Dubravka Đedović Handanović: Najvažnije za 2026. je da NIS ponovo radi

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će u 2026. godini za srpsku energetiku biti najvažnije da Naftna industrija Srbije ponovo radi, kao i da će u pregovorima o prodaji ruskog udela u NIS-u sa svim potencijalnim kupcima rad Rafinerije biti uslov.

Ministarka je rekla za Tanjug da će naši razgovori biti nastavljeni i sa mađarskim MOL-om, kao potencijalnim kupcem, kao i da je jedan od naših osnovnih uslova rad Rafinerije.

Ona je tako odgovorila na pitanje kako komentariše to što se u javnosti može čuti da mađarski MOL ne bi bio najbolji partner za NIS pošto je nakon preuzimanja hrvatske naftne kompanije INA zatvorio rafineriju.

- Jedan od naših osnovnih uslova, ko god da bude kupac Naftne industrije Srbije, da bi se skinule sankcije, što i jeste uslov američke vlade, jeste da Rafinerija mora da nastavi da radi. Tako da će se u tom smislu i naši razgovori u budućnosti odvijati sa Mađarskom i sa MOL-om kao potencijalnim kupcem - rekla je Đedović Handanović.

Foto: NIS

NIS je pred sam kraj protekle godine dobio licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) pri Ministarstvu finansija SAD za nastavak rada do 23. januara, a OFAK je prethodno izdao licencu NIS-u kojom se dozvoljavaju pregovori o prodaji ruskog udela sa produženim rokom do 24. marta.

Đedović Handanović kaže da je za pokretanje prerade sirove nafte u Rafineriji potrebno najmanje dve nedelje, a kada je reč o trenutnim zalihama da su one dovoljne za nesmetano snebdevanje građana i privrede do 20-25. januara.

- Ono što je za Srbiju najbitnije jeste da NIS nastavi sa radom. Rad Rafinerije je od vitalnog značaja za našu privredu, za naš BDP, za naš dalji ekonomski rast i za obezbeđivanje dovoljno naftnih derivata za snabdevanje našeg tržišta. Naravno, tu je pre svega dizel primaran, pošto se u našoj zemlji troši oko 80 odsto dizela u odnosu na benzin, ali ostali naftni derivati koje Rafinerija prerađuje: mazut, kerozin, ulje za loženje i drugo - rekla je ministarka.

Istakla je da je Srbija uspela da nijednog momenta nije došlo do nestašica goriva na pumpama.

- Hvala građanima što su verovali svojoj državi, što nisu pravili zalihe, što nisu dizali paniku. Znači, omogućili smo pre svega odgovornim ponašanjem podizanjem naših rezervi naftnih derivata u protekle tri godine. Samo rezerve dizela smo uvećali 72 odsto nego što smo imali 2021. U obaveznim rezervama pre 12 godina nismo imali uopšte naftne derivate. Znači, stvaramo uslove da budemo što bezbedniji, što sigurniji u nepredviđenim okolnostima - navela je Đedović Handanović i napomenula da se te rezerve sada ipak prazne.

Foto: Foto: Tanjug/Ana Paunković

Poručila je da je Srbija više puta ponovila da neće otimati rusku imovinu i da ne želimo da budemo kao mnoge zemlje Evrope koje su nacionalizovale, otele ili bilo koji drugi mehanizam upotrebile da ruskoj strani ne ostane ono što je ta zemlja ulagala godinama ili decenijama.

- Želimo da se ponašamo tako i prema svim drugim investitorima koji dolaze u našu zemlju da ulažu - da znaju da imaju sigurnost svog ulaganja bez obzira na geopolitičke okolnosti - rekla je ministarka.

Kako kaže, geopolitika se menja, ali i "istorija pamti" kakav je odnos neka zemlja imala prema stranim ulaganjima.

Poručila je da Srbija ne sme ostati bez goriva i podsetila da su i budžetom za 2026. izdvojena određena sredstva za nepredviđene situacije kada je u pitanju energetska sigurnost i stabilnost, kao i da je važno što država finansijski dobro stoji i može da donese određene odluke po tom pitanju.

Napomenula je da je redovna situacija na pumpama jednim delom i zato što se država dobro spremila, a drugim delom zato što građani veruju u svoju državu.

Đedović Handanović je poručila da građani nemaju razloga za brigu i da će država obezbediti da svega ima dovoljno.

Foto: NIS

Kako je rekla, dnevno trošimo dizela oko 5.500 do 6.000 tona dnevno, a benzina od 1.300 do 1.500 tona, u zavisnosti od nedelje i meseca.

- Pričali smo više puta ove godine sa svim naftnim kompanijama da one povećaju svoj uvozni kapacitet, što su one i uradile, hvala i MOL-u i OMV-u, i Eko Heleniku i svim drugim učesnicima na tržištu - rekla je ministarka i dodala da je za oko 2,5 do tri puta povećan uvoz u odnosu na prošlu godinu drugih naftnih kompanija.

Istakla je da je dobro što su počela sa radom skladišta naftnih derivata u Smederevu i da sledi zapunjavanje za više sigurnosti u snabdevanju derivatima nafte.

Kako je rekla, u toku decembra samo smo uvezli oko 47.000 tona dizela, a sklopili smo i ugovore i za uvoz dodatnih količina, očekujemo 38.000 tona benzina da stigne, takođe 5.800 tona kerozina.

Ministarka je govoreći o predstojećoj izgradnji naftovoda od Srbije do Mađarske rekla da ćemo mi biti spremni za početak radova već polovinom 2026. godine.

