Srbija privredna sila! Do 2027. preuzima tron najveće ekonomije jugoistočne Evrope

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je projekcije po kojima će Srbija do 2027. godine preuzeti poziciju najveće ekonomije jugoistočne Evrope, nadmašivši Hrvatsku i Sloveniju!

U istraživanju naslovljenom "Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova" institut  navodi da se očekuje da Srbija ove godine sustigne Hrvatsku po visini BDP-a, a da 2027. godine preuzme poziciju najveće ekonomije jugoistočne Evrope.

Kako navode, predviđa se da do 2030. godine Srbija dodatno poveća prednost nad Hrvatskom i značajno nadmaši Sloveniju po ukupnoj veličini ekonomije, učvršćujući svoj status centralnog ekonomskog stuba zapadnog Balkana.

Autori istraživanja upozoravaju da će održivost ove pozicije zavisiti od sposobnosti Srbije da ekonomski rast pretoči u dugoročan održivi razvoj, uz fokus na makroekonomsku stabilnost, energetsku sigurnost i institucionalnu otpornost.

IFIMES navodi projekcije MMF-a, prema kojima se rast BDP-a Srbije za 2026. procenjuje na između tri i četiri odsto, uz inflaciju od između 3,2 i 4,0 odsto, dok stopa nezaposlenosti ostaje stabilna u rasponu od 8,4 do 8,8  odsto.

Foto: Shutterstock

Energetska sigurnost

Kako se navodi u istraživanju, ekonomska snaga Srbije proizlazi iz tržišnog potencijala, razvijene industrije, izvozne orijentacije, strateških infrastrukturnih i energetskih projekata, kao i kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija.

Kada je u pitanju rast domaće privrede, treba napomenuti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prethodnom periodu posebno naglašavao značaj energetske sigurnosti, razvoj nuklearnih i modularnih elektrana, ubrzane reforme u sektoru odbrane i policije, te ulogu stranih direktnih investicija, koje su u 2025. premašile 3,5 milijardi evra, navedeno je u istraživanju ljubljanskog instituta. 

Analiza Instituta pokazuje i da su stabilizacija energetskog sektora i završetak ključnih ugovora, uključujući kupoprodaju NIS-a, od ključnog značaja za planirano povećanje penzija i unapređenje životnog standarda u Srbiji.

Autori istraživanja ističu da 2026. godina donosi najpovoljniju ekonomsku poziciju Srbije do sada, ali u znatno izazovnijem i nepredvidivom globalnom okruženju.

Foto: shutterstock/Informer

Kako kažu, za očuvanje nove regionalne uloge Srbije neophodno je održavati makroekonomsku stabilnost, ubrzati strukturne i institucionalne reforme, povezati ekonomski rast sa socijalnom kohezijom i koordinirati spoljnu politiku u skladu sa kompleksnom multipolarnom arhitekturom međunarodnih odnosa.

Ekonomisti ističu da su ovakve procene i te kako dobre po našu zemlju, ali i sasvim realne, zasnovane da apsolutno tačnim podacima.

- Svi pomenuti podaci kojima je ovaj institut potkrepio svoje istraživanje su tačni u smislu da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu. Tom govori da naša država vodi domaćinsku politiku, puno se ulaže u infratsrukturu, u puteve i železnicu, pa strani ulagači imaju dobre uslove i zbog toga investiraju u Srbiji - navodi za Informer ekonomista Goran Puzić. 

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Investicije ključne

On ističe da je naš priliv stranih investicija daleko veći nego u periodu od 2000. do 2012. godine.

- Drugačijom politikom od 2012. i domaćinskom ekonomijom smo došli do toga da ćemo mi u narednom periodu imati veći BDP od Slovenije i Hrvatske. Da nije bilo blokada 2025. godine, naš BDP bi bio daleko viši i procenjujem da bi on iznosio četiri i 4,5 odsto - ističe on. 

Puzić napominje da smo mi našu proizvodnju od 2.000 godine uništili lošim privatizacijama, ali da smo u protekloj deceniji jako napredovali u ovom segmentu.

- Nama će da raste BDP, ali moramo da nastavimo da privlačimo strane ivesticije i to će nas sa niskom iflacijom i nezaposlenošću, dovesti do pozicije najveće ekonomije u ovom delu Evrope - zaključuje Puzić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.