Dogovor između Putina i Trampa donosi olakšanje Srbiji? Stručnjak o energetskoj situaciji u zemlji (VIDEO)

Pregovori oko NIS-a se bliže kraju, a stručnjak Mihajlo Rabrenović ističe da budućnost kompanije zavisi od međunarodnih pregovora, dok država od početka nastoji da ublaži posledice energetske krize.

Prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, rekao je na Informer TV da je dugotrajna energetska i geopolitička kriza, produbljena sankcijama i prekidom snabdevanja naftom, stavila Srbiju i NIS u složen položaj sa ozbiljnim posledicama po ekonomiju i investicije.

- Dugo je trajala ta kriza i još uvek traje. I evo, celo godina je protekla nekako brzo od uvođenja sankcija koje su stupile na snagu u oktobru. Tako, 70-ak dana sad već rafinerija nekako i ne dobija sirovu naftu. To nije dobra poruka za strane investitore. Nije dobro ni za očuvanje ukupne stabilnosti ekonomske u zemlji, ali to je svet u kome živimo. Međutim, naša strana, na čelu sa naravno vrhom državnog rukovodstva, učinila je svaki napor da dođe do dijaloga. I činilo se u nekim momentima da naravno oni koji su većinski vlasnik tog NIS-a ne žele taj dijalog - objasnio je Rabrenović i dodao:

- Izgleda da ovaj put, na osnovu ovih najnovijih informacija, daje jedan, malo je reći tračak nade, ali hajde da vidimo šta će tu da bude, jer bilo je tu sad više tih nekih poruka pokušaja. Vidite da je i prodaja Lukoila nekoliko puta odbijana. Iz razloga jer američka strana ne želi nikakve spekulacije. Jasna je želja i intencija: voleli mi to ili ne, da Amerika želi da istisne ruski uticaj kroz energetiku u ovom delu Evrope. Tu pravde nema. Ali nema pravde ni kad jedna zemlja uđe u drugu zemlju. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Rabrenović ističe da je državno rukovodstvo ućinilo sve da građani ne osete posledice ove krize.

- Ono što je važno, to je da je naše državno rukovodstvo učinilo sve i nadležni organi da se ublaže posledice ove krize. Mi to kao građani osetili nismo, ali polako ističe vreme i zato je mnogo dobro što postoje ipak izgledi da se pre 15. januara razreši ta situacija koliko smo čuli predsednika već ponedeljak ili utorak - kaže on i dodaje da iako naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji trpi teret za koji nije kriva.

- Jednostavno, ništa nismo zgrešili, učinili smo svaki napor da ruska strana ne doživi bilo koji gest našeg ponašanja i diplomatskim odnosima kao nekakav prst u oko. Sankcije uveli nismo, ali cele godine trpimo. Razne su tu interpretacije, razni uglovi gledanja, neko misli ovako, neko onako, ja lično smatram da u jednom složenom ambijentu ako jedna zemlja može da zaštiti svoju firmu, posebno ako je reč o velikoj sili, pa u redu, nek je ona i plaćena i manje i tako dalje, mada je trebalo tražiti obeštećenje jer nije izgrađen južni tok, ali ako ne može da zaštiti nije u redu da građani ove zemlje kao lokalno stanovništvo i privreda ovaj trpe na razne, da kažem, načine.

Foto: Shutterstock

U oblasti energetike očigledno ne važe isti aršini kao u drugim sektorima. Sjedinjene Američke Države ulažu snažne napore da kroz energetiku potisnu ruski uticaj, ne samo iz političkih, već i iz ekonomskih razloga.

- Očigledno je da kad je reč o oblasti koja se zove energetika važe drugačiji kriterijumi, dakle da će se jasno učiniti svaki napor od američke strane da se istisne kroz energetiku ruski uticaj i ne samo politički već i ekonomski i ne samo iz razloga što je nešto to protiv Rusije, već to Trampova administracija želi da Ameriku učini još većom, a to je moguće sa većim izvozom, da se smanji  spoljno trgovinski deficit koji Amerika ima, vidimo da je Evropska unija kao jedna ozbiljna asocijacija prihvatila jedan nepovoljan aranžman koji podrazumeva da se Evropljani zapadnoevropljani uzdrže od uzvratnih carina prema Americi, da moraju da kupuju američko oružje, da moraju da investiraju tamo i tako dalje.

Foto: NIS

Dogovor između Trampa i Putina donosi olakšanje Srbiji?

Profesor Univerziteta Kolumbija i ekonomista Džefri Saks izjavio je da bi dogovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa mogao da donese olakšanje i Srbiji te da bi i ona tada mogla da odahne.

