Jeziva statistika: Ovo u Srbiji nije viđeno (TABELA)

U Srbiji je prošle godine rođeno 58.445 beba - najmanje zabeleženo od 1961. godine, od kada Republički zavod za statistiku (RZS) vodi evidenciju!

Demograf Miodrag Pantović upozorava da će nas, ako ovako nastavimo, do 2052. biti milion i po manje.

- Srbija se suočava sa značajnim demografskim izazovima. To nije nov problem, uključujući nisku stopu nataliteta. Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu pokazali su da je prošle godine u Srbiji od januara do decembra rođeno 58.445 beba, a da je umrla 94.831 osoba - kazao je Pantović i dodao:

- To je najmanji broj rođenih od kada postoji organizovana statistika u Srbiji, ali znatno se smanjio i broj umrlih.

Društvo

Tri najveće greške kod virusa: Roditelji, ovo ne smete da radite

Davanje antibiotika na svoju ruku, pretopljavanje i jaka hrana su tri najveće greške koje roditelji prave kada im je dete bolesno.

03.02.2026

20:30

Društvo

Zaraza ne prestaje: Na udaru deca - Ovo su prvi simptomi

Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u periodu od 19. do 25. januara u Srbiji je registrovano 9.960 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

03.02.2026

17:20

Foto: Shutterstock

Višedecenijski problem

Prema njegovim rečima, niska stopa fertiliteta je dugoročan problem, u kom smo mi još od sredine prošlog veka.

- Po demografiji, potreban broj dece je od 2,1 po ženi, a poslednji put smo taj nivo imali krajem pedesetih godina prošlog veka. Otad nemamo prost nivo reprodukcije potreban za obnovu stanovništva. Srbija verovatno ima najduži kontinuitet niske stope fertiliteta u svetu - upozorio je Pantović.

 

 

Nije u celoj zemlji situacija ista, dodaje on, Beograd i Novi Sad su ipak izuzetak.

- Stanovništvo u ta dva grada je mlađe, pa ima veći potencijal za rađanje. Novi Sad beleži pozitivnu stopu prirodnog priraštaja već nekoliko godina i to je jedini veliki grad na području bivše Jugoslavije u kome se danas rađa više dece nego početkom devedesetih godina dvadesetog veka - rekao je sagovornik.

On je istakao i da negativni demografski trendovi utiču na strukturu stanovništva.

- Srbija se svrstava među deset najstarijih država na svetu po udelu stanovništva starijeg od 65 godina. Čak i više nego svaka četvrta žena u zemlji starija je od 65 godina, a baza za rađanje se svake godine smanjuje - navodi Pantović.

 

Foto: Shutterstock

Podizanje svesti

Projekcije RZS nisu dobre: ukoliko se negativni trend nastavi, broj stanovnika Srbije, koji je iznosio nešto manje od 6,6 miliona 2024. godine, mogao bi da padne na 5,2 miliona do 2052. godine, što znači skoro milion i po manje ljudi nego u dvadesetim godinama ovog milenijuma.
Na pitanje šta država može da učini da poboljša situaciju Pantović ističe kombinaciju mera.

- Potrebne su kompletne mere, ne samo finansijske. U kabinetu ministarke Tatjane Macure pokrećemo nacionalnu kampanju o fertilitetu "Za srce više", kroz koju se mladima, srednjoškolcima i studentima, kao i učenicima viših razreda osnovnih škola povećava svest o reproduktivnom zdravlju - jasan je on.

Za kraj je poručio da su demografski problemi Srbije veoma složeni i da im se mora pažljivo pristupiti.

- Oni zahtevaju dugoročne strateške mere koje kombinuju finansijsku podršku porodicama, edukaciju i unapređenje uslova za život mladih. Moram naglasiti i da, pošto migracije mladih takođe utiču na broj radno sposobnog stanovništva, situacija se, prema podacima Evrostata, delimično stabilizuje. Broj mladih koji odlaze iz Srbije poslednjih godina opada u odnosu na period pre 10 godina - zaključio je Pantović.

Godina	Živorođeni	Umrli
2015.	65.657	103.678
2016.	64.734	100.834
2017.	64.894	103.722
2018.	63.975	101.655
2019.	64.399	101.458
2020.	61.692	116.850
2021.	62.180	136.622
2022.	62.700	109.203
2023.	61.052	97.081
2024.	60.845	98.230
2025.	58.445	94.831

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.