- Izgradnja više od 100 kilometara naftovoda između Srbije i Mađarske, pričam samo o srpskoj strani, od nacionalnog je značaja za nas. Ishodovane su neophodne dozvole, završene studije, prostorni plan i lokacijski uslove. Bićemo spremni da radovi krenu već sredinom 2026. Očekujemo da za nekih godinu i po dana, otkada krenu radovi, taj naftovod bude i završen - rekla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban razgovarali o izgradnji produktovoda koji bi trebalo da prati taj naftovod.

- Onog momenta kada gradite infrastrukturu za naftovod, nije dodatni problem da istom trasom ide i produktovod. To su zapravo cevi kojima se transportuju naftni derivati. Znači, ne zavisite ni od Dunava, ni od cisterni, ni od železničkog transporta, nego možete direktno infrastrukturom odnosno cevima, da prevozite naftne derivate od tačke A do tačke B. U ovom slučaju kod nas bi to bilo do Novog Sada i kasnije do Pančeva - rekla je Đedović Handanović.

Foto: NIS

Ministarka je istakla da država slično planira da uradi i sa Rumunijom.

- Nekada je taj produktovod postojao, međutim on je sada u veoma lošem stanju i trebalo bi da se gradi novi, takođe i na rumunskoj strani. Rumunija je zemlja koja ima potencijal da nađe nove izvore gasa, ali i nafte. Sigurna sam da bi ovakvi projekti bili od velike važnosti i za Rumuniju - rekla je Đedović Handanović.

Govoreći o izgradnji gasnog interkonektora sa Rumunijom, ministarka kaže da će radovi početi u 2026. i da je u toku priprema dokumentacije.

- To je 12 kilometara, znači relativno kratka deonica. Međutim, ono što ćemo razmatrati u budućnosti jeste da se proširi taj gasovod i do Beograda, ali i do Banatskog dvora. Mi za sada imamo u rezervama negde 540 miliona metara kubnih gasa koje skladištimo u postojećim kapacitetima u Banatskom dvoru, ali i u Mađarskoj - rekla je Đedović Handanović.

Srbija je krajem 2025. godine postigla dogovor o produženju ugovora o snabdevanju ruskim gasom na još tri meseca, do 31. marta 2026. godine, a Đedović Handanović ističe da novi ugovor omogućava fleksibilnost i povoljne cenovne uslove.

- Građani Srbije će nastaviti da imaju jednu od najpovoljnijih cena gasa kada razmatramo širi region i naravno Evropsku uniju. Naš cilj je bio pre svega da obezbedimo dovoljne količine, a onda i da uslovi budu najpovoljniji - rekla je ministarka.

Ona je dodala da Srbija iz tih razloga nastavlja da diversifikuje svoje izvore sabdevanja gasom.

- To smo započeli izgradnjom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske, a nastavićemo to da radimo sa dodatnim povezivanjem kako sa Rumunijom, tako i sa Severnom Makedonijom gde ova tri pravca - Bugarska, Rumunija i Severna Makedonija, mogu da obezbede i više od četiri milijarde metara kubnih gasa u perspektivi u budućnosti. Balkanski tok i dalje ostaje primarni pravac snabdevanja u smislu da je Srbija tranzitna zemlja, da se preko Srbije snabdevaju i Mađarska i Slovačka, znači i zemlje centralne Evrope - navela je Đedović Handanović za Tanjug.

Foto: Foto: Tanjug/Ana Paunković

Govoreći o projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ministarka kaže da je to trenutno najvažniji projekat u energetskom sistemu čija snaga će biti 650 megavata.

- Naš cilj je da u 2026. počnu i prvi, pripremni radovi, odnosno za pripremnu infrastrukturu koja će posle pratiti izgradnju tog velikog postrojenja. Pratimo standarde i zahteve japanske agencije za razvoj sa kojom pregovaramo o finansiranju ovog važnog projekta i njihovi zahtevi su obimni i veoma kompleksni. Pokušavamo da ispoštujemo ne samo nacionalno zakonodavstvo već i njihove standarde - rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je istakla da će, za potrebe tog projekta, već tokom naredne godine početi izrada pripremnih puteva i izmeštanje određenih dalekovoda.

Kada je reč o projektu izgradnje hidroelektrane Đerdap 3 koji će se izvoditi na području Nacionalnog parka "Đerdap" - najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije uz srpsko-rumunsku granicu, Đedović Handanović kaže da je sledeći korak da potpišemo sporazum o saradnji sa rumunskom vladom.

- Mi smo postigli sporazum sa njihovim ministarstvom energetike i to je trajalo poprilično dugo. Ja sam te razgovore započela sa prethodnim ministrom energetike, onda je došlo do izbora u Rumuniji i to je ovaj proces malo odložilo. Sa novim ministrom smo postigli saglasnost i sada očekujemo signal od njihovog ministarstva spoljnih poslova i odluku njihove vlade, kao i naše da bi mogli da potpišemo taj sporazum. Nakon toga možemo sa svim zainteresovanim stranama da nastavimo razgovore o pripremi tehničke dokumentacije - navela je Đedović Handanović.

Ona je istakla da za potrebe tog projekta očekuje da u 2026. počne izrada studije opravdanosti i priprema tehničke dokumentacije.

- Imamo dobru saradnju sa Rumunijom u energetskom sektoru. Na Đerdapu radimo još od 60-ih godina prošlog veka, nastavljamo aktivan dijalog i ja se zaista nadam da će do potpisivanja tog sporazuma doći veoma brzo - rekla je ministarka.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.