Bio je uz njega do poslednjeg kadra: Potresno svedočenje ratnog snimatelja koji je godinama bio uz generala Ratka Mladića - Ovo je istina o srpskom heroju

General Ratko Mladić ostao je upamćen kao general i srpski heroj, a o čoveku iza uniforme svedočio je ratni snimatelj Slobodan Stančević, koji je sa njim godinama provodio dane na ratištu i kamerom beležio istorijske događaje koje, kako kaže, nikada neće moći da izbriše iz sećanja.

Pred sutrašnji ispraćaj generala Ratka Mladića, za Informer TV govorio je čovek koji je jedan od najvažnijih perioda njegovog života proveo neposredno uz njega, ratni snimatelj i nekadašnji vojni pilot Slobodan Stančević.

Za razliku od onih koji su ratne događaje upoznavali kroz nekoliko arhivskih kadrova, Stančević je, kako je ispričao, bio na terenu i neposredno prisustvovao brojnim situacijama sa Ratkom Mladićem koje nikada nisu dospele u javnost.

Veliki deo snimljenog materijala kasnije je predat, a završio je u Haškom tribunalu. Danas, kaže, povremeno ga pozivaju kako bi potvrdio autentičnost pojedinih snimaka.

Od vojnog pilota do ratnog snimatelja

Slobodan Stančević bio je profesor na Vojnoj akademiji u Rajlovcu, kod Sarajeva, ali je nakon sukoba sa tadašnjom vladajućom partijom izbačen iz nastave. Prebačen je u sektor novih naučno-nastavnih tehnologija, gde su se nalazili televizija, računari i štamparija. Upravo tam naučio je da snima.

Kako je sam rekao, to nije bio posao koji je birao, već posao koji je morao da radi nakon što je udaljen iz nastave.

Kada je počeo rat, počeo je da odlazi na teren i snima događaje u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Sloveniji je boravio na aerodromu Cerklje, a potom je nastavio da snima na različitim ratištima.

Foto: Foto: Nemanja Ivšić

Prvi susret sa Ratkom Mladićem

Sa Ratkom Mladićem prvi put se susreo na aerodromu Zemunik, tokom razgovora sa tadašnjim hrvatskim pobunjenicima.

- Posle je bio jako utisak na mene, spontan čovek, nasmejan, razgovorljiv, ali veoma strog - kaže Stančić o Mladiću.

Prvi susret ostao mu je u sećanju i zbog načina na koji je Mladić postupio prema ljudima koji su došli na pregovore naoružani.

- Pa taj prvi moj susret je bio gde je on rekao tamo, pošto su ti hrvatski, kao ne znam šta su bili, Zbor narodne garde ili nečega, nemam pojma, došli su sa automatima, on je rekao: ‘Ne, ovo ne može sa nama da dođe na pregovore.’ Pištolj zadržite, a te puške ostavite. Oni neće. A bila je italijanska delegacija koja je bila kao medijator između Jugoslovenske vojske i hrvatskih tih pobunjenika. Oni su rekli da se ostavi oružje - objašnjava Slobodan.

Stančević je pokušao da snima razgovor, ali je iz prostorije ubrzo izbačen jer mu nije bilo dozvoljeno da snima. Kasnije je kamerom zabeležio ispraćaj italijanske i hrvatske delegacije.

Om je tokom razgovora posebno naglašavao da je Mladićev odnos prema ljudima na terenu bio drugačiji od slike koja se može steći gledanjem nekoliko kratkih televizijskih snimaka. Govorio je o njegovoj spontanosti, ali i o strogći, disciplini i odnosu prema vojnicima.

Foto: AP/Peter Dejong

Kakav je zapravo bio general Mladić?

Jedan od najpoznatijih snimaka koji je Stančević napravio jeste onaj na kojem se Mladić obraća ljudima koji napuštaju Srebrenicu.

