Nekada ćebići na prozorima, a danas roboti koji čiste bolnice: Evo šta je sve zdravstvo dobilo u poslednjih 14 godina

Od 2012. do 2026. za vreme vlasti Aleksandra Vučića, usledio je najveći investicioni zamah u istoriji srpskog zdravstva - rekonstrukcija i izgradnja zdravstvenih ustanova, nabavka najsavremenije opreme i aparata, uvođenje inovativnih lekova, besplatni lekovi o trošku države, roboti koji čiste bolnice...

Pre toga, do 2012. godine u bolnicama širom zemlje prokišnjavali su krovovi, prozori nisu mogli da se zatvore, pa su ćebićima pokrivali praznine da ne dopire hladan vazduh. Pacijenti su morali da sami donose posteljine, lekove, zavoje i infuzije...

- Magnetne rezonance, akceleratori, X i gama nož, skeneri, digitalni rendgeni, mamografi i ultrazvučni aparati omogućavaju precizniju dijagnostiku. Cilj nam je da svaki okrug ima magnetnu rezonancu, uz obezbeđivanje stručnog kadra. Od 1. avgusta smanjena je participacija za 279 lekova, a građanima je omogućeno i da uz manje lično učešće dobijaju 18 lekova za antikoagulantnu terapiju i srčanu slabost - kaže Mirsad Đerlek i dodaje da je važan deo brige i smanjivanje troškova lečenja.

Među najznačajnijim projektima u poslednjih 14 godina su Klinički centar u Nišu, rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, "Dedinje 2", nove bolnice izgrađene tokom pandemije koronavirusa, kao i nastavak obnove četiri velika klinička centra.

Foto: Informer

Klinički centri – jedan od najvećih investicionih ciklusa

Jedan od najznačajnijih pravaca ulaganja predstavlja modernizacija četiri velika univerzitetska klinička centra – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Klinički centar u Nišu otvoren je 17. decembra 2017. godine. U izgradnju i rekonstrukciju uloženo je oko 32 miliona evra, a nova zgrada namenjena je lečenju pacijenata sa juga i jugoistoka Srbije. Ovaj projekat predstavljao je važan korak u jačanju tercijarne zdravstvene zaštite van Beograda. 

U Beogradu je tokom februara 2022. otvoren rekonstruisani deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, dok su radovi na modernizaciji velikih kliničkih centara nastavljeni i u narednim godinama.

Foto: Foto: Nemanja Ivšić

Posebno značajan korak napravljen je 3. novembra 2025, kada je potpisan ugovor o zajmu za drugu fazu rekonstrukcije kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ukupna procenjena vrednost ove faze iznosi 662 miliona evra. Od toga je 315 miliona evra predviđeno kroz zajam Evropske investicione banke, dok Republika Srbija obezbeđuje 347 miliona evra.

"Dedinje " – novi kapaciteti za lečenje srčanih bolesnika

Veliki projekat u oblasti kardiovaskularne medicine je nova zgrada Instituta za kardiovaskularne bolesti"Dedinje", poznata kao "Dedinje 2", koja je otvorena 11. marta 2022. godine.

Objekat ima oko 14.000 kvadratnih metara, 108 bolničkih kreveta, četiri operacione sale i jednu hibridnu salu. Izgradnjom ovog objekta prošireni su prostorni i operativni kapaciteti ustanove specijalizovane za lečenje bolesti srca i krvnih sudova.

Bolnice izgrađene tokom pandemije koronavirusa

Pandemija COVID-19 donela je potrebu za hitnim proširenjem bolničkih kapaciteta. Srbija je tokom 2020. godine izgradila nove bolnice u Batajnici i Kruševcu, koje su u kratkom roku stavljene u funkciju lečenja obolelih od koronavirusa.

Foto: Informer

Bolnica u Batajnici počela je da prima pacijente u decembru 2020. godine. Imala je ukupno 930 kreveta, uključujući 250 mesta intenzivne nege, čime je značajno povećan kapacitet za zbrinjavanje teško obolelih pacijenata.

