Sveštenik Jovanović ima tri poziva, a jednu misiju: Danju u mantiji i bolnici, vikendom među konjima

Kada mu se prošle godine iznenada upokojio otac, prečasni protonamesnik inž. Hadži Željko Jovanović nije bio siguran da li treba da nastavi gde je njegov otac stao - da vodi konjički klub.

Prema njegovim rečima, voditi konjički klub nije bio nimalo lak posao, ali ga je ipak oberučke prihvatio, jer ljubav prema tim životinjama koje je sam Bog stvorio da služe čoveku, je nemerljiva.

Ljubav prema konjima javila se odmalena, priča sveštenik, i to zahvaljujući ocu Cvetku koji je dugi niz godina bio vlasnik i predsednik konjičkog kluba "Aleksandar".

U naselju Pinosava, u podnožju Avale, sveštenik Željko Jovanović je vreme provodio sa ovim životinjama i već tada shvatio njihovu svrhu na zemlji.

Konji, stvoreni da služe čoveku i pružaju ljubav

- Provodeći vreme u klubu shvatio sam da su konji zaista plemenita bića stvorena od Gospoda da nam služe i da nam pruže ljubav koju treba da im uzvratimo brigom kao pravi domaćini. Veza između konja i čoveka je velika jer je Bog stvorio i čoveka, a i sve životinje da mu služe. Svaki konj je tu da nama služi i da nam pruža ljubav na različite načine. Ukoliko je čovek dobar, onda će i konj biti dobar. Ukoliko smo mi možda uznemireni, konj to odmah oseti i to se prenosi na njega - kaže sveštenik i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Iskreno, kada je moj otac iznenada umro, u prvi mah nisam želeo da se bavim time, misleći da neću uspeti da zbog obaveza postignem sve. Međutim, ljudi koji drže konje kod nas u pansionu i koji tu rade, zamolili su me da i dalje držim konjički klub... Da bi bilo dobro da nastavi da živi. Ja sam tada prihvatio i nastavio. Bog me je podržao, tako da postižemo velike uspehe. Konjički klub i dalje živi bez obzira na sve moje obaveze koje imam  - kaže prečasni protonamesnik inž. Hadži Željko Jovanović.

Sveštenik u belom mantilu

Pored ljubavi prema konjima, Hadži Željko Jovanović je završio i medicinsku školu na Zvezdari, pa je tačno pre 22 godine počeo da radi i u Kliničkom centru Srbije, gde i danas pacijentima leči, ne samo telo, već i dušu.

Foto: Privatna arhiva

Iako je svoje obrazovanje usmerio na medicinske nauke, Željko nikada nije odustao od svoje velike ljubavi - teologije. Danas, uspeo je da spoji te dve ljubavi. 

Cilj - odvojiti omladinu od mobilnih telefona

Iako u prvom trenutku nije znao šta da radi sa konjičkim klubom koji je nasledio od oca, nikada iz vida nije gubio cilj njegovog postojanja.

- Cilj ovog kluba je promovisanje konjičkog sporta u Srbiji i svih ljubitelja konja, kao i  jahanja. Ovo je prilika svima onima koji žele da svoje slobodno vreme provedu u prirodi, okruženi zelenilom i mirnim konjima. Cilj nam je da se omladina i deca odvoje od mobilnh telefona i da posvete pažnju živim stvorenjima Božjim i uživaju ovde kod nas - objašnjava sveštenik.

Foto: Privatna arhiva

Rad sa konjima nije nimalo lak, zahtela požrtvovanost, energiju, ali sa druge strane mnogo toga i daje - uživanje u prirodi i tim divnim životinja. 

- Trudim se da naši konji imaju najbolju negu, da im obezbedimo najkvalitnije livadsko seno, ovas... Da imaju sve ono što im je potrebno za ishranu i uživanje - kaže sveštenik.

On napominje da ovaj klub nudi veliki spektar aktivnosti za ljubitelje konja.

Foto: Privatna arhiva

- Kod nas u klubu organizujemo rekreativno jahanje jer imamo odlične uslove za to - imamo poligon za jahanje, balon za jahanje, tako da nismo zavisni od vremenskih uslova. Možemo u toku cele godine, bez obzira na kišu, sneg, da jašemo i uživamo. Nalazimo se na jako lepom mestu gde ima dosta zelenila, prostora da jašemo oko Avale, da idemo na terensko jahanje. Svakodnevno veliki broji dece i starijih dolaze u klub, jer smo dobro povezani i autobusom iz centra grada, tačnije sa Slavije - objašnjava otac Željko.

BONUS VIDEO