Ceo Balkan dolazi u Tumane: Vernici prelaze stotine kilometara, deliće se svetinja koju svi žele u svom domu!

U nedelju u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima, a vernici iz celog regiona prelaze i po 600 km da prisustvuju.

Ova jedinstvena duhovna svečanost svake godine okuplja na desetine hiljada vernika iz Srbije, regiona i dijaspore. Koliki ugled uživa ova svetinja, najbolje govori podatak da su organizovani polasci iz čak četiri države, a najudaljeniji hodočasnici - poput onih iz Ljubljane, Kičeva u Severnoj Makedoniji ili Prijedora u Republici Srpskoj  - preći će put od preko 600 kilometara u jednom pravcu samo da bi u nedelju prisustvovali ovom svetom činu.

Program svečanosti

Svečani čin počinje u jutarnjim časovima, a verni narod imaće priliku da prisustvuje nesvakidašnjem i duboko dirljivom ritualu:

Svečana Sveta Liturgija: Počinje u jutarnjim časovima u manastirskoj crkvi.

Iznošenje moštiju: Nakon liturgije, kivot sa moštima Svetog Zosima biće iznet iz hrama.

Foto: Vesna Jović

Čin presvlačenja: Mošti svetitelja se preoblače u novu, zlatotkanu odeždu.

Blagoslov za vernike: Delovi njegove dosadašnje odežde biće isečeni i podeljeni prisutnim vernicima kao velika svetinja i blagoslov za dom i porodicu.

Nakon obreda, mošti Svetog Zosima biće prenete u njegovu obližnju isposnicu, gde će vernici moći da im pristupaju i celivaju ih tokom čitavog dana.

Čuda Svetog Zosima i "Đerdapski Ostrog"

Manastir Tumane, koji u narodu s pravom nosi epitet "đerdapski Ostrog", postao je jedno od najvećih mesta hodočašća na Balkanu. Reke ljudi koji stižu sa svih strana sveta svedoče o vekovnim čudesnim isceljenjima bolesnih, nepokretnih i parova koji su nakon molitve svetitelju dobili potomstvo.

Foto: Rina

S obzirom na to da se u nedelju očekuju kilometarske kolone i ogroman broj automobila i autobusa sa svih krajeva Balkana, iz uprave manastira apeluju na vernike da krenu ranije ujutru kako bi se izbegle saobraćajne gužve na prilazima svetinji, prate uputstva redara i sačuvaju mir i strpljenje dostojno ovog velikog praznika.

Ko je Sveti Zosim

Sveti Zosim Tumanski (Sinajit) je jedan od najpoštovanijih svetitelja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u narodu poznat kao veliki čudotvorac i iscelitelj.

Sveti Zosim je živeo u 14. veku i pripadao je grupi monaha Sinajita. To su bili predani monasi-isihasti (tišovatelji) koji su u vreme najezde Turaka Osmanlija izbegli sa Svete Gore i Sinaja, i došli u Srbiju za vreme vladavine kneza Lazara. Knez Lazar im je pružio utočište, a oni su sa sobom doneli strogi pustinjački način života i duboko duhovno znanje.

Zosim je živeo u kamenoj pećini-isposnici u steni nadomak današnjeg manastira, potpuno povučen od sveta. Tamo se u tišini molio, postio i živeo u apsolutnom siromaštvu. Ta isposnica je sačuvana i danas predstavlja veliku svetinju koju vernici masovno obilaze.

Foto: printskrin/spc

Za ime Svetog Zosima vezana je jedna od najlepših i najtužnijih srpskih legendi, u kojoj je glavni akter čuveni srpski vlastelin i junak Miloš Obilić.

- Miloš je imao dvorac u blizini i često je odlazio u lov u okolne šume. Tokom jednog lova, on je u grmlju začuo šum i, misleći da je u pitanju divljač, odapeo strelu. Umesto divlje zveri, strela je smrtno ranila pustinjaka Zosima. Kada je Miloš dotrčao i video šta je uradio, uzeo je teško ranjenog starca na ruke i potrčao ka svom dvoru da mu spase život. Na mestu gde se danas nalazi manastirska crkva, iznemogli Zosim je izustio poslednje reči: "Tu mani (tu me ostavi) i pusti me da umrem. - rekao nam je otac Teofil Radović.

U znak pokajanja i žalosti zbog ubistva svetog čoveka, Miloš Obilić je na tom mestu počeo da zida manastir, koji je narod, po svetiteljevim poslednjim rečima, prozvao Tumane.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.