- Ja njega cenim. On je u nekim zemljama pomogao, u nekim zemljama nije pomogao, pratim tu oblast delovanja raznih tih svetskih ekonomista, on malo tu lobira u korist ruskog interesa da treba sačekati da se kroz širi dogovor između Rusije i Amerike dođe do jednog sporazuma i tako govori o tome da Srbija treba da sačeka da se Rusi i Amerikanci dogovore, ali ne oko Nis-a, nego oko čitavog niza pitanja - rekao je Rabrenović i dodao da čak i nakon razgovora Putina i Trampa na Aljasci, dolazi do urušavanja optimizma.

- Putin i Tramp imaju preko 800 nekih tema za razgovor. I videli smo posle Aljaske je bio jedan znak, hajde da kažemo, optimizma da će doći do toga, onda odjedanput je došlo do nekakvog urušavanja tog optimizma. Ja mogu da kažem da Amerikancima odgovara da se prihvati strategija, strategijsko prilagođavanje, znači jednostavno da Rusi izađu odavde. Rusima odgovara potpuno suprotstavljena strategija odlaganja. Nisam siguran da li mi treba da čekamo. Ja koliko sam razumeo, najnovije vesti iz izvora koji su za mene relevantni, da će u ponedeljak u utorak doći do ishoda nekakvih razgovora sa kupcem NIS-a i to je nešto što, hajde da kažemo, nema veze puno sa konačnim rešenjem.

Foto: NIS

Šta ako OFAC kaže "ne"?

Rabrenović je objasnio finansijsku i investicionu dinamiku NIS-a.

- Najbolje bi bilo da se sprovede taj plan A, u ponedeljak, utorak, da vidimo ko je taj kupac i da se napravi jedna transakcija. Ja bih voleo da Srbija bude vlasnik, a vidite da nama ne nudi Rusija to. Vidite da ne želi da nam to ponudi. Uvek imate taj lažni narativ, kaže oni su investirali više milijardi evra, ali od nas, svaki put kad vi i ja i svi ostali sipamo u rezervoar gorivo, punimo prihode Naftne industrije Srbije i onda oni investiraju, zato što imaju ogromno tržišno učešće. I tako 17 godina - rekao je Rabrenović i dodao:

- Bilo je godina kad je tu i po milijardu i više bilo profita. Nakon što se otplate sve ostale, kad se da novac za sve ostale investicije. Tako da, isto tako, na početku kada je preuzet NIS za onu simboličnu sumu, tada je uzet kredit od AIK banke i još dve srpske banke, i od tog kredita je rađena modernizacija. Pa da je tek kasnije došla neka ozbiljna modernizacija. 

Foto: NIS

Ko bi bio najbolji partner po nas

U razgovoru o budućnosti Naftne industrije Srbije i mogućim rešenjima u složenim međunarodnim okolnostima, stručnjak Mihajlo Rabrenović istakao je da izbor strateškog partnera nije jednostavno pitanje i da svaka opcija nosi određene rizike, naglašavajući potrebu za racionalnim i odgovornim odlukama države.

- To je nezahvalno govoriti, svaka odluka ima dobre i loše strane, ali moram jedan uslov reći za ovo da mi postanemo većinski vlasnici. Sramotno je kako je bivši režim upravljao tim resursom. Ne možemo gledati u prošlost, malo su se i promenile prilike i tako dalje, ali u svakom slučaju, različiti scenariji postoje. Ja bih rekao da moramo da budemo racionalni, sad je na stolu ta ponuda strani partner, videćemo ponedeljak, utorak kakav će biti ishod toga. Voleo bih da uspemo, mada vidim da, pitali ste malopre šta će biti ako OFAK odbije, pa odbili su i Lukoil, ali vidite da je oštriji tretman naše rafinerije nego Lukoila, vidite da je Lukoilove rafinerije u Bugarskoj nastavila da radi - rekao je on.

Foto: NIS

Rabrenović je ocenio da, uprkos naporima državnog rukovodstva da kroz dijalog i balansiranu politiku ublaži posledice, sudbina NIS-a ostaje u velikoj meri određena međunarodnim pregovorima i interesima velikih sila.

- Iako je državno rukovodstvo uložilo maksimalne napore da kroz dijalog i balansiranu politiku ublaži posledice krize, budućnost NIS-a i dalje zavisi od ishoda međunarodnih pregovora i odluka velikih sila, pri čemu je jasno da energetski interesi nadjačavaju principe pravičnosti, ostavljajući Srbiju pred teškim, ali nužnim racionalnim izborima - zaključio je on.

Gostovanje Prof. dr Mihajla Rabrenovića možete pogledati u nastavku:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.