Otkazani letovi, puste ulice: RTS saopštio upozorenje građanima - zavladala opšta histerija (FOTO)

Na današnji dan pre tačno 27 godina, 11. avgusta 1999, Srbija je jedini put u istoriji imala šansu da vidi totalno pomračenje Sunca.

Srbija je bila sveže istraumirana, preplašena i pomalo euforična što je Nato bombardovanje završeno. I baš tada, kao da nije bilo dovoljno drame, priroda je zakazala još jedan spektakl: totalno pomračenje Sunca, poslednje u čitavom milenijumu, sa zonom totaliteta koja je prolazila upravo kroz sever Srbije.

Mesečeva senka počela je da prekriva Sunce oko 11.15 nad Beogradom, a nešto pre 13 časova mrak je potpuno zavladao nad glavnim gradom. Nije, međutim, mrak zadesio samo nebo. Zadesio je i ulice, prodavnice, banke i aerodrome.

Šta je RTS rekao građanima?

Danima pre pomračenja razni stručnjaci, kvazi-naučnici, istraživači fenomena, lažni proroci i ostali sumnjivi tipovi uporno su stvarali atmosferu opšte histerije. Vrhunac je bio nacionalni Dnevnik 2 na RTS-u, koji je više puta emitovao zvanična uputstva od kojih bi i dandanas stao dah svakome ko ih pročita.

- U zatvorenoj prostoriji, bilo kod kuće, ili pak na radnom mestu, treba spustiti roletne na prozorima, ili se udaljiti od prozora, kako pogled ne bi nesvesno bio upućen prema Suncu, a bez zaštitnih sredstava - saopšteno je tada u Dnevniku RTS-a, uz jasnu dopunu da ko ne mora, posebno deca i stariji, ne treba da izlaze iz kuće za vreme pomračenja niti da posmatraju pojavu."

Foto: arhivski snimci

Ali to nije bilo sve. RTS je građanima skrenuo pažnju i na medicinsku stranu stvari. Gledanje pomračenja, tvrdio je tada nacionalni emiter, može izazvati ubrzan rad srca, grčeve u stomaku, svrab, nagli skok krvnog pritiska ili nivoa šećera u krvi i učestalo mokrenje. Na kraju liste stajala je i mogućnost gubitka vida.

Niko tada nije osetio potrebu da objasni precizno kako spoj Meseca i Sunca dovodi do grčeva u stomaku. 

Foto: arhivski snimci

Ulice puste, JAT na zemlji

Tog 11. avgusta nisu radile prodavnice, državne ustanove niti banke. Tadašnji nacionalni avio-prevoznik JAT otkazao je sve letove do 14 časova. Fabrike su zatvarane, saobraćaj obustavljen. Beogradske ulice, inače bučne i gužvovite, bile su puste kao u četiri ujutro.

Pojava je ispraznila ulice kao nijedna druga pre nje. Skoro čitava Srbija bila je toga dana kao pustinja, a u narodu je vladala ona specifična mešavina straha, pokornosti i kolektivne paranoje koja se lako razvija kada televizija sat po sat ponavlja iste apokaliptične poruke.

Hrabri sa maskama za zavarivanje

Ipak, bilo je i onih koji se nisu pokorili naredbi s malih ekrana. Nekolicina tinejdžera naoružana kartonskim naočarima, koje je neko od tadašnjih medijskih magnata podelio uz tiraž dnevnih novina, hrabro je izašla ispred zgrada, rizikujući, kako je tada pisalo, „potpuno slepilo". Bilo je i onih koji su posmatrali pomračenje kroz maske za zavarivanje i nagaravljena stakla. Svako je improvizovao kako je znao i umeo.

Foto: arhivski snimci

Beograđani koji su se ipak odlučili za posmatranje okupili su se na Kalemegdanu. U poređenju sa ostalim metropolama toga dana, bilo ih je zanemarljivo malo. Tada popularna BK televizija direktno je prenosila pomračenje nad Beogradom.

Ostatak Evrope slavio, Srbija u podrumima

Srbija se nalazila u epicentru jednog od najznačajnijih astronomskih događaja 20. veka, i propustila ga je sa spuštenim roletama. Zona totaliteta prolazila je kroz sever zemlje, što je značilo da su stanovnici Vojvodine i Beograda imali izuzetno povoljnu poziciju za posmatranje. Ali preporuke su bile preporuke.

Poređenja radi, Jordan i Sirija su tog dana proglasili državni praznik kako bi građani mogli da uživaju u posmatranju pomračenja. U Egiptu su se, po nalogu muslimanskih sveštenika, ljudi zatvorili po kućama. Srbija je, dakle, bila u retkom društvu onih koji su pomračenje doživeli kao pretnju, a ne kao spektakl.

BONUS VIDEO