Ne daje simptome, a kada se otkrije bude kasno: Ovu bolest ima 700.000 Srba

Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto ljudi u svetu, a procenjuje se da u Srbiji sa ovim oboljenjem živi čak 700.000 građana!

Stručnjaci upozoravaju da je ova bolest naročito opasna jer se često ne otkrije dok ne bude kasno da se stanje promeni. 

Otkrije se kasno

Kako kažu, poseban problem je što bolest dugo ne daje nikakve simptome, pa se često otkriva tek kada uznapreduje.

Tek tada se zapravo javljaju simptomi, a i kad se jave često su nespecifični, poput opšte slabosti, malaksalosti, mučnine, oticanja ili smanjenog mokrenja, zbog čega pacijenti često ne posumnjaju odmah na bolest bubrega. Zato moramo da podižemo svest kod ljudi, saglasni su doktori.

Nefrolog u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara" dr Petar Đurić istakao su redovni pregledi od velike važnosti, posebno kod rizičnih grupa.

- Tu mislimo na osobe sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starije, ali i one koji u porodici imaju oboljenja bubrega. Hronična bolest bubrega je i značajan faktor rizika i za kardiovaskularne bolesti. Pacijenti imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara - kazao je dr Đurić.

Foto: T. C.

Prema njegovim rečima, u poslednjih deset godina napravljen je značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega.

- Postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja. Problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji ove lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami da je plaćaju - objasnio je dr Đurić.

Pomoćnika ministra zdravlja profesor dr Nebojša Tasić kaže da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji napravljen značajan pomak u u programu transplantacije bubrega.

- Ne samo u programu transplantacije bubrega, već je u celini povećan broj donora organa. Ipak, to je još uvek nedovoljno, jer oko 600 pacijenata trenutno čeka na transplantaciju, dok je oko 4.000 pacijenata na dijalizi. Zato je važno da se program donacije organa razvija uz podršku čitavog društva - rekao je Tasić.

Foto: Shutterstock

Za uspešan sistem transplantacije, dodaje on potrebno je da budu uključene sve zdravstvene ustanove, sa zdravstvenim sistemom kao glavnim koordinatorom.

Podizanje svesti

- U ovom procesu, važnu ulogu imaju i druge institucije, poput instituta za javno zdravlje, posebno kroz promocije zdravlja i podizanje svesti građana - kazao je Tasić.

Doktor je za kraj poručio da Ministarstvo zdravlja poseban fokus stavlja na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

Foto: informer.rs

- Ključnu ulogu u tome ima primarna zdravstvena zaštita, jer lekari u domovima zdravlja mogu na vreme da prepoznaju rizične faktore i prve znake bolesti. Rano otkrivanje omogućava pravovremeno lečenje i znatno odlaže razvoj terminalne bubrežne insuficijencije - naglasio je dr Tasić.

BONUS VIDEO