Čekalo se i po 15 sati za Pojas Bogorodice, reporteri Informera na licu mesta: "Unutra se dešava nešto neverovatno"

Hiljade vernika juče je ispred Hrama strpljivo čekalo u kilometarskom redu kako bi celivalo Sveti Pojas pre njegovog povratka na Svetu Goru.

Dok se u vazduhu oseća bliski odlazak velike svetinje nazad na Svetu Goru, Beograd ne spava. Kilometarska kolona vernika svedoči o događaju koji će ostati upisan u istoriji naroda - ovde se umor ne meri satima, već količinom ljubavi i nade.

Kilometar vere pod vedrim nebom

Ko god se tokom dana našao u blizini Hrama, ostao je zatečen prizorom koji se viđa jednom u veku. Kolona vernika, gusta i nepregledna, protezala se čitavim kilometrom kroz okolne ulice. Reporteri "Informera", koji su proveli dan sa vernim narodom, zabeležili su neverovatan podatak -da biste samo došli do poslednjeg čoveka u redu i zauzeli svoje mesto, bilo je potrebno čak 12 minuta laganog hoda!

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Ljudi su stajali rame uz rame - stari, mladi, roditelji sa bebama u naručju, bolesni i nemoćni. Čekalo se i po 15 sati, ali na licima onih koji čekaju nije bilo nervoze. Pod nevidljivim blagoslovom Presvete Bogorodice, koja je, po predanju, svojim rukama isplela ovu čudotvornu svetinju, kilometarski red pretvorio se u reku solidarnosti. Delila se voda, razmenjivale su se tople reči, a umor je ustupao mesto nekom neshvatljivom, dubokom miru.

Vernici će prolaziti ispod svetinje

Tokom čitavog dana, kompletno sveštenstvo hrama predano se pripremalo za poseban, duboko dirljiv događaj koji predstoji.  Pojas Presvete Bogorodice  zvanično je podignut na specijalno, uzvišeno postolje koje je raskošno ukrašeno cvećem.

Foto: Informer

Košnica u kojoj vlada savršen mir

Unutar same svetinje, slika je bila još fascinantnija. Sve je podsećalo na užurbanu košnicu, na ivici potpunog haosa, ali bez ijednog povišenog tona.

Monasi, sveštenstvo i neumorni volonteri kretali su se brzinom munje. Bez suvišnih reči, često samo jednim pogledom ili blagim pokretom ruke, organizovali su hiljade ljudi koji su neprekidno nadirali.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Čekam od jutarnjih sati, red se jedva pomera - prenosi našoj ekipi svoje utiske Milan iz Subotice. - Ali unutra, dok odjekuje liturgija, sve gori od neke čudesne energije. Fascinantno je kako monasi sve rešavaju u tišini, bez galame. Sutra se Pojas vraća na Svetu Goru i niko ne želi da ode kući bez blagoslova.

Dok su odrasli brojali sate stajanja na iznemoglim nogama, podom hrama širila se najlepša moguća uteha. Na desetine dece bezbrižno je puzalo i igralo se po podu svetinje, unoseći radost i smeh u sate iščekivanja. Volonteri su činili prave podvige, pažljivo prebacujući preko reda one najmlađe, kao i stare i bolesne, kako bi svi osetili milost.

Foto: Informer

Suze olakšanja i pobeda srca

Za mnoge je ovo bio istorijski dan, svedočanstvo lične pobede nad sopstvenim telom i slabostima, a ekipa "Informera" svedočila je dirljivim scenama i ispovestima koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim.

Marija iz Kragujevca, koja je došla sa troje dece još u svitanje, kroz suze radosnice priča za naš portal:

"Noge nam više ne drže težinu, ali u srcu je takva toplina da niko od nas ni na sekund nije pomislio da odustane. Čekali smo preko deset sati, ali vredelo je svakog minuta."

Penzioner Nikola iz Beograda, narušenog zdravlja, jedva je zadržavao emocije nakon što su ga momci iz organizacije preveli preko reda:

Foto: Informer

"Mislio sam da neću dočekati da priđem. Ovi mladi momci su me uzeli pod ruku... Kad sam se poklonio, osetio sam takvo olakšanje, kao da mi je neko skinuo ogroman teret s leđa."

Blagoslov koji ostaje zauvek

Sveti Pojas se sutra vraća u svoj svetogorski dom, ali trag koji je ostavio u Beogradu je neizbrisiv. U ovoj svetoj gužvi, gde su se mešali umor i blagodat, suze i osmesi, hiljade vernika pokazalo je da prave svetinje ne traže lak put, već čisto srce. Beograd je ovih dana disao kao jedno, dokazavši gde mu kuca srce - pod okriljem Presvete Bogorodice.

BONUS VIDEO