Pomama za novim TikTok trendom: Snimaju lajv na času, a onda...

Umesto da prate nastavu - đaci na časovima snimaju lajv, odnosno uživo prenose dešavanja u učionici na Tik toku! Ovakvo ponašanje odvlači im pažnju od učenja, a pored toga može da bude opasno za bezbednost, ali oni toga nisu ni svesni, upozoravaju stručnjaci.

Ogromni rizici

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, kaže da ovo, iako može delovati kao vid zabave, nosi velike rizike koji mladi ne mogu da prepoznaju.

- U Srbiji je TikTok "lajvovanje" sa časova prešlo put od pojedinačnih incidenata do gotovo sistemskog problema. Najčešći motivi su prikupljanje lajkova i "giftova" (virtuelnih poklona koji se mogu unovčiti), ali i potreba za pažnjom, potvrdom vršnjaka i zabavljanjem publike kroz ismevanje nastavnika ili prikazivanje atmosfere u učionici. Međutim, deca ne vide da u tom trenutku ne komuniciraju samo sa vršnjacima već i sa nepoznatim osobama iz celog sveta - kaže naša sagovornica.

Najopasnije što se može desiti jeste otkrivanje lokacije deteta, upozorava Jonev.

- Čak i kada dete ne kaže eksplicitno gde se nalazi, kamera može otkriti naziv škole, raspored učionice, školsko dvorište, glas nastavnika, školsko zvono ili druge detalje koji omogućavaju identifikaciju tačne lokacije. Kombinovanjem tih informacija sa ranijim objavama na profilu, zlonamerne osobe vrlo lako mogu saznati gde se dete kreće, u koje vreme i u kakvom okruženju boravi - upućuje stručnjak i dodaje da su TikTok lajvovi otvoreni prostor za digitalne predatore:

Foto: Shutterstock

- Tokom prenosa uživo, dete može dobiti poruke, komentare ili "poklone" od nepoznatih odraslih osoba koje se predstavljaju kao podrška ili fanovi. Predatori često koriste upravo lajv formate kako bi uspostavili kontakt, stekli poverenje deteta, normalizovali komunikaciju i kasnije je preusmerili u privatne poruke. Deca, vođena osećajem popularnosti i pažnje, neretko ne prepoznaju manipulaciju dok nisu već duboko u rizičnoj komunikaciji.

Digitalno nasilje

Tu postoji još jedan problem - internet sve pamti, a kontrola nad sadržajem se lako gubi, kaže ona.

- Lajv prenos se može snimiti, sačuvati, deliti i koristiti van originalnog konteksta. Jedan trenutak nepromišljenog ponašanja, rečenica izrečena u šali ili kadar koji danas deluje smešno sutra mogu postati sredstvo za ismevanje, digitalno nasilje ili ucenu. Internet ne zaboravlja, a deca često nisu svesna dugoročnih posledica digitalnog traga koji ostavljaju - zaključuje Jonev.

S njom je saglasna i Jovana Stojković, psiholog, koja za naš list dodatno objašnjava kako se ponašaju TikTok predatori prema deci.

Foto: Shutterstock

Glume zaštitnike

- Kroz praksu vidim da postoji šablon - predatori ciljano traže decu i adolescente, zatim prave lažne profile i predstavljaju se kao brižni i puni razumevanja. Često glume zaštitnike kako bi dete razvilo poverenje, udeljuju komentare poput: "Baš si zrela za svoje godine" i "Ne govori roditeljima za mene, oni to ne bi shvatili", i slično - ističe psiholog.

Stojkovićeva objašnjava i zašto je mladima interesantno ovakvo ponašanje.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Za mlade lajk nije samo lajk, nije običan klik, već neka vrsta potvrde da su značajni, žele da budu viđeni na TikToku. Kada dobiju lajk ili gift, dodatno se luči dopamin, hormon nagrade koji se luči kada nas neko zagrli ili pohvali, i zato imaju potrebu iznova i iznova to da rade. Za vreme časova snimaju lajv, a kada krenu kući, brišu tu aplikaciju kako bi im roditelji mislili da je ne koriste ili je u nekim slučajevima blokiraju. Međutim, to uvek stigne do roditelja jer taj sadržaj može apsolutno svako da vidi - zaključuje psiholog.

Telefoni - neprijatnost za nastavnike i učenike

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola je za Informer istakao kako korišćenje mobilnih telefona u školi, pogotovo tokom časova, stvara probleme učenicima, ali i nastavnicima.

- Pogotovo kada ih deca na neprimeren način koriste. Češće nastaju problemi sa dečacima. Nastavnici zbog takvog ponašanja nailaze na velike neprijatnosti - rekao je Antić, pa objasnio:

- Nastavnik ne može da udalji učenika sa časa, jer on za njega odgovara dok traje nastava. Ne zna gde će otići nakon što izađe iz uočionice. Ono što je dozvoljeno, jeste da učenika koji ometa čas pošalje na razgovor kod direktora, pedagoga ili psihologa, ali onda vreme školskog časa koristi da ga otprati do kancelarije. U tom slučaju drugu decu ostavlja bez nadzora, što može nastati problem u odeljenju.

Foto: Tanja Andric

Kod prosvetnih radnika postoji strah da će ih neko od učenika snimati, a kasnije "preurediti" i njihovu reakciju na video snimku prikazati u najgorem svetlu, što potencijalno izaziva problem, napomenuo je Antić.

Naš sagovornik podržava ideju da se telefoni potpuno zabrane u osnovnim i srednjim školama, a smatra da bi ta praksa donela brojne benefite sa obe strane (nastavnicima i učenicima).

- Ukoliko Statutom obrazovne ustanove nije utvrđeno pravilo zabrane mobilnih telefona, nastavnik isti ne može da oduzme učeniku. Deca ističu da je to njihova svojina. Samim tim jedino rešenje jeste: zabraniti upotrebu telefona, tableta i slično, tokom časova i tokom odmora - rekao je on za Informer.

Milorad Antić smatra da zabrana telefona u školi može doprineti boljim ocenama, većoj koncentraciji, ali i da poveća druženje među decom tokom odmora i samim tim, povratku empatije.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.