Sutra slavimo apostola ljubavi! Neudate devojke treba da urade jednu stvar

Sutra, 9. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova, a ovaj dan u narodu prate zanimljivi običaji vezani za žene i devojačke želje za brak.

Prema starom narodnom verovanju, žene na ovaj dan ne bi trebalo da uzimaju u ruke igle, makaze, pletivo ni bilo kakve predmete za šivenje i izradu odeće. Razlog je, prema predanju, sasvim konkretan — verovalo se da bi takav rad mogao privući miševe, koji bi potom načinili štetu u kući, izgrizli odeću, posteljinu, vunu i druge tkanine.

Pozadina ovog verovanja nije bila samo simbolična. U domaćinstvima u kojima se odeća ručno pravila i popravljala tokom cele godine, šteta od miševa bila je ozbiljan, svakodnevni problem. Određeni dani u narodnom kalendaru tako su se prirodno povezivali sa zaštitom kuće i svega dragocenog u njoj.

Foto: Foto: Wikipedia

Udaranje po ambarima i odmor za stoku

Uz zabranu šivenja, u nekim krajevima postojao je i poseban ritual — na ovaj dan udaralo se u zidove, ambare i štale. Simbolično "teranje miševa" imalo je za cilj da zaštiti kuću, žito, hranu i odeću od štetočina tokom predstojećih zimskih meseci.

Praznik je bio važan i za seoska domaćinstva u drugom smislu.

Verovalo se da stoku ne treba terati na teške poslove, već joj priuštiti dan odmora. Kao i kod mnogih velikih praznika, narod je kroz ovakve običaje pravio granicu između dana svakodnevnog rada i dana namenjenog miru, porodici i prazniku.

Apostol ljubavi i devojačka verovanja

Sveti Jovan Bogoslov poznat je u tradiciji kao apostol ljubavi, što objašnjava zašto se njegov praznik u narodnom predanju vezivao i za bračnu sreću.

Prema starom verovanju, neudate devojke koje priželjkuju brak trebalo bi ovaj dan da provedu mirno, bez svađe i teških reči, sa molitvom za ljubav i srećan dom.

Stariji su verovali da se želja izrečena u miru na veliki praznik posebno pamti. Budući da je Sveti Jovan simbol ljubavi, praštanja i spokoja, dan je trebalo dočekati i provesti u dobrim mislima. Ovo, naravno, nije crkveno pravilo koje garantuje brak, već deo narodnog običajnog nasleđa koje se prenosilo s kolena na koleno i govori o tome koliko su se nekada crkveni praznici isprepletali sa najvažnijim životnim pitanjima.

Upravo u ovo doba, kada su završavani veliki jesenji poljoprivredni poslovi, počinjale su i tradicionalne svadbe.

Domaćinstva su ulazila u mirniji deo godine, a jesen je bila vreme za slavlja i porodična okupljanja. U mnogim krajevima svadbe su trajale po tri dana i bile su važan događaj ne samo za mladence, već za čitavu porodicu i selo.

BONUS VIDEO