Dramatični događaji u Gvatemali! CIA pomaže pobunjenike da sruše vlast!

Ako naši građani sve do 18. juna 1954. godine nisu imali nikakvu ideju gde bi mogla da se nalazi država Gvatemala, ko je u njoj na vlasti ili sa kojim zemljama se graniči, posle 22. juna više nije bilo nikakve dileme!

Već treći dan dešavanja u ovoj zemlji, ali i u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku gde se vodila energična diplomatska rasprava o svemu što je počelo da se odigrava u Gvatemali, bili su glavna i skoro pa jedina tema naslovnih strana "Večernjih novosti".

Tako je i ovog dana dominirao veliki naslov da je upućen zahtev za novi sastanak Saveta bezbednosti UN i da to od generalnog sekretara UN švedskog diplomate Daga Hamaršelda zahteva vlada Gvatemale. u očajničkom pokušaju da nađe kakav-takav spas od bandi koje su nagrnule u zemlju iz susednih država Honduras i Salvador, i krenule ka prestonici da izvrše nasilnu smenu vlasti. U izveštaju iz Njujorka "Večernje novosti" govore da američki predstavnik u UN Kabot Lodž ne dopušta raspravu o pitanju Gvatemale.

Foto: Večernje Novosti

Istovremeno, u svom drugom izveštaju, takođe iz Njujorka, "Večernje Novosti" ukazuju na situaciju u samoj Gvatemali, gde se odvijaju jake borbe između "intervencionista", odnosno, paravojnih snaga koje je, ispostaviće se ubrzo, opremila i organizovala američka CIA, i redovne armije, i da u tim okršajima "pobunjenike" pomaže avijacija nepoznato koje države. U narednim danima će se takođe ispostaviti da je i letove ovih bombardera organizovala CIA, u nameri da se svrgne demokratski izabrana vlada Gvatemale koju je predvodio predsednik Jakobo Arbenz. Njegov "greh" u očima američke tajne službe, bio je u tome što je nakon izbora 1951. u kojima je osvojio vlast pokrenuo - agrarnu reformu! 

Foto: Večernje Novosti

Osim što je Vašingtonu to bez ikakve dileme "mirisalo" na "komunizam" u "sopstvenom dvorištu", Arbenzove reforme teško su pogodile poslovanje velike američke kompanije "Junajted Frut kompani" čiji su posedi za jeftino uzgajanje raznih vrsta voća i izvoz na tržište SAD sa astronomskim profitom, bili jako pogođeni. Interesi američke politike i američkog krupnog kapitala su se poklopili, i ostalo je da se izvede državni udar od strane "nezadovoljnog naroda" naoružanog američkim mitraljezima i podržanog američkim pilotima.

Ali, pred čitaocem "Večernjih Novosti" tog sparnog i oblačnog dana još uvek se ne postavlja puna slika mada se obrisi jasno naziru, bar kod onog dela čitalaca koje je ova tema zanimala. A takvih nije bilo malo. "Večernje Novosti" su jedan od najvažnijih dnevnih listova u državi i imaju zadatak u tadašnjem sistemu da javnosti ukažu na teme koje državni vrh smatra važnim. A ovo jeste bila važna tema, možda i izuzetno važna, jer je govorila o maloj zemlji okruženoj neprijateljski nastrojenim susedima, koja je zbog svoje pravedne socijalne politike dospela pod udar najmoćnije sile na svetu. 

Paralela se gotovo sama nametala ali je niko nije direktno i banalno spominjao. Jugoslavija u tom trenutku počinje da opsežno radi na poboljšanju svojih prethodno poremećenih odnosa sa Amerikom i nije bilo pametno osuđivati američke interesne poduhvate, makar i u Centralnoj Americi, kroz jugoslovenske najtiražnije novine jer se znalo da oči američkih diplomata, ali ne samo i njih već i raznih obaveštajaca i uhoda, pomno prate sve što se objavljuje u domaćoj štampi, i na osnovu toga šalju svoje izveštaje u Vašington. Prema tome, valjalo je praviti se slep za ono što se odigravalo na drugom kraju zemaljske kugle. ili barem ne upirati direktno u izvor svih nevolja za narod Gvatemale. Ali, i to što se danima ovo pitanje prikazivalo kao gotovo jedina tema u najvažnijim jugoslovenskim novinama, bila je takođe jasna poruka iz Beograda: "znamo šta radite i to nam se ne dopada". 

Foto: Večernje Novosti

Da je Jugoslovenima dobro poznato šta se odigrava na poljima Gvatemale, svedoči i najava na naslovnoj koja poziva čitaoca da na drugoj strani novine, kad okrenu list, saznaju sve o vođi "pobunjenika" u Gvatemali, pukovniku Armesu, "komandantu invazionih snaga". Uočljivo je da se ne koristi reč "pučisti" niti "državni udar" već naša štampa te formacije naziva "invazione snage", kao da je zaista reč o trupama Hondurasa ili Slavadora. Politička, propagandna i informativna igra se tako odvijala i u jugoslovenskim medijima, zbog onih "očiju i ušiju" koje su sve, kao što je rečeno, to pomno pratile. 

Foto: Večernje Novosti

Pukovnik Armes bio je Karlo Kastiljo Armes, oficir koji je već učestvovao u jednom puču u Gvatemali prethodnih godina, a sada se nalazio na šelu grupe od 480 gerilaca sa kojom je trebalo da zemlju vrati u naručje američkih proizvođača voća. Ono što se u tom trenutku nikako ne može znati jesu dve stvari, i njih će čitaoci "večernji Novosti" otkriti tek u narednim danima, odnosno, godinama: da će puč uspeti već 27. juna kada će se predsednik Arbenz povući i podneti ostavku, kao i da će Armes na vlasti ostati svega tri godine jer će ga u julu 1957. ubiti u atentatu. Ali, o tome će biti detaljno izveštavano u narednim naslovnim stranama "Večernjih Novosti".

Da spoljna politika dominira ovom naslovnom stranom Večernjih Novosti pokazuje i kraća vest da "Idn govori o Ženevskoj konferenciji" pred "odlazak Čerčila u SAD". Više detalja nije dato pa je ostalo samo na malo bolje obaveštenom čitaocu da razume da se ovde radi o ministru spoljnih poslova Entoni Idnu i premijeru vlade Velike Britanije Vinstonu Čerčilu, legendarnom lideru ove zemlje tokom Drugog svetskog rata koji je ponovo pobedio na izborima i vratio se na vlast.