Braća Dušan (14) i Đorđe (12) zaradili parice tokom leta i pogodite šta su kupili

Braća Dušan (14) i Đorđe (12) Racković celo leto su proveli radeći kojekakve poslove, a od zarade nisu kupili ni preskupe patike ni najnovije telefone, kao što bi to verovatno učinili mnogi njihovi vršnjaci.

Oni su jedinstven primer da deca ovog uzrasta ne provode sate na društvenim mežama i mobilnim telefonima.

Dušan i Đorđe iz sela Beri nadomak Podgorice, leto su proveli radno, obavljajući ponekad i teže poslove kako bi zaradili novac da kupe traktor!  I kupili su ga!

- Radili smo sa tatom po gradilištu, bili smo u Zeti, pomagali tetki da izvodi krave, da daje kokoškama, da muze krave... Kupili smo bale, izvodili ovce na katun. Tri hiljade ovaca smo izveli. Orali smo, frezirali, sadili kukuruz, imali malu baštu, kopali, brali smokve, pa ih prodavali. Bilo je dosta posla za brata i mene, a mi smo novac čuvali i na kraju kupili traktor - priča za agenciju Rina Dušan. 

Foto: RINA

 

Na sugestiju da su za taj novac mogli da kupe i dva nova mobilna telefona, Dule nedvosmisleno kaže: 

- Šta će nam ti skupi telefoni, od njih samo bole oči. Kupili smo traktor, od kog ćemo posle imati koristi - kaže ovaj dečak. 

 

Niko nije bio srećniji od njih kada se vremešni, ali funkcionalni traktor parkirao u njihovom dvorištu.

- Baš sam bio uzbuđen! Jedva sam čekao da dođe. Mi ćemo da radimo sa njim u krompiru, u dvorištu, i da idemo da radimo nešto i pomažemo ostalima. Ovo je definitivno naš ostvareni san - priznaje Đorđe. 

Ovi dečaci ne libe se posla ni u štali ni na njivi. Znaju sve da rade, a sve su učili uz tatu i pokojnog dedu, koji bi sigurno bio ponosan na njih.

Foto: RINA

 

- Kada sam bio mali, gledao sam od tate i od dede kako su oni radili, kako su održavali dvorište i tako se to meni svidelo. Ja sam počeo da volim poljoprivredu, traktore i mašine. Kada smo brat i ja dovoljno porasli, sve smo počeli da pomažemo i učimo sa njima. Sada sve znamo i ono što je najvažnije volimo da radimo - kaže Đorđe. 

Foto: RINA

 

Na svoje sinove posebno je ponosna i majka Hajdena, koja im pruža bezrezervnu podršku.

- Jako sam ponosna. Prvenstveno me ispunjava to što su uvek tu, spremni da pomognu drugim porodicama, prijateljima i komšijama. Uvek su tu za svaku pomoć, nebitno da li su to kućni poslovi ili poslovi u dvorištu. Uvek pitaju da li treba nešto da se pomogne i šta možemo da uradimo. Tako da, dobri su - kaže majka. 

Đole i Dule stignu i da igraju fudbal i da igraju igrice sa drugarima, ali ipak ih više ispunjava rad i da pomognu drugima. Ovi dečaci su najbolji dokaz da, kada se nešto voli i želi, uz dobru organizaciju sve može da se postigne.

 

BONUS VIDEO