Srbija na udaru najgoreg toplotnog talasa iz Evrope: Temperatura skače na 40 stepeni, a ono što stiže posle toga ledi krv u žilama!

Toplotni talas sa zapada Evrope sporo se premešta prema istoku, a nad našim krajevima maksimum će dostići oko 17. jula, kada možemo očekivati maksimalne temperature vazduha i do čak 40 stepeni!

 Odlazak i kraj ovog ekstremnog toplotnog talasa, prema sada raspoloživim prognostičkim materijalima, prognozira se za 19. i 20. jul, i to uz jak prodor hladnog fronta koji može doneti olujno nevreme.

Dok se Srbija priprema za vrhunac paklenih vrućina, situacija širom kontinenta je alarmantna. Zapadna Evropa se trenutno suočava sa već trećim toplotnim talasom u poslednjih šest nedelja, a sveopšta suša doprinosi tome da se čak i mali šumski požari u sekundi pretvore u vatrene stihije koje je nemoguće kontrolisati.

Evropa u plamenu, ubačene sve raspoložive snage

Iz evropske službe "Kopernikus" upozoravaju da uzastopni toplotni talasi najbolje ilustruju „sve veći izazov” koji sa sobom nose ekstremne vrućine koje postaju sve gore.

Foto: Shuterstock

Vatrena stihija je proteklih dana opustošila velike oblasti južne Evrope, što je primoralo Evropsku uniju da hitno angažuje dodatne vatrogasce i avione za gašenje požara kako bi pomogla nacionalnim službama koje su potpuno nemoćne pred ovolikim brojem istovremenih požara. Podaci pokazuju da su šumski požari u EU ove godine spržili čak 56% više zemljišta nego što je to uobičajeno.

Najmanja iskra pravi katastrofu

Britanski Nacionalni savet šefova vatrogasnih službi (NFCC) izdao je hitno upozorenje građanima da budu ekstremno oprezni na otvorenom prostoru, jer toplotni talas drastično povećava rizik od brzog širenja vatre.

- Većina šumskih požara počinje jer nešto stvori iskru: ostavljen jednokratni roštilj, bačena cigareta ili čak staklena flaša ostavljena na suncu. Svi imamo ulogu u sprečavanju ovih katastrofa - izjavio je Dejv Svolou, taktički savetnik u NFCC-u.

Foto: Pixabay

Toplotni talasi postaju sve vreliji i jači kako zagađenje od fosilnih goriva i uništavanje prirode bukvalno „peku” planetu. Naučnici apeluju na hitan prelazak na čistu ekonomiju, kao i na prilagođavanje sve nasilnijim vremenskim ekstremima koji nas tek čekaju.

BONUS VIDEO