Od "dolče vite" do reda za hleb: Kako je izgledao period od 1960. do 2000. godine

Ko je još mogao tog 12. jula 1960. da razmišlja ko je taj Abud i zašto je došao u posetu Sarajevu, kada je čitavom naslovnom stranom dominirala fotografija dve lepotice koje se u modernim kupaćim kostimima sunčaju na nekoj terasi u Beogradu.

Ko je još mogao tog 12. jula 1960. da razmišlja ko je taj Abud i zašto je došao u posetu Sarajevu, kada je čitavom naslovnom stranom dominirala fotografija dve lepotice koje se u modernim kupaćim kostimima sunčaju na nekoj terasi u Beogradu. Počinjale su šezdesete, estetika „dolče vite“ iz italijanskih filmova se već utemeljila i u našoj zemlji, a dve mlade i lepe žene su tako i izgledale, kao da su direktno na tu terasu kročile iz nekog od remek dela italijanske kinematografije koja su osvajala svet u tom trenutku. Doduše, ko bi se bolje zagledao u pozadinu fotografije, shvatio bi da je snimak nastao na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu, odnosno, upravo na terasi redakcije Večernjih Novosti. Fingirana scena ili ne, njena estetika je tog dana zasigurno razgalila mnoga srca široke čitalačke publike.

Foto: Večernje Novosti

 

1980.

I 20 godina kasnije, 12. jula 1980. na naslovnoj Večernjih Novosti je bila jedna dama. Ali… Sve e bilo toliko drugačije. Najpre, nije bila u kupaćem kostimu već u strogom kostimu poslovne žene, tako tipičnom za jugoslovenski socijalizam osamdesetih, a i – padale je kiša kad je snimljena kako juri Terazijama namočenih sandala i odsutnog izraza lica. Razlog za tu odsutnost bi mogao da bude i dominantan naslov tog dana – „Cene protiv nestašice“. U podnaslovu je pisalo da sledi veliko poskupljenje lekova, kafe, deterdženta, južnog voća, a da je cena benzina u Jugoslaviji već u evropskom vrhu. Turobne godine otplate velikih spoljnih dugova nakon smrti vođe Tita tog proleća su krenule u svoj pohod na standard i duševni mir Jugoslovena. Od „dolče vite“ sa terase redakcije, do nestašica, sivila i poskupljenja prošlo je tako svega dve decenije.

Foto: Večernje Novosti

 

1990.

Već deset godina kasnije, u julu 1990. stvari su opet delovale… pa, recimo, izgledno. Jer, naslovi su govorili da se roba iz Slovenije polako vraća na tržište Srbije nakon „blokade“ ( a reč je bila o uvođenju sankcija Srbije na uvoz slovenačke robe kao deo usplamtelih političkih sukoba između rukovodstava ove dve jugoslovenske republike). Tu je bio i uznemirujuć naslov da požar kod Dubrovnika na jadranskom moru preti i turistima iz Srbije, znači, i putovalo se, ali i da još nisu počeli radovi na izgradnji metro stanice „Vukov spomenik“ koji su već trebali da krenu… Dakle, privreda, javni radovi, putovanja, sve je bilo opet na tragu života pre depresivnog početka osamdesetih. Ali, da neće ostati još dugo tako, biće jasno već naredne godine.

 

2000.

Nažalost, sankcije su se pominjale i na naslovnoj Večernjih Novosti od 12. jula 2000. godine. Ipak, ovaj put je, bilo je jasno iz podnaslova, Srbija bila ta koja je bila na meti nečijih sankcija, i to onih iz Evropske unije. Ipak, glavna vest je bila malo više optimistična iako je politički trenutak bio neizvestan. Naime, svečano je pušten u rad autoput od Beograda do… Pančeva. Možda je bio dug svega desetak kilometara ali je bio nov, u četiri trake i zamenio je stari nebezbedan i loš put. A u sredini, između traka, videlo se na fotografiji, išao je i „beogradski voz“. Glavna stanica tog voza u 2000. godini bila je baš – Vukov spomenik. Ista ona stanica čija izgradnja je mesecima kasnila 1990-te. Napravljena je u međuvremenu, 1995. godine, a isti ovaj „beo voz“ kao sa fotografije od pre 26 godina je koristi i – danas.