Srbija je pred novom fazom razvoja! Zarade istorijski visoke, ekonomija cveta - Detalji najnovijeg istraživanja

Prema zvaničnoj analizi "Srbija 2026: Od investicionog modela ka ekonomiji znanja i regionalnom liderstvu" međunarodnog instituta IFIMES, Srbija je tokom poslednjih 10 godina ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih uspona na Zapadnom Balkanu!

Rast zarada, priliv investicija, razvoj infrastrukture i IT sektora značajno su ojačali regionalnu ekonomsku poziciju Republike Srbije, navodi se u analizi "Srbija 2026: Od investicionog modela ka ekonomiji znanja i regionalnom liderstvu" međunarodnog instituta IFIMES.

Nakon investicione faze razvoja, ključni faktori buduće konkurentnosti postaju znanje, produktivnost, inovacije i domaća dodata vrednost.

Povećanje prosečne zarade

Prosečna neto plata 2012. godine bila je 366 evra, a u martu 2026. godine 1.036 evra, što predstavlja rast od 183 odsto i prvi put Srbiju svrstava među zemlje regiona s prosečnom platom višom od 1.000 evra.

Kao najveća ekonomija Zapadnog Balkana, kako se navodi, Srbija svojim ekonomskim kapacitetom sve snažnije oblikuje regionalne tokove, infrastrukturno povezivanje, investicione odluke i ekonomsku stabilnost, otvarajući prostor da se pozicionira kao regionalni ekonomski hub.

U tom kontekstu, ekonomska konkurentnost postaje jedan od važnih elemenata regionalne moći.

Kako se navodi u analizi, država koja raspolaže većim tržištem, razvijenijom infrastrukturom, većim investicionim kapacitetom i snažnijim izvoznim potencijalom ima i veći prostor za oblikovanje regionalnih ekonomskih odnosa.

Međutim, ekonomska veličina sama po sebi ne garantuje dugoročnu održivost. Srbija se zato nalazi, kako se navodi, pred novom razvojnom dilemom: kako ostvareni rast pretvoriti u dugoročnu produktivnost, tehnološku konkurentnost i veću domaću dodanu vrednost.

Foto: Shutterstock/nationaltoday.com/Informer

Minimalac - 600 evra

Takođe, u analizi je naveden i predlog da se minimalna zarada poveća sa sadašnjih oko 550 na 600 evra, što je nastavak trenda kontinuiranog rasta najnižih primanja.

Kako je navedeno, predlog da se minimalna zarada poveća sa sadašnjih oko 550 na 600 evra nastavlja trenda kontinuiranog rasta najnižih primanja.

"Poređenja radi, minimalna zarada je 2010. godine iznosila oko 15.000 dinara, a primala ju je približno trećina do dve petine miliona zaposlenih, odnosno između 350.000 i 400.000 radnika. Ovaj trend ukazuje na značajan rast nominalnih primanja u Srbiji, ali istovremeno otvara pitanje u kojoj meri povećanje minimalne zarade prati rast produktivnosti, troškova života i realne kupovne moći stanovništva", navodi IFIMES.

Jedan od najvažnijih pokretača srpskog ekonomskog razvoja bile su strane direktne investicije (FDI).

"Srbija se tokom poslednje decenije profilisala kao jedna od značajnih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, posebno u automobilskoj industriji, IT sektoru, energetici, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji", navodi se u analizi.

Takav model, kako je navedeno, doneo je nova radna mesta, povećanje izvoza, rast budžetskih prihoda i jačanje ekonomske otpornosti.

Foto: Shutterstock

Razvoj infrastrukture

Drugi stub ekonomskog uspona predstavlja intenzivan infrastrukturni ciklus.

Izgradnja auto-puteva i brzih saobraćajnica, modernizacija železnice, ulaganja u energetiku, logistiku i digitalnu infrastrukturu stvaraju osnovu za dugoročnu ekonomsku konkurentnost. Infrastruktura, međutim, više nije samo ekonomska kategorija - ona postaje i geopolitički resurs.

Kako je navedeno, Srbija se zbog svog geografskog položaja nalazi na raskrsnici važnih evropskih i regionalnih pravaca, što joj daje potencijal da postane jedno od ključnih logističkih čvorišta Zapadnog Balkana.

Zbog toga, kako se navodi, će povezivanje Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom imati značaj koji nadilazi nacionalne infrastrukturne interese.

Srpski razvojni model karakteriše snažna i aktivna uloga države u usmeravanju investicija, razvoju infrastrukture i definisanju strateških prioriteta.

Takav pristup omogućio je brzu realizaciju velikih projekata i privlačenje značajnog investicionog kapitala, ali istovremeno zahteva snažne institucije, transparentnost i jasna pravila tržišne utakmice.

Dugoročni uspeh ovog modela zavisiće upravo od toga može li se efikasna državna razvojna politika povezati s jačanjem konkurencije, nezavisnih institucija, predvidivog pravnog okvira i odgovornosti javnog sektora. Ekonomski rast, kako se navodi, bez odgovarajućeg institucionalnog razvoja dugoročno može proizvesti ozbiljna ograničenja.

BONUS VIDEO