Duvanski dim godišnje ubije grad veličine Aranđelovca: Crna statistika na još jedan 31. januar

Najmanje 19.000 ljudi godišnje u Srbiji prevremeno umre od posledica pušenja, što je ekvivalnetno broju stanovnika, primera radi Aranđelovca, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Ovom crnom statistikom dočekali smo još jedan 31. januar, "Nacionalni dan bez duvanskog dima".

Naša zemlja spada u top deset na svetu po broju pušača. Prema poslednjim istraživanjima svaki treći punoletni građanin konzumira cigarete.

Pušači imaju 20 do 25 puta veću verovatnoću da obole od raka pluća, a dva do četiri puta veću verovatnoću da obole od bolesti srca i krvnih sudova, izjavila je Biljana Kilibarda iz Kancelarije za prevenciju pušenja pri Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

- Duvanski dim sadrži brojne supstance. Od tih 7.000 različitih supstanci, 250 je toksično, a 70 je dokazano kancerogeno. Tako da teško da postoji organ u ljudskom telu koji nije podložan i pod povećanim rizikom od obolevanja - rekla je Kilibarda.

Duvanski dim sadrži oko sedam hiljada supstanci, a za više od 100 je utvrđeno da su kancerogene. Upravo je to uzročnihk kacera i brojnih kariovaskularnih bolesti od koji obolevaju konzumenti cigareta, piše blog Filternativa.

To je za medije potvrdila i pulmolog i internista dr Branislava Milenković koja kaže da je duvanski dim štetan i za pušače i nepušače koji su mu izloženi.

- Mislim da je svaki pušač svestan da je duvanski dim štetan. Prosto mislim da više nema pušača koji to ne zna, ali ne želi da to prihvati. Ko god radi u zdravstvu, on se sreće sa posledicama udisanja duvanskog dima, odnosno raznih supstanci koje su u njemu. To je veliki broj bolesti koje praktično zahvataju sve sisteme organa. Ne možemo reći da je išta pošteđeno. Najčešće o tome govori pulmolog zbog toga što pluća budu izložena tom vazduhu, ali isto tako bude oštećena i koža i kardiovaskularni sistem - rekla je dr Milenković.

 

Foto: Shutterstock

 

Ona je naglasila da je pasivno pušenje, odnosno izloženost duvanskom dimu povezano sa većom verovatnoćom od obolevanja od karcinoma pluća.

- Ono što je zabrinjavajuće kada govorimo o karcinomu pluća je u stvari što je i pasivno pušenje povezano sa većom verovatnoćom od nastanka karcinoma pluća. Istraživanja jasno pokazuju da onaj ko je pušač ima 15 puta, pa čak do 30 puta veću verovatnoću da oboli - kaže doktorka Milenković i dodaje:

- Hronična opstruktivna bolest pluća je bolest čiji je potpuno jasan faktor rizika udisanje duvanskog dima i to je preko 95 % obolelih je pušač ili bivši pušač.

Na konstatciju da prema statistici Svetske zdravstvene organizacije da je svaka osma žrtva duvanskog dima nepušač,ona kaže:

- Ja stvarno ne znam kako bih to objasnila. Mogu samo da vam kažem sa mog aspekta poznavanja medicine da i pasivno pušenje dovodi do bolesti koje sam pomenula, ali gde je najveći problem to je kod dece i kod odolecenata, kod kojih je drugačiji metabolizam, brži je metabolizam. Oni se još uvek razvijaju, njihovi organi se još uvek razvijaju i te supstance iz duvanskog dima, preko 70 supstanci, znamo da su kancerogene.

Foto: Shutterstock

 

Kardiolog dr Petar Borović koji se godinama bavi izučavanjem štetnosti pušenja po zdravlje kaže da ga ovi podaci ne iznenađuju, ali i da njegovo dugogodišnje iskustvo pokazuje da ljudi nisu svesni koliko je pušenje opasno i koliko štete nanosi njihovom zdravlju.

- Šteta po organizam je velika. Posebno povećava rizik od mnogih kancera, a pre svega pluća – ukazuje dr Borović i naglašava da pušenje povećava rizik od raka i do 95 odsto, ali i da su u velikoj opasnosti nepušači koji su izloženi duvanskom dimu.

Prema njegovim rečima, dim cigarete sadrži više od sedam hiljada hemijskih supstanci, a za čak 70 njih je dokazano da izazivaju rak.

- U dimu se nalazi katran, a njegov sastav nije poznat - objašnjava dr Borović.

Kako biste shvatili koliko je katran opasan i šta radi vašem organizmu, naš sagovornik predlaže jedan prost eksperiment.

- Zapalite cigaretu i stavite papirnu maramicu preko usta. Kada dim prođe kroz nju, na njoj će ostati braonžuta fleka i upravo to je kancerogeni katran – zaključuje naš sagovornik.
Kanceri koje direktno izaziva pušenje su: rak pluća, ždrela, jednjaka, usana, jezika, sinusa, oka, želuca, debelog creva, bešike i materice. Jer, kako objašnjava dr Borović, čim pušač uvuče dim, katran, ali i druge štetne materije se razlivaju prvo po plućima, a potom i po celom organizmu.
Međutim, nije kancer jedina bolest koja je direktna posledica pušenja.

- Cigarete oštećuju krvne sudove. Zbog pušenja sve više ljudi pogađaju moždani i srčani udari – poručuje naš sagovornik.

Svaka cigareta ženi skrati život za 22 minuta

Muškarcima svaka popušena cigareta skraćuje život za 17, a ženama za 22 minuta, otkrili su istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u najnovijoj studiji koja je objavljena krajem 2024. godine. Njihovi rezultati prikazuju povećanje u odnosu na prethodne procene, koje su sugerisale da svaka cigareta skraćuje život pušača za 11 minuta. Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu rekli su da je šteta uzrokovana pušenjem “kumulativna” i da što pre osoba prestane da puši, duže će živeti.

Efekti prestanka pušenja

U roku od nekoliko minuta nakon što se ispuši poslednja cigareta, telo počinje da se oporavlja:

👉 20 minuta nakon prestanka – puls i krvni pritisak padaju
👉 2 sati nakon prestanka – nivo ugljen-monoksida u krvi pada na normalu
👉 Dve nedelje do tri meseca nakon prestanka – cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava. Rizik od srčanog udara počinje da se smanjuje
👉 Do 9 meseci nakon prestanka – kašalj i kratak dah se smanjuju
👉 Godinu dana nakon prestanka – rizik od srčanih bolesti je prepolovljen
👉 Dve do pet godina nakon prestanka – rizik od raka usta, grla, jednjaka i bešike je prepolovljen. 👉 Rizik od moždanog udara pada na nivo osoba koje ne puše
👉 10 godina nakon prestanka – upola je manja verovatnoća od umiranja od raka pluća nego kod osoba koje još puše. Rizik od raka pankreasa i bubrega se smanjuje
👉 15 godina nakon prestanka – rizik od koronarne bolesti srca je isti kao kod nekoga ko ne puši