- Mladić je zahtevao da se to snimi, i on je hteo da pozdravi te ljude koji odlaze iz Srebrenice, i jedan deo snimaka iz Žepe. Ja sam to snimao, i pogotovo se ljutio što ja njega puno snimam. ‘Snimaј te ljude’, kaže, ‘šta snimaš mene? Mene možeš da snimiš kad hoćeš. Ove ljude, jadne, koji idu ko zna gde, kao što smo i mi došli, ko zna gde, kaže, njih snimaj da se vidi, oni za istoriju - govorio je tada Mladić, objašnjava Stančević.

Stančević kaže da je kamerom pratio i odlazak ljudi iz Srebrenice.

- Ja sam čak i pratio iz Srebrenice odlazak sa kamionima, tih mučenika, žena, dece, starijih ljudi. Ja sam ih čak i pratio sve do skoro do Tuzle. Oni su prolazili bezbedno, doduše na jednom mestu su nas gađali kamenjem, tamo, kad su prolazili, žene su galamile, bacale neke kamenčiće, ništa posebno, i mi smo prolazili, a u našoj koloniji uvek je bio jedan transporter međunarodnih snaga, ovih Holanđana - objašnjava Stančević.

Na pitanje šta se događalo nakon što je kamera prestala da snima, Stančević je ispričao događaj iz Žepe koji je posebno zapamtio.

- General Mladić je ostao tu, dugo vremena. Sećam se, u Žepi, kad su odlazili, došao je neki tamo čovek koji je bio bogataš, bogat čovek u Žepi, i njegov sin je bio ranjen i nepokretan. I on kaže Mladiću, kaže: ‘Gospodine generale, možete mi pomoći da sina prevezemo do Tuzle, pošto je nepokretan.’ Kaže Mladić: ‘U kola, moja, vozite’.

Prema njegovom svedočenju, prevoz je obezbeđen, a čovek je Mladiću ponudio automobil i gorivo.

- I prevoz je odrađen, da bi se taj čovek, pošto je on bio jedan od bogatijih ljudi tu, on kaže: ‘Gospodine generale, tamo moja kuća je tamo negde’, on govori gde je, kaže, ‘iza kuće ima cisterna sa dve tone nafte’, a kaže, ‘ovaj auto, Renault 4, poklanjam vama, pošto ja idem sa sinom tamo.’

Tada je, kako kaže, Mladić pitao Slobodana da li mu je potreban automobil.

- I pita Mladić mene, kaže: ‘Je l’ tebi treba auto?’ Rekoh: ‘Ja nemam auto.’ ‘Evo ti’, kaže, ‘auto, Renault 4, vozi ga, kaže, čovek poklanja.’ Ne može, hoće da ide sa mojim autom, i otišao je, i dao je meni taj Renault 4, ne meni, nego službi, gde sam ja radio. Kasnije sam ja predao taj auto. Međutim, najviše me obradovalo što je u tom autu bio ovaj balon sa 25 do 30 litara dobre rakije - našalio se Slobodan.

Foto: EPA ENRIC MARTI

Voleo je geografiju i životinje

Stančević je kroz razgovor govorio i o svakodnevnom životu u štabu i načinu na koji je Mladić delio ono što je imao sa ljudima oko sebe.

U jednom periodu, prema njegovim rečima, pod komandom je bilo oko 200.000 ljudi, ali ni u štabu nije bilo posebnog luksuza.

- Po pitanju ishrane, reći ću vam ovaj, dva detalja. Prvi je taj, kad smo došli, to sam rekao u programu, i imali smo naporan dan, jedva smo se izvukli, preživeli, iz borbi, nismo jeli, nismo pili. Dolazimo, Mladić je spavao na ulazu u podzemni objekat koji je imao negde oko 300 do 500 metara. Ja sam išao do 300 metara, bilo je još dalje. Tamo su bili šifreri u podzemnom objektu, veza i šta ja znam. On je bio na ulazu, i mi smo to zvali vila.

U toj improvizovanoj "vili", kako ju je Stančević nazivao, general je imao televizore koje mu je upravo on podesio.

