Od jugoslovenskog "fiće" i domaćeg trolejbusa, do pada Miloševića (VIDEO)

Imali su čemu da se raduju svi Jugosloveni tog 28. jula 1960. godine: kako su ekskluzivno objavile „Večernje Novosti“ tog dana, nacionalni automobil, legendarni „fića“, od 1. septembra počinje da se proizvodi u jačoj verziji od 750 kubika.

Dotadašnji standard, slabiji motor od 600 kubika, odlazi u istoriju, što je ilustrovano i fotografijom koja je pratila ovu vest, a na kojoj je taj stari „fića 600“ precrtan. Svi su sa nestrpljenjem tako očekivali jačeg „fiću“, a deo dobrih vesti bilo je i to što će, kako se saopštavalo, domaća fabrika „21. maj“ iz beogradskog naselja Rakovica uskoro početi i proizvodnju tog jačeg motora, umesto oslanjanja na uvoz iz Italije. Da naša industrija tog vremena osvaja i još neke tehnologije, svedočila je i susedna vest, da počinje i proizvodnja – domaćeg trolejbusa! Umesto licencnih trola marke „Alfa Romeo“ koji su se do tada sklapali u srpskim fabrikama, inženjeri iz „Goše“, „Elektrosrbije“, „Severa“ i FAP-a, odlučili su da samostalno pokrenu proizvodnju našeg trolejbusa.

Foto: Nekad bilo

Dva ubistva su dominirala naslovnom stranom tog 28. jula 1970. godine: jedno se desilo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je policija u gradu Hjuston ubila, kako se navodi, predsednika Narodne partije, izvesnog Karla Hemptona. Čitajući podnaslov, jugoslavenski čitalac će videti da je ta partija, ustvari, „borbena crnačka organizacija“!

Ova vest je na trenutak domaćoj javnosti osvetlila problematičnu rasnu podelu koja je u to vreme i dalje vladala u Americi, kao i snažna socijalna komešanja, pokrenuta masovnim protestima protiv rata u Vijetnamu. Drugo ubistvo nije imalo naizgled političku konotaciju ali je ispod naslova da je ubijen šofer „Niš-ekspresa“, tadašnjeg velikog preduzeća za prevoz putnika autobusima, pisalo da je ubistvu prethodilo „bušenje guma na automobilu generalnog direktora preduzeća“. Ubica je odmah i uhapšen, a reč je bila o izvesnom penzioneru iz Niša. Nije manjkalo vesti iz domaće crne hronike u tom vremenu za koje mnogi veruju da je bilo gotovo „etalon“ sigurnosti građana.

Foto: Nekad bilo

Teško nevreme koje je tog jutra, 28. jula 1980. zahvatilo Beograd, navelo je uredništvo „Večernjih Novosti“ da tog istog dana, u podne, objavi u drugo izdanje novine, dopunjeno reporterskim izveštajima o ovoj elementarnoj nepogodi i šteti koju je napravila u prestonici. U vreme kada su televizija i radio preuzimali primat u brzom izveštavanju sa lica mesta, objavljivanje vanrednog izdanja novine u toku dana bilo je jedini način da štampa parira elektronskim medijima, a „Novosti“ su bile čuvene po takvim ažuriranim izdanjima. Da bi čitaoce temeljno informisale o svemu što se desilo, „Novosti“ su imale reportere na ulicama i u kontaktu sa institucijama, milicijom, nadležnim organima… Tako smo saznavali da je nezapamćena oluja tog jutra izbacila iz
saobraćaja tramvaje i trolejbuse, da nije bilo struje u gradu zbog udara gromova u elektrosistem, kao i da su se na Mostarskoj petlji i u Karađorđevoj ulici stvorila prava neprohodna jezera vode. Ipak, najteže je bilo putnicima sa Banovog brda i naselja sa tog pravca jer je nekadašnji podvožnjak na Čukarici bio potpuno poplavljen.

Foto: Nekad bilo

Podbacio je rod kukuruza te 1990. godine, iako je žetva pšenice bila rekordna, a vlada Srbije spremala je mere za zaštitu domaće poljoprivrede. I lepe i loše vesti stajale su tako na naslovnoj Novosti tog 28. jula te godine. Ipak, više je bilo onih loših. Tako se pisalo o izuzetno lošem stanju najvažnije znamenitosti Beograda, Kalemegdana, nakon decenija zapuštenosti ali pravu jezu su ulivale dve kraće vesti: da je dvoje Beograđana ubijeno i spaljeno u automobilu, kao i da sud nikako nije mogao da osudi milicionere iz hrvatskog grada Osijeka koji su nemilosrdno batinali mnoge građane, uključujući i oficire tadašnje armije, teško ih povređujući. Posmatrano iz perspektive onog što će se ubrzo dešavati na tim prostorima, mnogo je jasnija tolika „neažurnost“ lokalnog pravosuđa prema milicionerima koji su terorisali i unosili strah kod svih koji su bili „sa druge strane“.

Foto: Nekad bilo

Udarna vest tog 28. jula 2000. godine bila je da je predsednik Savezne republike Jugoslavije Slobodan Milošević raspisao parlamentarne izbore, kao i da su istovremeno raspisani izbori i za predsednika SRJ, skupštinu Srbije (koja je zajedno sa Crnom Gorom sačinjavala SR Jugoslaviju), kao i lokalne izbore na svim nivoima. Bili su to istorijski izbori nakon kojih će doći do mnogih promena u zemlji, a sam Milošević posle svega završiti u zatvoru odakle će biti isporučen sudu u Hagu 2001. godine, gde će kasnije i preminuti.

Foto: Nekad bilo