Bolnica u Kruševcu otvorena je 20. decembra 2020. godine. Imala je 493 kreveta, od kojih je 150 bilo namenjeno intenzivnoj nezi, a prostire se na oko 12.500 kvadratnih metara.

Tokom pandemije razvijani su i dodatni kapaciteti za laboratorijsku dijagnostiku. Izgrađene su laboratorije "Vatreno oko" u Beogradu i Nišu, sa ciljem da se poveća mogućnost testiranja na koronavirus.

Leskovac, Prokuplje, Vranje i Novi Pazar – ulaganja u unutrašnjosti Srbije

Veliki deo investicionog ciklusa odnosio se na obnovu bolnica van najvećih univerzitetskih centara, kako bi stanovnici različitih delova zemlje imali bolje uslove za lečenje bliže mestu stanovanja.

Opšta bolnica u Leskovcu prolazila je kroz višefaznu rekonstrukciju, koja je obuhvatila energetsku sanaciju, obnovu enterijera i unapređenje bolničkih prostorija.

U okviru radova na više od 21.000 kvadratnih metara planirano je uređenje soba i poboljšanje uslova za pacijente, uključujući dvokrevetne i trokrevetne sobe sa sopstvenim kupatilima. Projekat je praćen i nabavkom savremene medicinske opreme. 

Foto: Lj. S.

Prokuplje

Nova Opšta bolnica u Prokuplju jedan je od značajnih projekata za Toplički okrug. Izgradnja objekta, čiji je projekat započet mnogo ranije, nastavljena je sa ciljem da stanovništvo ovog područja dobije savremenije uslove za bolničko lečenje. 

Po prvi put Prokuplje ima i magnetnu rezonancu, a jedino staro što ostaje je rendgen. Ukupno je 353 postelja, a sobe su dvokrevetne i trokrevetne i u svakoj je kupatilo. Prostor će čistiti roboti.

Vranje

Opšta bolnica u Vranju takođe je obuhvaćena velikim projektom rekonstrukcije i dogradnje. Radovi su podrazumevali obnovu postojećeg objekta, proširenje centralnog dela i izgradnju dodatnih prostora, uključujući prijemni deo sa specijalističkim ambulantama. Tokom 2023. godine objavljeno je da se radi o objektu ukupne površine oko 15.000 kvadratnih metara, sa približno 3.000 novih kvadratnih metara kroz dogradnju.

Novi Pazar

U Novom Pazaru pokrenut je projekat kompletne rekonstrukcije i dogradnje Opšte bolnice, koji obuhvata obnovu oko 17.000 kvadratnih metara postojećeg prostora i izgradnju dodatnih 15.000 kvadratnih metara. Ova investicija značajna je za stanovništvo Novog Pazara i okolnih opština, koje se oslanjaju na ovu ustanovu za veliki broj specijalističkih i bolničkih usluga.

Foto: Informer

"Tiršova 2"

Izgradnja nove Univerzitetske dečje klinike "Tiršova 2" jedan je od najznačajnijih projekata namenjenih najmlađim pacijentima.

Prema zvaničnim podacima, vrednost projekta procenjena je na 117,2 miliona evra, dok je Evropska unija za izgradnju obezbedila donaciju od 35,7 miliona evra. Planirani kompleks ima oko 57.000 kvadratnih metara, a predviđeni su savremeni dijagnostički i terapijski kapaciteti, osam operacionih sala, 37 kreveta intenzivne nege i ukupno 286 bolničkih kreveta.

Porodilišta i ginekološko-akušerska odeljenja

Obnova porodilišta i unapređenje uslova za trudnice, porodilje i novorođenčad postali su važan deo zdravstvenih ulaganja.