- Ja sam tu njemu ugradio dve TV stanice, da može da gleda. Uglavnom je gledao geografiju i o životinjama. To sam ja, tad je bilo ručno podešavanje. Dakle, voleo je da gleda emisije o životinjama, i prirodi. Ta neka geografija, i tako, to je voleo da gleda. To sam ja podesio. Tad su bila dva kanala, preko dve antene, to sam ja njemu podesio i napravio - objašnava Slobodan.

Foto: EPA DRAGO VEJNOVIC

Večerao je kada i vojnici

Stančević je zatim opisao i jednu večeru koja, kako kaže, najbolje pokazuje kako je izgledala svakodnevica.

- Ulazim unutra, i on kaže: ‘Rajko, daj nam nešto da jedemo, čitav dan nismo jeli, nismo pili.’ Rajko Banduka kaže: ‘Šefe, sad ću doneti, ima jedan komad hleba, ima komad slanine i jedno pivo. Nema ništa više.’ Kaže, ‘biće večera u 7 sati, konjička.’ Kad vojnici dobijaju, tad i on dobija večeru - objašnjava snimatelj.

Na pitanje da li je jeo istu hranu kao vojnici, Stančević je odgovorio:

- Istu hranu. Da, šta ima, ima, dakle. Isto kao vojnik jede tu. Kaže: ‘Donesi to pivo i dve čaše’, i mi pijemo. Doduše, ja više piva popijem nego on, pošto volim pivo, on nešto ne voli baš to - našalio se Slobodan.

Govorio je i o tome zbog čega u štabu često nije bilo hrane kakve je bilo na terenu.

- Jednom prilikom ja njemu kažem: ‘Šefe, pa zašto mi jedemo ovako loše? Svi na terenu jedu bolje, hrane se nego mi uglavnom u štabu.’ On u konzervu, ne znam koliko ima, 100, 200, 300 grama, deli se na nas šest. Jedan narezak, onaj, deli se na nas šest. Doduše, ima čaja koliko hoćeš i komad hleba.

Kako je objasnio, Mladić je želeo da ljudi koji dolaze sa terena vide da se ni u štabu ne živi posebno.

- Ja jedva čekam da odem na teren, da se najedem na terenu kad odem, gde su borbe, tamo pečenja, svašta ima. Tu nikad nije bilo. Bilo za Novu godinu, nekad - kaže Stančević.

Stančević je zatim objasnio i zašto je Mladić insistirao na tome.

- Hoću kad dođu ljudi sa terena da vide da mi nemamo ništa posebno - kazao je tada Mladić.

Foto: Fb crtanje murala

Njegova tvrdnja bila je da je svakodnevica u štabu bila deljena sa vojskom, a ne odvojena od nje.

Stančević je govorio i o Mladićevoj memoriji. Kao primer naveo je susret sa jednim vojnikom na Ozrenu.

Stančević tri puta pogođen u noge i jednom u glavu

Nažalost, Stančević je tri puta bio pogođen u noge, a jednom u glavu.

- Pa imao sam lošu sreću, baš. I dobru. Loša sreća je ta, da me je tri puta zakačilo, i to u noge, a jednom u glavu - objašnjava.

Prvi put zadobio je povredu od gelera, ali je odbio da ode u vojnu bolnicu. Kako je objasnio, doktor Lemez mu je rekao da mu sleduje nekoliko litara benzina za prevoz do bolnice, što je u to vreme predstavljalo dragocen resurs. Stančević je, međutim, rekao da ima sopstveni prevoz i da benzin može da uzme neko kome je potrebniji, dok je on odbio bolničko lečenje i zbrinjavanje povrede.

Drugi put ranjen je nakon jedne akcije u gradu. Posle završetka borbi, dok je sedeo pored transportera sa jednim vojnikom iz porodice Kovač, granata je pala na svega nekoliko metara od njih. Eksplozija ga je odbacila i onesvestila, dok je vojnik pored njega smrtno stradao, iako je nosio takozvani diplomatski pancir. Stančević je tom prilikom izgubio više od polovine sećanja.

