingvinarijum koji svakodnevno posetiocima mami osmeh na lice.

- Pingvinarijum funkcioniše već od 2019. godine, a ovaj put stigli su iz Danske i to četiri momka- priča biolog Ovari.

Foto: Informer

Pingvin Pera favorit Zoo vrta

Biolog Kristijan kaže da mu je pingvin Pera među omiljenima u jatu.

- Meni je tu definitivno favorit mali Pera, izuzetno prijateljski nastrojen, kad god ga hranite, on nišani da vas ujede za prst. Znači, nije interesantna riba nego prst. Zašto? Zato što je shvatio da kada vas ugrize, vi pustite svu ribu i onda on to sve brže pokupi od ostalih. Neverovatno su alavi, ali kad ih malo bolje upoznate, vidite da se ne razlikuju samo po tačkicama, po stomaku, nego svako ima svoj karakter, i onda je definitivno to jedna mnogo zanimljivija grupa.

Foto: Informer

Beogradski zoološki vrt ne samo da čuva i neguje životinje, već im pruža pravi dom - mesto gde svaka životinja, od veličanstvene slonice Maje do sitnih pingvina, može da raste, razvija se i bude voljena.

Uz pažnju i posvećenost stručnog tima, svaki dolazak, svako jaje i svaka nova vrsta donose radost i uzbuđenje, kako posetiocima, tako i samim životinjama. U 90 godina postojanja, vrt je postao više od mesta za životinje - to je oaza života, pažnje i nežnosti, gde se istorija spaja sa budućnošću, a svaki dan donosi nove priče koje osvajaju srca.

Foto: Informer

Sve o novim životinjama i projektima koji će Beogradski zoološki vrt učiniti još čarobnijim mestom za posetioce i životinje možete pogledati u nastavku:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.