Alarmantni podaci o malignim oboljenjima u Srbiji: Ovaj karcinom kosi i žene i muškarce

Žene u Srbiji sve više umiru od raka, a vodeći karcinom koji im oduzima život više nije rak dojke, već pluća.

Ovo maligno oboljenje je dominantan uzrok smrti i kod žena i kod muškaraca, najnoviji su podaci Instituta "Batut".

- Godinama je kancer pluća vodeći uzrok smrti u muškoj populaciji, ali je sada i među ženama najsmrtonosniji. Ovo je prvi put od 2016. godine, otkako Institut "Batut" objavljuje godišnji izveštaj o malignim bolestima u Srbiji, da rak dojke nije vodeći uzrok umiranja kod žena, već rak pluća i bronha - objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" izveštaj za 2024. godinu.

Borba sa bolešću

Podaci "Batuta" pokazuju da je rak otkriven kod 41.472 osobe, i to kod 21.793 muškarca i 19.679 žena.

- To je za 380 manje u odnosu na 2023, kada je karcinom otkriven kod 41.852 osobe. Od raka je 2024. umrlo 20.314 osoba oba pola - 10.967 muškaraca i 9.347 žena. S druge strane, 2023. godine od raka su preminule 20.253 osobe - 11.022 muškarca i 9.231 žena - najnovije su brojke.

Tu jasno vidimo da je povećan broj umrlih žena, dok je broj umrlih muškaraca blago opao. Da je situacija gora iz godine u godinu, pokazuje i podatak da je u 2022. godini umrlo 8.734 žena.

Direktorka Instituta "Batut" dr Verica Jovanović ističe da ih ova statistika brine.

- Ono što nas najviše zabrinjava jeste učestalost karcinoma kod žena, kada je u pitanju karcinom pluća i bronha. Od ove vrste karcinoma sada po prvi put u poslednjih deset godina umiru najviše i žene i muškarci, ali kada pričamo o novootkrivenim slučajevima, tu i dalje dominira rak dojki kod žena, a kod muškaraca rak pluća - započinje Jovanovićeva.

Kako dodaje sagovornica, sama dijagnostika je dobra - žene su informisanije i svesnije, rade skrininge, ali i dalje moramo podizati svest o ovim teškim bolestima.

- Sve maligne bolesti su izazvane udruženim delovanjem različitih faktora - pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, nesprovođenje preventivnih pregleda i skrininga za rano otkrivanje malignih bolesti... Svi ovi faktori, pored naslednih, zajedno deluju na nastanak malignih bolesti. Kada smo zdravi, ne razmišljamo dovoljno o preventivnim pregledima i o tome da se mnogi faktori rizika mogu sprečiti sopstvenim ponašanjem - rekla je dr Jovanović.

Skrining pregledi

Direktorka "Batuta" upozorava da na posebnom oprezu treba da budu osobe koje u porodičnoj anamnezi imaju neku vrstu kancera.

- Skrining je najvažniji i u periodu kada se obavlja ne treba ga preskakati. Žene treba da urade mamografiju jednom u dve godine posle 50. godine života, a ako imaju u porodici nekog ko je imao rak dojke, onda i ranije, već sa četrdeset - kaže ona i dodaje:

- Kad je u pitanju muški pol, ako se radi o pušačima sa 30 i više godina pušačkog staža, oni treba već sa 50 da urade skrining za rak pluća. To sve mogu uraditi bez uputa, uz podršku Ministarstva zdravlja, u nekoliko ustanova koje niskodoznim skenerima omogućavaju ovu vrstu pregleda, i to besplatno. Važna su i PSA testiranja na rak prostate, jer on u ranim fazama ne daje simptome i često se zato kasno i otkriva. Kada se na vreme otkrije, u više od 90 odsto slučajeva može se uspešno lečiti.

BONUS VIDEO

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.