Treći put ranjen je na Trebeviću, iznad Sarajeva. Prema njegovom svedočenju, muslimanske snage izvele su prodor kroz liniju i motornim testerama oborile drveće kako bi blokirale puteve i onemogućile dolazak transportera i drugih vozila. Stančević je tada, dok je snimao događaje, pogođen gelerom i ostao da leži na putu, dok su se ostali sklonili u skloništa. Iz te situacije izvukao ga je fotograf Šone, koji ga je odneo do automobila i odvezao u bolnicu.

Zbog tog ranjavanja Stančević je propustio i snimanje svadbe ćerke Radovana Karadžića, koje je bilo planirano za isti dan. Nakon bolničkog zbrinjavanja prebačen je u Han Pijesak, a zbog povreda neko vreme nije mogao da hoda. Kako je naveo, izvađeni su mu geleri, a kolena su mu bila punktirana.

Foto: Foto: Nemanja Ivšić

Mladićev ratni život daleko od luksuza

Objasnio je i da "vila" nije bila nikakav luksuzni objekat.

Radilo se, kako je opisao, o objektu namenjenom za ratne uslove i obezbeđenju ulaza u podzemni kompleks.

- Pa nema, tu obično je, to je bilo predviđeno za obezbeđenje ulaza u tunel. Objekat kad dođe do nekog rata, unutra na otprilike, ja sam brojao korake, bila je moja soba oko 200 koraka, a Titova soba gde je bila za njega, koja je bila očuvana, sve sačuvano, bila je negde oko 300 koraka. I to je i dalje bila karta Jugoslavije, sve kako treba, bračni krevet za njega.

Prema njegovim rečima, kompleks je bio deo vojne infrastrukture predviđene za vanredne, pa i nuklearne uslove.

- Da, to je bilo za njega, predviđeno. I za ljude koji bi radili u slučaju nekog nuklearnog rata, koji bi tu bili. Tu je bio i bazen, veliki, sa vodom. U tom bazenu je bio čak i čamac s kojim se obilazilo, ako negde bude problem, da se to zatvori i curenje vode.

Stančević je rekao da je, prema sopstvenim proračunima, objekat bio duboko ispod površine.

- Znam tamo gde sam sedeo, ja sam po nekim proračunima izračunao da je visina iznad toga bila preko 370 metara, bilo je iznad tunela - kaže on.

Foto: EPA

Emotivna strana generala Mladića

Stančević je govorio i o Mladićevoj emotivnoj strani, posebno o odnosu prema ćerki Ani.

- On je znao da je zagrli pred svima, on je znao. On je bio, ako je emotivan, strog čovek, međutim, on je bio pun ljubavi za sve nas. Ti si mogao doći kod njega i kažeš: ‘General, imam problem, taj i taj, mogu li da idem da rešim to sa porodicom?’ Pa tu je rešavao. Takav je bio isto i sa ženom - objašnjava Satnčević.

Dodao je da je Mladić voleo muziku i ples.

- On je znao dobro da, dobro je plesao. I njegova žena Bosa - kaže Slbodan o Mladiću i dodaje:

- Plesao je tamo, pred svima. Plesao je posebno, ja sam snimao, i venčanje, ovaj, Darko, u hotelu Jugoslavija sam snimao to. On je jako lepo plesao. I sa mladom, i kako se zove, Ljilja, Bilja, nemam pojma kako se zove, zaboravio sam, inače sam ja snimao to.

Na pitanje o tome da li je Mladić bio spreman da pokaže emocije pred drugima, Stančević je odgovorio da nije skrivao nežniju stranu ličnosti.

Foto: printscreen

Stančeviću pretili da svedoči protiv Mladića

Govorio je i o pritiscima kojima je bio izložen nakon rata. Odlazio je u Kragujevac na razgovore, a, kako je rekao, bilo je i pretnji da će biti nateran da svedoči protiv Mladića.

- Nisam, bio sam na razgovoru, više puta, i sa pretnjama ovde, pošto sam ja svašta radio. Pored toga što sam bio snimatelj. Pretili su mi da će me naterati da svedočim protiv Ratka - kaže.

Na pitanje šta je imao protiv Mladića, odgovorio je ironično:

- Imam ja puno stvari koje njemu treba da prigovorim. Znao je da pije kafu pred kamerom. Znao je da pije rakiju nekad, da zapali cigaretu - kazao je.

