Mentalno zdravlje Evropljana pod sve većim pritiskom

Mentalno zdravlje postaje jedan od ključnih zdravstvenih izazova savremenog društva u Evropi, pokazuje ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2025. godinu.

 Iako se svest o mentalnom zdravlju povećava, podrška i dalje ostaje nedostupna za milione građana, a digitalne navike dodatno komplikuju svakodnevni stres.

Prema rezultatima istraživanja, 64% Evropljana ocenjuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro“, što predstavlja nastavak blagog ali stabilnog opadanja u odnosu na prethodne godine (65% u 2024. i 67% u 2023.).

Istovremeno, 36% građana ima probleme sa mentalnim zdravljem, a 9% ga ocenjuje kao „loše“ ili „veoma loše“. Glavni pokretači stresa duboko su ukorenjeni u svakodnevnom životu, tako da se finansijske brige (26%) i stres na poslu (24%) izdvajaju se kao dominantni faktori. Srbija se, sa 74% građana koji svoje mentalno zdravlje ocenjuju kao dobro, nalazi među prvih pet evropskih zemalja, rame uz rame sa Švajcarskom, a odmah iza Rumunije (84%) i Bugarske (80%).

Stručnu pomoć traži tek 17% Evropljana

Polovina Evropljana pokušava da se samostalno nosi sa izazovima mentalnog zdravlja. Najčešći načini su vreme provedeno sa porodicom i prijateljima (27%) i fizička aktivnost (17%). Ipak, samo 17% građana Evrope koristi neki oblik stručne ili strukturirane podrške: terapiju, digitalne aplikacije ili rad sa stručnjacima. Više od 31% građana ne čini ništa za svoje mentalno zdravlje. Kao glavne razloge navode neefikasnost postojećih rešenja, nedostupnost ili finansijske barijere.

Foto: Hemofarm

Sagorevanje na poslu i dalje na visokom nivou

Fenomen sagorevanja i dalje je široko rasprostranjen: čak 66% Evropljana kaže da je iskusilo sagorevanje na poslu, dok je 31% trenutno u stanju sagorevanja ili blizu njega. Najpogođenije grupe su žene (71%) i mladi od 18 do 34 godine (75%). Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu da se sagorevanje na poslu prepozna kao stanje sa ozbiljnim fiziološkim posledicama, kao i da se razviju ciljana rešenja podrške.

Šta to beše rad od kuće?

Čak 38% Evropljana trenutno može da radi delimično ili u potpunosti od kuće, dok 58% kaže da ne može. Građani zapadne Evrope i Skandinavskih zemalja u većoj meri imaju mogućnost rada od kuće. Tu se ističu građani Velike Britanije (47%), Holandije (45%) i Irske (43%). S druge strane, čak 68% građana Srbije kaže da nema mogućnost rada od kuće, a u stopu ih prate i građani Mađarske (66%), Češke (65%) i Slovačke (62%).

Foto: Hemofarm

Sve veća želja za digitalnim detoksom

Istraživanje pokazuje da digitalne navike imaju dvostruki uticaj, jer nude povezanost, ali povećavaju stres, naročito među mladima. Dok 50% Evropljana nije zainteresovano za digitalni detoks, 36% njih razmatra privremeno povlačenje sa društvenih mreža kako bi poboljšali fokus i produktivnost, imali više vremena za porodicu, ali i smanjili stres i anksioznost. Građani Srbije prednjače po spremnosti za digitalni detoks, odmah uz Irce i Bugare. Najmanje su spremni Holanđani, Belgijanci i Francuzi. Žene i mladi pokazuju najveće interesovanje za digitalnim detoksom, dok starije grupe ređe osećaju potrebu da smanje upotrebu digitalnih platformi.

Generacijske razlike sve izraženije

Mladi od 18 do 34 godine najviše osećaju teret ekonomskih izazova, pritiska na poslu i prekomerne izloženosti društvenim mrežama. Stariji od 55 godina prvenstveno se suočavaju sa usamljenošću i brigom o zdravlju. Žene su značajno više pogođene stresom, anksioznošću i nedostupnošću mentalno-zdravstvene nege.

ŠTADA Zdravstveni izveštaj 2025 ukazuje na jasan raskorak između rasta svesti o mentalnom zdravlju i dostupnosti konkretne podrške. I dok građani sve više prepoznaju važnost brige o mentalnom blagostanju, bez sistemskih rešenja (pristupačne nege, boljih radnih uslova i zdravijih digitalnih navika), trajno poboljšanje neće biti moguće. Holistička rešenja koja integrišu mentalno zdravlje u stil života, posebno ona namenjena ženama i mlađim generacijama, predstavljaju ključ za unapređenje psihološkog blagostanja u Evropi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.