Stanje je alarmantno: Čak 60 odsto dece u Srbiji bilo je žrtva

Čak 60 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja i to najčešće verbalnog, rezultati su poslednjeg istraživanja. Stručnjaci za Informer kažu da nismo ni svesni kakve psihološke posledice imaju deca koja trpe bilo kakvo nasilje.

Nasilje među decom retko počinje udarcem, već najčešće teškim rečima i uvredama, kaže Vesna Mraković, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija.

Strah i sramota

- Istraživanje koje je rađeno u oktobru prošle godine u školama pokazuje da je 60 odsto dece bilo izloženo nekoj vrsti nasilja. Uglavnom je to direktno verbalno nasilje ili u digitalnom okruženju, a veoma često i kombinovano. Upravo zato je pokrenuta kampanja "Svaka reč se računa", usmerena na sprečavanje vršnjačkog nasilja - kaže Mrakovićeva i dodaje:

- Fokus kampanje je na psihološkom nasilju koje nije tako očigledno i koje se teško uočava. Da obratimo pažnju na ono što nam deca govore, a mi možda u žurbi ne primetimo. Veoma je važno da izgradite pozitivan i dobar odnos sa svojom decom, da oni imaju poverenja u vas i da mogu bez straha da vam se povere i ispričaju o svojim nedaćama i da zatraže pomoć.

Foto: Shutterstock

 

 

 

Stručnjaci upozoravaju da deca koja trpe nasilje često ćute iz straha, zbog stida ili nepoverenja da će im neko pomoći.

Psiholog Radmila Vujić Bojović napominje da je važno uočiti rane znake da nešto nije u redu sa detetom.

- Najčešće se deca na neki način izoluju, povlače, ne žele da učestvuju u aktivnostima u kojima su do tada vrlo rado učestvovala, popuštaju u školi, slaba im je koncentracija, ne mogu da zapamte čak i neke banalne stvari koje su do tada lako radila, to bi sve bili tipični znaci - kaže psiholog.

Ti tipični znaci, ističe stručnjak, nikako ne smeju biti olako shvaćeni.

- Vrlo često, roditelji i nastavnici im kažu - pa dobro, vi to rešite između sebe. Kad bi oni to mogli da reše između sebe, ne bi ni dolazilo do takvih sukoba i do takvih situacija. Neophodno je vođstvo odrasle osobe u tom procesu da deca krenu da ostvaruju komunikaciju koja nije zasnovana na nasilju, etiketiranju i omalovažavanju - jasna je Radmila Vujić Bojović.

Ozbiljne posledice

Koliko je zapravo nasilje među vršnjacima često, za Informer otkriva psiholog Jovana Stojković.

- Svakodnevno se s tim srećem u praksi, veliki broj dece mi tokom nedelje dolazi zbog ovog problema, a najviše ona od 12 do 16 godina, koja često zbog toga počnu da se samopovređuju po koži, seckanjem, gašenjem cigareta i to sve zbog verbalnog nasilja. Moram da upozorim da sve kreće od šale, zadirkivanja, pa onda tu bude i pretnji i zastraživanja. To nikada ne radi jedna osoba, uvek je posredi neka grupica, neki vođa kom se svi podređuju - ističe Stojkovićeva i dodaje:

- To izaziva strašne posledice po mentalno zdravlje. U školama se svašta dešava, ja nemam ništa protiv obrazovnog sistema, ali uopšte nije ista situacija kao pre par decenija. Zaposleni moraju da se uključe u rešavanje ovog problema - kaže psiholog.

Foto: Tanja Andric

- Najekstremniji slučaj iz moje prakse je kada su dečaka u srednjoj školi snimili dok je bio u toaletu i taj video objavili na društvenim mrežama. Momak nije mogao sam da se izbori s tim, na kraju je završio na psihijatriji - upao je u ozbiljne psihoze, imao je halucinacije da ga svi prate i svi gledaju, i da mu se svi smeju na stanici kada uđe u autobus - prepričava psiholog.

BONUS VIDEO