Foto: EPA/Društvene mreže

Ispitivanja su trajala po 4-5 sati

Kako je ispričao, ispitivanja su trajala satima.

- Advokat je bio Kennedy, iz Amerike, koji je radio u tom Haškom tribunalu. On je bio najgori. Ubeđivao. 4-5 sati su mene ubeđivali i pretili - kaže on i na pitanje da li su mu nudili novac, odgovorio je: "Ne. Nisu".

Kasnije je, prema njegovim rečima, sa istim advokatom odlazio na različite lokacije kako bi pregledao i identifikovao snimke.

- Ali posle, kad smo završili sve, taj advokat, taj Kennedy, kad smo izašli, to je bilo u, kako se zove, onaj tržni centar na Novom Beogradu, što sad ne radi, tu je bila ta kancelarija gde su više puta mene dovodili. I negde kod Kalenić pijace, isto kod nekog advokata, su me vodili da pregledam neke kasete, da li su to moje, da li su autentične, i tako dalje - kaže Stančević.

Slobodan na sastanku video karte i razgovore o budućoj podeli Bosne i Hercegovine

Posebno poglavlje razgovora odnosilo se na snimanja koja su se odvijala iza zatvorenih vrata, među njima i sastanak u Vlasenici tokom 1992. godine.

- Recimo, jedno interesantno snimanje je bilo kad se dogovaralo '92. godine, podeli Bosne i Hercegovine u Vlasenici. Tu su bili Francuzi, Nemci, Amerikanci, Englezi, muslimani, Hrvati, Srbi. Ja sam to snimao, posle su me izbacili - kaže on.

Stančević je rekao da je na sastanku video karte i razgovore o budućoj podeli Bosne i Hercegovine.

- Bile su karte. Francuske sam gledao s njima, sedeo, pio piće, i Francuzi mi pokazuju karte kako će se deliti Bosna po NATO standardima. Što nije neko prihvatio, nemam pojma zašto.

Foto: Foto: Marko Đoković

Stančević snimao predaju NATO pilota Francuzima

Govorio je i o tome da mu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje sastancima duže nego što je potrebno za snimanje.

Jedan od najzanimljivijih događaja odnosio se na zarobljene NATO pilote. Stančević je ispričao da je snimao njihovu predaju Francuzima.

- To su bila dvojica pilota. Za koje sam usput dobijao milion i po maraka, mi davali, i promenu državljanstva, da im tri minuta samo dam, jer je bilo u opasnosti, i francuska vlada da padne zbog toga.

Na pitanje šta je učinio sa tom ponudom, Stančević je ispričao razgovor sa Mladićem.

- Pa ja sam rekao: ‘Mladiću, rekoh, šefe, da uzmemo te pare, treba nam za gorivo, treba nam za hranu.’ ‘Videćemo. Nemoj ništa. Ne daj.’ Okej. Ne daj. Ja kažem, rekoh, nemam. Ma neka Neli, radila je u CNN-u ovde u Beogradu, kaže: ‘Pa znamo da imaš.’ Rekoh: ‘Ja ću potražiti, ako ima - priča on.

Predaja pilota Francuzima bila je još jedan primer njegovog snalaženja sa kamerom.

- I kad smo mi njih predali Francuzima, ja sam uključio kameru, oni traže da se isključi, i bio je dan. Bila je super vest, Panasonic. Super VHS-ova kamera, Panasonic, i ja stavio na stativ, rekoh: ‘Isključeno.’ Kako je padala noć, tako se vidi sijalica da radi. I dolaze Francuzi i kaže: ‘Šta je ovo?’

Stančević priznaje da je snimao krišom.

- Pa ja sam se sklonio, kamera radi, ja uzeo široki kadar i snimam. I tonski ide, sve ide kako treba. ‘Šta je ovo? Daj kasetu.’ Rekoh: ‘Ja nemam pojma kako se uključilo.’ I meni kao padne kaseta, ja iz džepa izvadim drugu, predam njemu.

