Heroji u tišini: Šesta transplantacija u Tiršovoj donela novi život mladiću (18)

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, pre nekoliko dana urađena je šesta transplantacija bubrega od početka godine.

Organ je dobio mladić koji je nedavno napunio 18 godina a koji je čak četiri godine proveo na dijalizi.

U ovoj, jedinoj ustanovi u Srbiji u kojoj se leče deca kojima bubrezi ne rade, do sada je urađeno ukupno šest transplantacija - jedna od živog donora, a pet transplantacija sa preminulih donora (kadaverična transplantacija). 

Načelnik Odeljenja Centra za urologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj hirurg dr Vladimir Radlović kazao je da je organ mladiću presađen prošle nedelje i da se pacijent oseća dobro.

- Urađena je peta transplantacija u ovoj godini od preminulog donora, Bogu hvala, sve je dobro prošlo. Zahvat je protekao bez komplikacija i od sada pacijent ali i njegovi roditelji mogu da žive drugačiji život - rekao je dr Radlović.

Foto: Shutterstock

On je istakao da su ove brojke i veći broj transplatacija ohrabrujuće. Ipak, prema rečima Radlovića, svakako je ključna podrška porodica donora kako bi se nastavilo sa uspešnim programom transplantacije. 

- Nadamo se da ćemo nastaviti tako uspešan rad i saradnju sa drugim ustanovama u Srbiji, mi smo uvek spremni za takav jedan poduhvat. Do sada nismo odbili nijedan organ i sve su transplantacije bubrega dobro prošle, i opravdali smo poverenje rodbine donora. Najviše nas inspiriše da omogućimo toj deci da svoj najproduktivniji period života, koji bi trebalo da bude i najbezbrižniji, provedu bez velikih razlika u odnosu na svoje vršnjake - naglasio je stručnjak.

Radlović je otkrio i kako izgleda proces transplantacije. Istakao je da je reč o složenom procesu koji zahteva usklađen rad velikog broja stručnjaka.

- U njoj učestvuju tri hirurga, dva anesteziologa, srednji medicinski kadar, znači njih dvoje ili troje i bolničar. To je nekih desetak ljudi koji su uvek uključeni u proces transplantacije - precizirao je doktor.

Foto: Shuterstock

Prema njegovim rečima, intervencija može da traje nekoliko sati, dok pripreme traju dugo zbog neophodnih analiza i izbora najboljeg primaoca.

- Najkraća koju smo radili je trajala tri sata a najduža šest sati. Priprema može da traje duž jer su potrebna imunološka obrađivanja da bismo videli koji je pacijent, u stvari, najbolji kandidat da dobije konkretan organ zato što na taj način povećavamo šansu da organ funkcioniše dugo decenija - objasnio je doktor i nastavio:

- Živi srodnik kao donor ima prednost u imunološkom smislu, jer takav organ trpi kraće vreme hladnu ishemiju odnosno period dok nije prokrvljen. Takvi organi najčešće brže prorade nakon same transplantacije. Međutim, kao što i svi znamo, nemoguće je naći uvek idealnog srodnika i u bližoj porodici pa se kadaverična češće radi.

Foto: Shutterstock

Dijaliza je privremena 

Kao što je naglašeno, mladić koji je dobio organ je na dijalizi bio četiri godine, dok je prethodni pacijent bio čak devet godina.

Radlović je podsetio da je ona samo privremeno rešenje dok se ne omogući transplantacija.

- Bubrežna slabost zahteva zamenu bubrežne funkcije gde su dijaliza, vidovi dijalize samo premošćavanje do transplantacije. Transplantacija se smatra jedinim ultimativnim rešenjem - precizirao je načelnik.
 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.