Ove slave obeležavamo u avgustu: Ima ih čak 4, a običaje morate ispoštovati

Pravoslavni vernici u avgustu 2026. godine obeležavaju četiri krsne slave.

Krsne slave obeležavaju samo Srbi i predstavljaju spoj duhovnosti, porodičnog nasleđa i kulturnog bogatstva. 

Tokom avgusta, vernici slave četiri krsne slave, a za svaku od njih vezuju se posebni običaji i verovanja.

Sveti prorok Ilija - Ilindan (2. avgust)

Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje, navodi SPC.

Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i "Gromovnik".

Foto: spc

Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.

Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.

Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.

Sveta Marija Magdalina - Blaga Marija (4. avgust)

Bila je bila rodom iz šumskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.

U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova, da bi kasnije postala njegova učenica, pratila ga i slušala njegove propovedi.

Nakon Hristovog vaskrsenja putuje u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom, ona je pred carem optužila Pontija Pilata, koji nije hteo da zaštiti Isusa, nego mu je nevinom izrekao smrtnu kaznu.

Kasnije je Pilat lišen svog visokog dostojanstva i prognan u zapadnu Evropu, gde je i skončao. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.

Foto: printscreen

Marija Magdalena u Žitijima svetih pominje se kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.

Prema Jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" pa se veruje da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Veruje se da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije Gromovnika. Nije crveno slovo, ali se praznuje strogo, kao da je tako obeležena.

Sveti velikomučenik Pantelejmon (9. avgust)

Za njega se vezuje zanimljiva životna priča, a ovaj deveti avgust prate i verovanja na koja bi najveću pažnju trebalo da obrate oni koji kreću na put.

Sveti Pantelejmon je rođen u uglednoj i bogatoj porodici koja je živela u Nikomidiji, gradu u Maloj Aziji. Njegov otac Evstrogije bio je neznabožac, a majka Evula, hrišćanka. Rano je ostao bez majke, pa brigu o njegovom vaspitanju preuzima otac. Pantelejmon je bio neobično lep, dobar, sjajan učenik, sa posebnim darom za medicinske nauke, a iznad svega milostiva i dobra srca.

Ime Pantelejmon, koje znači: svemilostivi, zaista mu je u potpunosti odgovaralo. Medicinu je učio kod najčuvenijeg lekara tog doba, Efrosina, koji je bio i dvorski lekar.

Prilikom poseta dvoru, Efrosin je sa sobom stalno vodio i najdarovitijeg i najboljeg učenika, Pantelejmona. Pantelejmon je svakoga dana prolazio pored kuće Ermolaja, starog hrišćanskog sveštenika. U srcu mladog lekara živelo je sećanje na veru njegove majke, pa se zbližio sa sveštenikom, Ermolajem koji ga je utvrdio u veri, a zatim i krstio.

Foto: printscreen

Pored lekarske veštine, koju je stekao učenjem, Pantelejmonu je bio dat i dar isceljenja molitvom. Izlečio je slepog čoveka. Svi lekari su govorili da za njegove oči nema spasa. Pantelejmon je slepca izlečio imenom Hristovim. Jednom mu je očajna majka donela dete koje je ujela zmija otrovnica. Prizvao je Boga u pomoć i izlečio dete, spasivši ga od sigurne smrti.

Njegovo umeće izazvalo je bes kod ostalih rekara i oni su ga tužili caru.

Optužili su ga da je hrišćanin, što je u to vreme bila najopasnija optužba zbog koje je morao na suđene pred carom Maksimilijanom. Pantelejmon je i pred ovim vladarom pokazao svoje isceliteljske moći.

Priča o čudima koje izvodi sve više su se širile, i privlačile su sve veći broj ljudi hrišćanstvu. Car Maksimilijan je odlučio da ga zatvori i izloži strašnom mučenju. Pantelejmonu se u tamnici Bog više puta prikazao. Pokušavali su da ga više puta ubiju, ali se mač svaki put lomio. Na kraju je on sam svojim dželatima dozvolio da ga ubiju. Ubijen je jula 304. godine, pod drvetom masline.

Kad mu je umro otac, Pantelejmon je rasprodao imanje i sirotima i ubogima podelio milostinju. Živeo je skromno, a sve koji su mu se obraćali za pomoć, lečio je potpuno besplatno.

Među Srbima je izuzetno poštovan, a jedan broj porodica danas slavi krsnu slavu.

Ako planirate da započnete neki posao, baš taj dan je pravi za to. Veruje se da će svaki rad Sveti Pantelejmon blagosiljati i učiniti uspešnim.

Ukoliko se spremate za put, krenite baš na taj dan. Sveti Pantelejmon je bio veliki putnik, pa je zaštitnik svih vozača i onih kojima je drum drugi dom.

Priča kaže da ovaj svetac upravlja vetrovima i da tako nastavlja svoje putovanje širom sveta.

Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina (28. avgust)

Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela, koja se u kalendaru beleži ka crveno slovo.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Za taj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.

Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.

Foto: spc.rs

Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših naslikan je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja.

Poslednjih 15 provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje. Prema predanju, često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica. 

BONUS VIDEO