Posle toga, kako kaže, Mladić je pred drugima morao da reaguje strogo.

- I Mladić zove mene: ‘Šta si to radio? Ko ti je dozvolio?’ Ja sam naredio. Galami na mene, znaš, izvikao se na mene, izbaci me napolje - tvrdi Slobodan.

Ali kada su stranci otišli, situacija je bila drugačija.

Foto: Peđa Milosavljević/EPA

Mladić nije voleo da snima baš sve što radi

Stančević je govorio i o tome da Mladić nije voleo da se snima baš sve što radi. Ipak, neke situacije ostale su zabeležene.

Posebno je objasnio i zašto je general svojevremeno insistirao da se ne ruši televizijska infrastruktura u Sarajevu.

- Kako je za televizije, kad su bili minirali Televiziju Sarajevo, on je tražio da se to skloni. Pošto sam ja bio ta veza sa ovim minerima, i sa gospodinom Koljevićem i Karadžićem. On je rekao: ‘Ma kakvi, to ima 3 kanala, jedan je naš, jedan je hrvatski, jedan je muslimanski kanal. Nećemo da rušimo - priča on.

Odnos generala Mladića prema ćerki Ani

Kada je reč o porodičnom životu, Stančević je rekao da su Mladićeva deca dolazila kod njega i tokom ratnih godina. Posebno je govorio o Ani i njenom odnosu sa ocem.

- Dolazili su za Božić, za Novu godinu, za neke rođendane, družili smo se - objašnjava on.

Dodaje da je njegovo sećanje na Anu bilo posebno emotivno. 

- Pa taj dan je bio jako težak i za mene, pošto ona meni bila simpatična devojka, lepa devojka, mlada devojka, obrazovana, ljubazna. Bilo mi je jako teško - kaže.

Sahrana generalove ćerke

Stančević je snimao i sahranu Mladićeve ćerke Ane. Prema njegovim rečima, tada je od Mladićevog obezbeđenja traženo da ga podignu kako bi kamerom zabeležio lice u kovčegu.

- Kratko je zahtevao da mene njegovo obezbeđenje digne, pošto sam ja tada imao tešku kameru, GVC 15, 17, ne znam ni ja koja, velika, 10 kila ima, da oni mene dignu, da ja to snimam odozgo, da se vidi njen lik, jer nisam baš nešto najbolje, i nisam mogao da vidim u zumu, pošto je to bilo jako blizu, na zumu. I tako, ali sam snimio to nešto.

Kasnije je, kako je rekao, Mladić došao u studio da zajedno pregledaju snimak.

- On je posle došao kod mene, u studio, pošto sam ja bio šef studija, na Banjici, za vojne škole, centre vojnih škola. On je došao da mi to pogledamo detaljno i tražio je da neke detalje izbacimo, tako, neke ljude koji nisu bili pogodni da se vide, ne znam zbog čega to. On je to odredio, ja sam to pobrisao. Izbacio je iz snimka - priča.

Foto: printscreen

Ponašanje Generala nakon ćerkine smrti

Stančević je rekao da je Mladić nakon smrti ćerke ostao emotivan, ali da se nije povukao iz rata.

Naprotiv, prema njegovom svedočenju, njegovo ponašanje postalo je još rizičnije.

- Nije, on je čak šta više išao, pretpostavljam, da je išao da pogine, eto. U takve situacije ulazio, da je puhalo, i ovi koji su bili u obezbeđenju morali su da ga zaustavljaju, maltene fizički. ‘Šefe, stani, tu su vojnici.’ Kaže: ‘Ti su godinama, nisi ti vojnik od 20 godina, to, nek oni trče, mi ćemo pozadi.’ Jedva su ga zaustavili. Ja mislim da je on išao sa namerom da ga ubiju, da završi svoj život.

Na pitanje da li se to može opisati kao gotovo samoubilačko ponašanje, Stančević je odgovorio:

- Samoubilački. Išao u juriše, u tamo gde je mesto za vojnika od 20 godina, ne od čoveka od 50 godina, 60.

