Ove slave obeležavamo u maju: Ima ih čak 7, a običaje morate ispoštovati

Pravoslavni vernici u maju 2026. proslavljaju čak sedam krsnih slava.

Krsne slave obeležavaju samo Srbi i predstavljaju spoj duhovnosti, porodičnog nasleđa i kulturnog bogatstva.

Tokom maja, vernici slave sedam krsnih slava, a za svaku od njih vezuju se posebni običaji i verovanja.

Spisak slava u maju 2026.

• 

  Društvo

  Slavimo važan pravoslavni praznik: Ako vam je stalo do porodice, obavezno uradite ovo

  Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju.

  08.02.2026

  06:15

  

  Društvo

  Detaljan crkveni kalendar za maj: Pet crvenih slova, 7 slava - Ove datume morate znati

  Crkveni kalendar za maj 2026. godinu sadrži važne crkvene datume i pravoslavne praznike. Informer vam donosi spisak crvenih i crnih slova u ovom mesecu.

  01.05.2026

  07:35

  Sveti velikomučenik Georgije -  Đurđevdan (06. maj)

• Sveti apostol i jevanđelist Marko - Markovdan (08. maj)

• Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac (12. maj)

• Sveti prorok Jeremija (14. maj)

• Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan (21. maj)

• Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja (22. maj)

• Sveti ravnoapostoli Kirilo i Metodije  (24. maj)

 

Sveti velikomučenik Georgije -  Đurđevdan

Sveti Georgije rođen je krajem 3. veka u Kapadokiji, tadašnjoj rimskoj provinciji na prostoru današnje Turske, u hrišćanskoj porodici. Nakon očeve smrti sa majkom se preselio u Palestinu. 

Već u mladosti stupa u vojsku i dospeva do visokog čina u službi cara Dioklecijana. Međutim, kada započinje progon hrišćana, mladi tribun ne krije svoju veru. Otvoreno istupa kao hrišćanin, što ga vodi u zatvor, mučenja i smrt.

Foto: Shutterstock

Prema legendi, Sveti Georgije je, snagom molitve činio čuda: isceljivao ranjene, pa i vaskrsavao mrtve. Njegovo svedočenje vere je pokrenulo mnoge da pređu u hrišćanstvo, među njima i carevu ženu Aleksandru, a Dioklecijan je oboma presudio.

Aleksandra je umrla na putu do gubilišta, a Georgije je pogubljen 6. maja 303. godine.

Motiv Georgija koji kopljem ubija aždaju, koja je simbol paganskog zla, deo je hrišćanske mitologije i čest ikonografski prikaz koji oslikava pobedu vere nad zlom.

U srpskoj tradiciji Đurđevdan je praznik sa najviše očuvanih običaja, mnogi od njih vezani su za prirodu i simboliku zdravlja, plodnosti i obnove.

Pletu se venčići od prolećnog bilja i lekovitih trava, koji se bacaju u reku, s verovanjem da donose zdravlje ukućanima i rodnost poljima.

Sveti apostol i jevanđelist Marko - Markovdan

Apostol i jevanđelista Marko (Jovan Marko) bio je sin bogate žene Marije, koja je bila prijatelj hrišćanima, jedan je od apostola (učenika) Isus Hrista i autor prvog Jevanđelja.

Foto: Shutterstock

Apostol Marko je pisac, po vremenu pisanja, prvog Jevanđelja, koje nosi njegovo ime - Sveto Jevanđelje po Marku. Srpska pravoslavna crkva slavi svetog jevanđelistu i apostola Marka (Markovdan) 8. maja po Gregorijanskom kalendaru (25. april po Julijanskom kalendaru). Običaji i narodna verovanja

Srpski seljak na današnji dan nije izlazio na njivu jer je strahovao da će ga apostol Marko oštro kazniti gradom, olujom i gromovima koji će mu uništiti letinu.

Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan, jer je to jedini način da se "izleči" od spavanja koje bi moglo da ga prati čitave godine. Ako niste dremali na Svetog Đorđa, nemojte ni danas jer ćete cele godine biti tromi i pospani.

Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac

Sveti Vasilije Ostroški bio je episkop zahumski i jedan od najcenjenijih pravoslavni svetitelja. Ljudi su i danas zadivljeni njegovim velikim delima, a kada god se nađu u problemu, posebno kada je reč o zdravlju, utehu pronalaze baš u njemu.

Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Posle završetka manastirske škole, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.

Foto: Youtube printscreeen

Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.

Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.

U narodu se utemeljno verovanje da njegov duh leči bolesne, a tome svedoče i brojne priče. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir svoju priču, monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.

Sveti prorok Jeremija

Sveti prorok Jeremija je živeo oko šest vekova pre Hrista, iako široj javnosti manje poznat, i dalje ima značajno mesto u narodnim običajima pojedinih krajeva Srbije.

Ostao je upamćen kao jedan od najdubljih i najtragičnijih proroka Starog zaveta, a njegov život ispunjen je bio stradanjem, odbacivanjem i upornim propovedanjem Božije volje narodu koji nije želeo da ga sluša.

Zajedno sa Isaijom, Jezekiljem i Danilom, ubraja se među četiri velika proroka u hrišćanskoj tradiciji.

Foto: Printskrin

Proročanstva Svetog proroka Jeremije najavila su stradanja Gospoda Isusa Hrista. U jednom od najpotresnijih proročkih zapisa Jeremija kaže: "Ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znađah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više."

Na dan posvećen ovom proroku, meštani sela i manjih zajednica čuvaju drevna verovanja koja se prenose s kolena na koleno.

Jedno od najrasprostranjenijih verovanja vezano je za Jeremijinu moć da štiti od zmija otrovnica. Veruje se da se baš na njegov dan zmije mogu oterati iz domaćeg okruženja, kako ne bi pravile probleme tokom letnjih meseci.

Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan

Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan je praznik koji uvek pada u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se - na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi. 

Foto: Tanjug

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja 

Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembrau znak sećanja na dan svečeve smrti, a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti 1087. godine prenete iz grada Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte.

Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ današnji praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.

I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

Foto: Shutterstock

Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika.

Veruje se da Sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika.

Sveti ravnoapostoli Kirilo i Metodije

Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao "slovenski apostoli", koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena. 

Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije postavili su temelje slovenske pismenosti. Bilo je to prvo političko osvešćivanje Slovena u istoriji.

Foto: pixabay.com

Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.