Naoružajte se strpljenjem: Potpuna kontrola kreće 10. aprila

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić rekao je da puna primena EES sistema počinje od 10. aprila.

Prema rečima Aleksandra Seničića, puna primena EES sistema podrazumeva da ćemo svaki put da se registrujemo kroz taj sistem, zbog pravila boravka u EU 90 dana u 180, kao i da će u narednom periodu biti neophodno više strpljenja i bolja organizacija putovanja.

Pojedine zemlje Evropske unije izrazile su zabrinutost zbog gužvi koje će se stvarati na graničnim prelazima, a Evropska komisija odobrila je da svaka zemlja za sebe može da donese odluku da suspenduje sistem na određeno vreme, ističe Seničić.

Foto: Printskrin

Šta znači puna primena EES sistema?

Pravilo boravka 90/180 dana znači da državljani zemalja van EU, uključujući i Srbiju, mogu bez vize da borave u Šengen zoni maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana.

 

Seničič je naveo da čitav proces neće biti puno drugačiji, u odnosu na ono što smo mogli videti na granicama kada je u pitanju delimična primena ovog sistema. Istakao je da puna primena znači da ćemo morati kad god budemo prelazili granicu da se registrujemo, kako u odlasku, tako i u povratku, što do sada nije bilo obavezno.

Do sada, ovaj sistem praktikovao se samo na večim graničnim prelazima, što se od 10. aprila menja.

- Gde god da budemo prelazili granicu, bez obzira da li se radi o avionu, prevozu kolima, autobusom, vozom, moraćemo da budemo registrovani. Ono što je važno da kažemo jeste da ljudi pre svega budu strpljivi, da znaju da ta procedura traje neko vreme i da će sigurno to prouzrokovati čekanja na graničnim prelazima - dodao je on.

Alternativni prelazi

Umesto glavnih graničnih prevoza, putnicima koji idu svojim automobilima, savetuje se da biraju alternativne prelaze, te da se preko kamera koje postoje na granicama upoznaju sa stanjem.

Napomenuo je da su i pojedine članice EU izrazile zabrinutost zbog mogućih gužvi usled pune primene EES sistema.

- Evropska komisija donela odluku na osnovu brojnih žalbi koje su upućene od strane turističke industrije i očekivanja da će to prouzrokovati ogromne gužve u zemljama članicama EU koje se pretežno bave i žive od turizma, da od 10. aprila bez obzira na sveobuhvatnu primenu, svaka zemlja će moći za sebe da donese odluku, odnosno granična služba, da se u određenim periodima kada se prave velike gužve suspenduje sistem EES na neko vreme - objašnjava Seničić.

Kako kaže, to može biti na nekoliko sati ili jedan dan kako bi se gužve rešile i u tom periodu ljudi će prelaziti granicu uz uobičajenu proceduru, a to je samo pokazivanje pasoša.

- Treba razjasniti ljudima da kod EES sistema kada se jednom registrujemo to ne znači da se nećemo registrovati svaki put. Jer mi moramo da se registrujemo svaki put, jer je sistem napravljen na taj način da mora da vas prepozna. Da bi vas prepoznao, potrebna je takozvana dvostruka verifikacija. Morate dati pasoš i morate obaviti makar slikanje, ako ste već jednom obavili, uz davanje otisaka prstiju - kaže Seničić.

Dodaje da nas na taj način ovaj sistem prepoznaje i da je ovaj sistem važan zbog modela boravka u zemlje EU 90 dana u okviru 180 dana. Istakao je da postoji jedna novina, a to je mobilna aplikacija "Travel to Europe" koja je aktivna za sada samo u dve države, u Švedskoj i Portugalu i dodaje da postoji inicijativa zemalja EU da ovu aplikaciju prihvate i ostale zemlje Šengena do leta. 

- Tu aplikaciju možete unapred skinuti, uneti svoj pasoš, slikati se, dati odgovore na uobičajena pitanja:  gde putujete, koliko će trajati putovanje i slično i zatim pošaljete to. U roku od 24 sata dobija se potvrda da ste se prijavili. I kada ulazite, za sada samo u Švedsku i u Portugal, ostavljaju se samo otisci četiri prsta na graničnom prelazu i procedura je dosta brža - rekao je on. 

Foto: Masha Bandjur

Kada će gužve biti najveće?

Seničić kaže da će se najčešći problem stvaranja gužvi na granicama javljati kod grupnih putovanja, autobusom, jer agencije ne mogu da prelaze na alternativnim, manjim prelazima, jer mnogi nisu prilagođeni autobusima.

Govoreći o bojaznosti naših putnika da će puna primena ovog sistema zadati veće probleme, pre svega na graničnom prelazu Evzoni, između Severne Makedonije i Grčke, Seničić kaže da je ove godine urađena restauracija tog prelaza delimično. 

- Zatvoren je prelaz između Bugarske i Grčke s obzirom da je Bugarska postala deo Šengen zone i da više nema potrebe za graničnim prelazom, što je dobra vest, jer deo ljudstva koji je radio na toj granici će preći na granični prelaz Evzoni. Tako da očekujemo da umesto  četiri ili pet kolona koliko je bilo uobičajeno ranijih godina, kad je reč o automobilima, sada radi pun kapacitet u sezoni, a to je nekih devet ili 10 - naglašava Seničić.

Dodaje da je do sada radio jedan prolaz ili kapija za autobuse, ali da su u pregovorima sa grčkim predstavnicima vlasti da se najmanje poveća na dve ili tri. Kako kaže to će ubrzati proces i smanjiće se čekanje, ali u svakom slučaju putnici moraju biti strpljivi.

- Mi ne možemo to da promenimo, to je regulativa koja je na snazi. Mi možemo da je kritikujemo sa pravom i možemo da budemo ljuti zbog toga, ali to neće prestati da važi - rekao je Seničić Tanjugu.

Smatra da će se ljudi, kako bude vreme prolazilo, navići ali i da će se sistem unaprediti. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.