Oglas iz 1954. otkriva kako se stizalo na igranku na Adi Ciganliji

Vremenska prognoza je glasila: lepo i toplo vreme. Svako ko se bude odlučio da ode na veliku igranku koja će se održati na kupatilu „Partizana“ na Adi Ciganliji, najavljenu za sutradan, neće imati razloga za brigu zbog kiše.

Na igranci, kako je pisalo, „sudeluje“ i orkestar izvesnog Spase Milutinovića, kao i poznati radio pevači, a obezbeđeni su hrana i piće po, tvrdilo se, najnižim cenama. Eh, da, zabava u nekadašnjem Beogradu tog leta 1954. godine… Ovaj oglas u vrhu naslovne strane Večernjih Novosti 14. avgusta te godine, interesantan je i po jednom omanjem detalju: kako je pisalo, „prevoz“ za sve posetioce igranke, vršiće se od leve strane Savskog mosta u 19.30 i 20.30 časova. Prevoz? Pa da, Ada Ciganlija je u to vreme pravo rečno ostrvo koje nema kopnenu vezu sa ostatkom grada, kao danas. Ko je hteo da pleše, druži se i zabavlja, morao je na – čamac. Tako će se i vratiti. Ada Ciganlija će tek 13 godina nakon ovog oglasa postati spojena sa Čukaricom velikim nasipom preko koga se danas dolazi na ovu oazu. Ali, kako god, te 1954. za mlade ljude željne provoda, reka Sava nije predstavljala nikakvu prepreku.

Ostatak vesti u ovom izdanju nije bio ni približno zanimljiv kao ovaj mali oglas: sve se odnosilo na krupne političke igre na svetskom nivou gde su snage odmeravale dve ideologije i dva sistema: kapitalizam predvođen Amerikom i komunizam predvođen Sovjetskim savezom. Tako je jedna od rubrika obaveštavala da je u Japanu uhapšena čitava mreža sovjetskih špijuna, dok je rubrika „Diplomatski kuloari“ pisala o sovjetskim ponudama za uspostavljanje „trajnog mira“ u svetu. Novosti o tim ponudama pišu u negativnom svetlu, rugajući se sovjetskoj politici tog vremena. Razumljivo je: Tito i Moskva još uvek nisu sravnili račune i pomirili se, a u tom trenutku Jugoslavija je bliže Zapadu nego Istoku. A govoreći o Zapadu, udarne teme tog dana odnosile su se na novu ulogu koju je Amerika namenila Nemačkoj, odnosno, formiranju nove nemačke vojske posle Drugog svetskog rata i nacizma, kao „temelja“ za „odbranu“ Evrope od napada komunističkog bloka. Kao i o oštrom protivljenju Francuske toj ideji.

 

Druga ideja kako da se Evropa odbrani od sovjetskog napada bila je da se rasporede – atomske bombe. Od tada je prošlo 72 godine, a do sveopšteg napada nije nikada došlo. Ali atomske bombe i dalje stoje po evropskom kontinentu, iako Sovjetski savez i komunizam ne postoje već 35 godina. I to je tako.