Porezi na igre na sreću danas 11 puta veći nego pre 14 godina kada je Đilasova stranka bila na vlasti

Uprkos tome ova stranka koja želi samo jeftine političke poene tvrdi da su porezi smanjeni. Država danas samo od naknada za industriju igara na sreću prihoduje 220 miliona evra koja se ulažu u izgradnju škola, bolnica, vrtića, sportskih terena i programe pomoći osobama sa invaliditetom. Zahvaljujući tim sredstvima moguće je izgraditi čak 220 škola ili 400 vrtića. Pre 14 godina, zbog tadašnjih loših zakona i raširenog crnog tržišta, tako nešto nije bilo moguće. Predlozi opozicije za novim izmenama zakona otvorili bi prostor za ponovno jačanje crnog tržišta, uskratili državi značajne prihode i doveli mnoga radna mesta u pitanje. Dok su Đilas i njegovi politički partneri bili na vlasti država je na osnovu ovog nameta prihodovala čak 11 puta manje!

Foto: Ustupljena fotografija

Ako se nametima koje plaćaju kopmanije u industriji igara na sreću dodaju ostali parafiskalne i fiskalne obaveze samo tokom 2024. godine uplaćeno je 326,582 miliona evra, taj iznos je u 2025. godini porastao je na 410,951 milion evra, zabeleživši ukupan godišnji rast od 26%.

Iako predstavnici opozicije pokušavaju da političkim napadima diskredituju ovu delatnost, zvanični podaci jasno pokazuju da je reč o jednoj od najznačajnijih privrednih grana kada je u pitanju punjenje budžeta Republike Srbije. Zahvaljujući strožoj regulativi, većoj kontroli i modernizaciji zakonskog okvira, prihodi države od industrije igara na sreću beleže samo kontinuirani rast. Upravo oni koji su u vreme svoje vlasti omogućili višestruko manje prihode države danas pokušavaju da kroz neosnovane napade i manipulacije prikupljaju jeftine političke poene.

Posebno je važno istaći da su poslednje izmene zakona dodatno pooštrile uslove poslovanja, tako da je ova oblast strožije i rigoroznije uređena nego što je to bilo pre 14 godina - povećani su porezi i naknade, uvedene su rigoroznije kontrole, kao i dodatne obaveze za priređivače. Pooštrene su kontrole i propisi kada je u pitanju prevencija maloletničko klađenje i svih oblika zavisnosti od igara na sreću. Upravo zbog toga, industrija igara na sreću danas predstavlja zakonski jednu od najuređenijih privrednih grana u Srbiji, sa jasno definisanim pravilima, visokim stepenom nadzora i velikim doprinosom javnim finansijama.

Umesto učestalih političkih napada i pokušaja stigmatizacije čitave industrije, činjenice govore same za sebe, država danas od ove delatnosti prihoduje višestruko više nego pre deceniju i po, a stroga regulativa omogućava transparentnije i odgovornije poslovanje nego ikada ranije.

Podaci pokazuju i da jedna od najbrže rastućih industrija u Srbiji direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika i podržava oko 100.000 radnih mesta, imajući u vidu da sarađuje i sa brojnim drugim sektorima. Kada se uzmu u obzir i članovi porodica, od beting industrije direktno i indirektno živi više od 400.000 ljudi, što je ekvivalentno populaciji većeg grada u našoj zemlji! Na osnovu podataka o porezima i doprinosima na zarade zabeleženo je uvećanje od 30% (sa 93,107 miliona evra u 2024. na 121,100 miliona evra u 2025. godini), dok je po osnovu poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplaćeno dodatnih 27%, dostigavši 15,221 milion evra u 2025. godini u poređenju sa 12,022 miliona evra iz prethodne godine.

Takođe, nakon zakonske regulative koja je počela da se primenjuje u 2025. godini različite naknade vezane za ovu industriju su sa 149,928 miliona evra u 2024. godini skočile na čak 220,255 miliona evra u 2025. godini, što predstavlja značajan porast od preko 40% za samo godinu dana.

Brojke jasno pokazuju da je reč o industriji koja danas predstavlja važan stub javnih finansija, značajan generator ekonomskog rasta i jedan od najvećih pojedinačnih uplatioca u budžet Republike Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.