Stručnjaci apeluju: Pažnja, deca su nam na opasnim aplikacijama

Deca u Srbiji sve više koriste aplikacije za kamuflažu, na kojima kriju sadržaj koji ne žele da im iko, a naročito roditelji, vidi! Stručnjaci otkrivaju da te aplikacije izgledaju kao kalkulatori, kalendari i beleške i da je za njihovo aktiviranje potrebna šifra.

Te aplikacije često se koriste za čuvanje neprimerenih fotografija, skrivanje komunikacije sa nepoznatim osobama ili skrivanje sadržaja sa ucenama ili pretnjama.

Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev kaže da je reč o takozvanim aplikacijama za kamuflažu.

- Postoji više takvih aplikacija koje se predstavljaju kao bezazlene, ali zapravo služe za skrivanje fotografija, videa, pa čak i dokumenata. Tu se čuva privatni sadržaj uz dodatni sloj zaštite. Jedna od najpopularnijih među decom i tinejdžerima je Prajvet foto (Kalkulator%). Aplikacija na prvi pogled izgleda kao običan digitron, međutim, kada se unese pravilna kombinacija brojeva, ona otvara tajnu foto-arhivu u kojoj korisnici mogu da sakriju svoje najintimnije fotografije - otkriva Jonevljeva.

Prema njenim rečima, aplikacije su i napravljene kako roditelji i drugi odrasli ne bi mogli lako da primete njihovu pravu funkciju.

- Čak i ako roditelj otvori aplikaciju, ona će normalno raditi kao kalkulator dok se ne unese "tajna šifra". Neke aplikacije dodatno nude opcije poput lažnih lozinki koje prikazuju praznu arhivu, automatsko brisanje sadržaja ako neko pokuša da upadne u aplikaciju ili diskretno obaveštavanje korisnika da je neko pokušao da pristupi sadržaju - navodi ona i upozorava da, osim za bezazlene stvari (npr. slike simpatije), takve aplikacije često kriju neprimerene fotografije, opasnu komunikaciju sa nepoznatim osobama, pa čak i ucene.

Pravo na privatnost

Psiholog Jovana Stojković ističe da su današnja deca u odnosu na starije mnogo spretnija sa telefonima i aplikacijama.

- Kada se zapitamo zašto dete nešto krije, odgovor je jasan. Ili se nečega stidi ili zna da to nije društveno prihvatljivo - kaže naša sagovornica.

Foto: Tanja Andric

Ona smatra da deca treba da imaju svoju privatnost, ali i da u tome treba da postoji mera.

- Neki roditelji bi baš sve da znaju, imaju aplikacije za praćenje, čitaju im poruke, naročito u vreme adolescencije. Mladi u to doba imaju potrebu da guglaju neke stvari i istražuju svoje telo, zato mislim da i nije baš prirodno da roditelj ima uvid u to - ističe Stojkovićeva.

S druge strane, navodi ona, često dete zapravo krije nešto potencijalno opasno, te roditelji moraju da prate njihovo ponašanje.

- Roditelji mogu da primete da nešto nije u redu sa njihovim detetom po psihofizičkim simptomima. Na primer, ako je dete maltretirano u školi, uglavnom odbija da odlazi na to mesto, da se čuje s drugarima, povlači se u sebe. Fizički simptomi deluju kao da je dete bolesno. Tokom radnih dana mu je loše, a vikendom se oseća dobro i zato roditelji često misle da se deca foliraju, međutim, razlog je upravo to što dete ne ide u školu, pa je zaštićeno od zlostavljanja vršnjaka - objašnjava Stojkovićeva za naš list.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sladjana TS

pre 2 meseca

Зато се и уводе забране приступу друштвеним мрежама али и у школама и на нивоу чланица ЕУ и широм света. Нико, ниједан родитељ или лице које се стара о деци и малолетницима не може да исконзролише до краја безбедност деце и малолетника на интернету. А опасности је превише . Такође, технолошким гигантима се више исплати да плаћају казне и пенале него да улажу у додатну заштиту , чување податак и рестрикција приступа. Зато су законска решења на нивоу државе најбоља заштита и превентива. Јер то је показала пракса.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari