Krik majke iz Pirota pred pojasom Bogorodice: "Ostala sam bez oba sina, pa donela svoju živu ranu pred svetinju"

Piroćanka Slobodanka Živković, nakon gubitka oba sina i nestanka muža, potražila je mir i utehu nad pojasom Presvete Bogorodice.

Ova nesrećna žena je preživela najveću kletvu koju jedna majka može da dočeka - ostala je bez oba sina, a potom ju je ostavio i suprug. Svoju živu ranu je donela u Hram Svetog Save pred pojas Presvete Bogorodice, tražeći jedinu stvar koja joj je ostala - trunčicu utehe.

- Kažu ljudi da vreme leči sve, a ja vam kažem da je to laž. Vreme samo napravi veću rupu u grudima, pa bol ima više mesta da odjekuje - započinje za Informer svoju pretešku i jezivu životnu priču Slobodanka Živković iz Pirota.

Slobodanka hoda svetom kao senka, noseći na duši teret koji bi slomio i najtvrđi kamen. U kratkom vremenskom periodu ostala je bez ičega što je u životu stvarala, volela i disala. Njeno ognjište je ugašeno, a kuća u Pirotu postala je, kako kaže, muzej uspomena i večna samica.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Prva rana: Bolest jača od majčine molitve

Slobodankin hod po mukama počeo je kada se nad njenim starijim sinom nadvila crna senka opake i teške bolesti. Lekari, terapije, neprospavane noći i suze skrivene od deteta - sve je bilo uzalud.

- Gledala sam kako mi se sin topi kao sveća na vetru. Molila sam Boga svake sekunde da uzme mene, da meni pokida meso i kosti, samo da njega ostavi da živi. Ali, bolest je bila jača od svake moje molitve. Otišao je tiho, a sa njim je otišla i prva polovina mog srca - kroz jecaje se priseća Slobodanka.

Druga rana: Sekunda na drumu koja je odnela sve

Dok se porodica još uvek gušila u crnini i pokušavala da udahne vazduh nakon nezamislivog gubitka, usledio je novi, još svirepiji udarac sudbine. Drugi sin, Slobodankina uzdanica i jedini preostali razlog za život, poginuo je u stravičnoj nesreći.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Samo su došli na vrata. Ta strašna tišina pre nego što policajac izusti rečenicu... to je zvuk mog konačnog kraja. Jedan sin mi je umro na rukama, polako, od bolesti, a drugog mi je uzeo prokleti put u sekundi. Ostala sam majka bez dece. Postoji li gora reč na ovom svetu od te? - pitala nas je Slobodanka u neverici.

Muž nestao bez traga

Ono što ovu tragediju čini još jezivijom i što dodatno intrigira javnost jeste činjenica da Slobodanka u svom najcrnjem mraku nije imala čak ni oslonac supruga. Odmah nakon gubitka oba deteta, njen muž je jednostavno nestao iz njenog života, nesposoban da se nosi sa težinom zajedničke grobnice u koju su se njihovi životi pretvorili.

- Muškarci valjda pucaju drugačije. Ili nemaju snage da gledaju majku koja kuka, ili ne mogu da podnesu miris prazne dečije sobe. Samo je spakovao ono malo jada i otišao. Ostavio me je samu u toj pustoj kući, među četvoricom zidova i dvema umrlicama. Pobegao je od sopstvene nesreće, a mene ostavio da dežuram pored grobova. - jadala se žena.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Uteha pod okriljem Presvete Bogorodice

Izgubivši sve zemaljsko, Slobodanka je spakovala svoju tugu i krenula na put vere. Došla je da se pokloni i pronađe makar mrvicu mira nad čudotvornim pojasom Presvete Bogorodice, mestu gde mnogi nevoljnici ostavljaju svoje suze.

- Ja više nemam šta da tražim od ovog života. Ne prosim za zdravlje, ne prosim za novac. Došla sam ovde, pred Majku Božiju, jer samo Ona može da razume majku koja je sahranila svoju utrobu. Molim se samo za jedno - da mi Bog podari mir u duši da izdržim dok me ne pozove gore, da konačno zagrlim svoje dečake - završava Slobodanka svoju potresnu ispovest od koje zastaje dah.

BONUS VIDEO