Mladić nije mogao da krije suze za poginulim vojnicima

U razgovoru je Stančević ispričao i jednu raniju situaciju koja, prema njegovom sećanju, pokazuje koliko je Mladić teško doživljavao pogibiju svojih ljudi.

- Jednom prilikom, to je bilo na početku rata, stižu izveštaji. Kad je on primio dužnost, imamo 100 i ne znam koliko mrtvih, drugi dan 200 i nekoliko mrtvih, po izveštajima, a to samo delimično. Ko zna šta je u šumama, šta je u planinama, niko to ne zna. Ali to što je registrovano, treći dan 300 i nekoliko mrtvih ima. Kaže, Ratko: ‘Svi napolje odavde.’ Kaže: ‘Ja sam kriv što naši ljudi toliko ginu. Da sam ja bolji komandant, kaže, ja bih to sprečio.’ Ostaju njih trojica, Manojlo, koji je bio još od bezbednsti, i oni su doneli odluke. Sutra je tek krenuo u napad. Kaže: ‘Ovo mora da zaustavimo’ - na pitanje da li je to bio kontranapad, Stančević je potvrdio:

- Da, kontranapad da se zaustavi.

Govoreći o tim gubicima, dodao je:

- To su strašni gubici, 300, skoro 400 u jednom danu, po izveštaju, to je mnogo više, realno. Jer se ne zna po šumama ko je koga. Niko i ne zna ko je, ali ima povrat. Tako da je bio, ja mislim da je i suze pustio, taj treći dan - objašnjava Slobodan.

Kada se razgovor vratio na godine provedene uz Mladića, Stančević je njegov karakter opisao kroz ono što je lično video: strogoću, disciplinu, memoriju, odnos prema vojnicima, porodici i ljudima koje je sretao, ali i kroz brojne privatne trenutke koji nisu dospeli u javnost.

Foto: EPA

Arhiva koja je nestala u Hagu

O njegovoj arhivi, međutim, danas gotovo da nema tragova.

Kada je potpisan Dejtonski sporazum, rad je, prema njegovim rečima, prekinut, a sva pisana i video-arhiva predata je posebnoj službi.

- Kad se Dejtonski sporazum potpisao, tada se mi prekinemo, prekidamo sa radom, i predajemo svu arhivu, pisanu i video, sve zapise predajemo da to čuva neka posebna služba tamo koja je bila, kao, to treba da sačuva - objašnjava Slobodan.

Stančević je imao detaljno sređenu arhivu.

- Sve je to po spisku, pošto sam imao arhivu jako dobru i u kompjuteru i na papiru. Sve sam to predao. Međutim, to je sve završilo u Hagu - kaže on, a na pitanje da li mu je nešto od toga vraćeno, odgovor je bio kratak: "Ne, ništa."

Ipak, deo tog materijala i dalje mu se povremeno vraća kroz pitanja istražitelja koji proveravaju autentičnost snimaka.

- Samo me povremeno zovu da ja radim verifikaciju mojih videozapisa, da li je to to što sam ja snimio, u Žepi, u Goraždu, na Bihaću, u Sarajevu i tako dalje - kaže Slobodan, ratni snimatelj generala Ratka Mladića.

Upravo zbog toga, svedočenje Sloboodana Stančevića nije bilo samo priča o jednom ratnom snimatelju. Bio je to razgovor sa čovekom koji je kamerom beležio događaje kojima je neposredno prisustvovao, a čiji su mnogi snimci kasnije postali deo istorijske i sudske dokumentacije.

Slobodan je sa Mladićem delio teren, hranu, opasnost, svakodnevicu, ali i brojne trenutke koji nisu dospeli u javnost - od razgovora sa vojnicima i stranih delegacija, preko ratnih snimanja i susreta sa civilima, do porodičnih okupljanja, muzike i najtežih trenutaka nakon smrti nejgove ćerke Ane.

Podsetimo, patrijarh srpski Porfirije služiće sutra, u 12 sati, opelo generalu Ratku Mladiću u crkvi Svetog apostola Luke na Košutnjaku.

BONUS VIDEO