U julu 2025. godine potpisan je ugovor za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, poznate kao GAK u "Višegradskoj". Vrednost projekta procenjena je na 4,6 milijardi dinara.

Plan obnove obuhvata i druge porodilišne i ginekološko-akušerske kapacitete u zemlji, uz najavu da će se ustanove koje nije moguće kvalitetno rekonstruisati zameniti novim objektima.

Foto: Informer

U februaru 2024. godine najavljena je i izgradnja novih objekata za ginekološko-akušersku kliniku i dečje klinike u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Reč je o projektu koji treba da unapredi uslove lečenja majki i dece na jugu Srbije.

Nabavka opreme

Pored izgradnje objekata, jedan od ključnih pravaca ulaganja bilo je opremanje zdravstvenih ustanova savremenim dijagnostičkim aparatima.

U poslednjim godinama najavljivana je i sprovođena nabavka magnetnih rezonanci, digitalnih mamografa, rendgen-aparata, ultrazvučnih uređaja i druge opreme za bolnice i domove zdravlja.

Tokom avgusta 2024. godine Ministarstvo zdravlja najavilo je cilj da svaki region u Srbiji ima magnetnu rezonancu, uz dodatno jačanje dijagnostičkih kapaciteta i organizovanje preventivnih pregleda. U oktobru 2023. godine, tokom obilaska radova u Leskovcu, najavljena je i nabavka novih digitalnih mamografa i magnetnih rezonanci za više gradova.

Ovakva ulaganja imaju značaj jer savremena dijagnostika može da omogući ranije otkrivanje bolesti, preciznije postavljanje dijagnoze i efikasnije planiranje lečenja. 

Onkologija i lečenje najtežih bolesti

Unapređenje lečenja malignih bolesti predstavlja još jedan važan segment razvoja zdravstvenog sistema. U ovom području ulaganja obuhvataju nabavku i modernizaciju opreme za radioterapiju, razvoj dijagnostike, unapređenje kliničkih procedura i programe podrške zdravstvenim ustanovama koje leče onkološke pacijente.

Pored opreme, važan deo borbe protiv raka predstavljaju preventivni pregledi i skrining programi, jer rano otkrivanje bolesti može značajno da utiče na mogućnosti lečenja i ishod bolesti.

Lekovi

Tu spadaju i najskuplji lekovi za onkološka oboljenja i retke bolesti, inovativne terapije... Od 1. avgusta građanima su dostupni i jeftiniji lekovi.

Prva grupa lekova pojeftinila je od danas, dok će druga grupa biti obuhvaćena novim sniženjem od 17. avgusta.
Reč je o značajnom smanjenju cena terapija koje se koriste za lečenje dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, bakterijskih infekcija, astme, glaukoma i drugih hroničnih oboljenja, što bi trebalo da olakša troškove pacijentima koji ih redovno koriste.

Foto: Foto: Printscreen/RTS

U periodu od 2007. do 2015. godine stavljen je ukupno 21 lek na listu lekova, a od 2017. do 2023. godine, čak 81 inovativni lek. Ono što nedostaje i gde nema uopšte pomaka, jeste registar malignih pacijenata, a da ga imamo, naš posao bi bio mnogo lakši.

Domovi zdravlja

Ulaganja u zdravstvo ne podrazumevaju samo velike bolnice. Domovi zdravlja, seoske ambulante i ustanove primarne zdravstvene zaštite imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju bolesti, praćenju hroničnih pacijenata i smanjenju pritiska na bolnice.

Projekti su obuhvatali i mobilna vozila za primarnu zdravstvenu zaštitu, unapređenje bolničkih informacionih sistema, razvoj pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite i edukaciju stanovništva o prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti.

Tokom 2024. godine najavljeni su i organizovani dodatni preventivni pregledi za građane. Njihov cilj je da se određene bolesti otkriju pre pojave ozbiljnih simptoma i da se pacijenti ranije upute na dalju dijagnostiku.

BONUS VIDEO