Šećerna repa pobednik prolećnih kultura u sušnim uslovima

Na tradicionalnom decembarskom događaju za partnere, Sunoko predstavio rezultate ovogodišnje kampanje i Priručnik o gajenju šećerne repe.

Kompanija Sunoko, članica MK Group, organizovala je tradicionalni seminar o šećernoj repi za svoje partnere i poljoprivredne proizvođače. Tom prilikom predstavila je i rezultate, istakavši da je u svojim prerađivačkim centrima tokom 2025. godine preradila oko 1,2 miliona tona šećerne repe i proizvela 170.000 tona šećera.

Iako je ovo bila druga uzastopna godina sa visokim temperaturama i malom količinom padavina, najbolji prinosi su ostvareni u Sremu sa 61 tonom po hektaru, u Bačkoj 53 tone po hektaru, dok je u Banatu prinos bio 46 tona po hektaru.

- Klimatske promene donose sve neizvesnije uslove za proizvodnju većine ratarskih kultura. Od kraja maja do sredine jula poljoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, šećerna repa se pokazala tolerantnijom od drugih ratarskih kultura i opravdala svoju titulu kraljice polja, pa se očekuje prosečan prinos od oko 54 tone po hektaru, sa sadržajem šećera od oko 16,5%, što je na nivou petogodišnjeg proseka. U odnosu na prethodni period, ove godine su puna agrotehnika i mere zaštite koje preporučuje naš Istraživačko-razvojni centar primenjene na većem delu površina, zahvaljući čemu su ostvareni izuzetni rezultati u ovako nepovoljnoj godini kada je reč o vremenskim uslovima. Fokusirani smo na širenje tehnologije kod svih proizvođača, a posebnu pažnju dajemo izboru parcele za gajenje šećerne repe i podršku uvođenju sistema za navodnjavanje, što će obezbediti stabilnost i dalji rast prinosa šećerne repe - rekao je na seminaru Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko.

Foto: Sunoko

- Zahvaljujući merama u okviru tehnologije koju propagira naš Istraživačko-razvojni centar, kvalitet sirovine je ove godine bio neuporedivo bolji u odnosu na prethodne dve. Svi napori u postizanju veće produktivnosti proizvodnje šećerne repe i poboljšanju kvaliteta sirovine su od presudnog značaja kako bi se obezbedila konkurentnost industrije šećera, ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi, zbog izuzetno niskih cena šećera sa kojima se suočavamo već duži vremenski period - poručio je Slobodan Košutić.

- Istraživačko-razvojni centar je sa kolegama iz sirovinskog sektora nastavio rad na unapređenju i popularizaciji tehnologije proizvodnje šećerne repe. Dosadašnja znanja i postignuća su rezultat zajedničkog rada stručnjaka našeg centra i eksperata u određenim oblastima proizvodnje šećerne repe. Zajedno smo ih predstavili u Priručniku o gajenju šećerne repe koji je prezentovan na seminaru. U priručniku je predstavljena tehnologija za uspešnu proizvodnju šećerne repe, sa naglaskom na najbitnijim izazovima i njihovom rešavanju u savremenoj proizvodnji šećerne repe. Poseban deo priručnika čini deo o klimatskim promenama i stresu kod biljaka, kao i mogućim alatima za njihovo prevazilaženje - istakao je Saša Rajačić, direktor Istraživačko-razvojnog centra.

Foto: Sunoko

Na seminaru su predavanja održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe. Doktor Goran Malidža, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu se osvrnuo na integralni pristup u zaštiti od korova, prezentujući nove pristupe što je posebno važno zbog sve većeg broja ukidanja aktivnih materija u zaštiti od korova.

Anja Milosavljević, šef službe laboratorija Istraživačko-razvojnog centra, govorila je o bolestima korena i lista šećerne repe, uz osvrt na najnovija istraživanja u ovoj oblasti.

U panel diskusiji su učestvovali i stručnjaci iz regiona i proizvođači šećerne repe koji su izneli svoja iskustva u borbi sa izazovima klimatskih promena. Sunoko ostaje posvećen podršci poljoprivrednim proizvođačima i u narednoj godini, kako bi se dugoročno obezbedilo stabilno i sigurno snabdevanje srpskog tržišta šećerom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.