Čudo pod Ostrogom! Katolkinji se život promenio iz korena - "Plakala sam, bilo me je sramota"

Život jedne katolkinje se okrenuo nabolje nakon posete manastiru Ostrog.

O svom iskustvu ova katolkinja pisala je na društvenim mrežama, a korisnici smatraju da je to još jedno čudo pod Ostrogom.

"Volela bih ovo da podelim sa vama. Puno puta sam videla oglase u kojima pojedine agencije nude put u manastire, između ostalog i u manastir Svetog Vasilija Ostroškog. Puno sam i čula o njemu. Privlačila me je ideja da odem jednom tamo", počinje svoju priču.

U međuvremenu je saznala za bolest svoje majke, zakrčenje krvnog suda na vratu.

"Rekli su da je operacija rizična i da može doći i do infarkta. Jedva da sam naučila da živim sa tim što mog tate više nema, kad još i ovo... Bila sam sama, jedina podrška koju sam imala bili su moja tetka i njena porodica. I drugih osoba je bilo oko mene, ali nisam osećala da im je zaista bilo stalo do nas. Poželela sam da odem kod Svetog Vasilija i da ga zamolim da, ako je Božija volja, moja mama ne ide na operaciju, jer ja stvarno nemam snage to da podnesem, i da bude zdrava, i da mi je još ne uzima. Čini mi se da uvek gubim ljude oko sebe, one koje volim. Tako je i sa momcima, tako je i sa roditeljima i sa prijateljima", navela je ona.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

Ona je sa korisnicima društvenih mreža podelila i priču o svom pokojnom ocu.

"Moj tata je umro iznenada, gotovo da nije ni bio bolestan, do poslednjeg dana svog života je radio... I tako, zove moja sestra da idem sa njom na more, i ako hoću, možemo otići i u taj manastir. Ovo je Božje čudo, pomislila sam, Bog je želeo da odem tamo. Moja sestra nije znala da ja želim već odavno da odem tamo, već je i sama to htela zbog svoje ćerkice, jer je ona rođena na taj dan, na dan Svetog Vasilija. Znala sam da idu tamo ljudi svih vera, bilo je katolika, pravoslavaca, videla sam muslimane... Čula sam priče o ovom svecu, da je učinio mnoga čuda, zelela sam da učini čudo i u mom životu", prisetila se.

"Plakala sam, bilo me je sramota"

Čim je stigla na more, dogovorile su posetu manastiru. I njena priča tek tu istinski počinje.

"Oslanjam se na sebe, tako da je čudno što sam prepustila sestri da ona navije sat da zvoni, a da nisam i ja, za svaki slučaj, navila. Sat nije zvonio, ona se čudila, jer je navila, i nije se to još nikad desilo ranije. Trebalo je autobus da stigne u 7, čini mi se, iz Herceg Novog. Čula sam samo nervozno: Ustaj, ne znam kako, ali stigli smo na bus... Za 5 minuta sve tri smo već bile spremne. Toliko o tome što kažu: Kome je suđeno i dato, taj će stići do tamo. Posle mi je sestra rekla da je nju ptičica probudila... Ni pre a ni posle, ptičice na našem prozoru nije bilo, samo to jutro. U putu do tamo, počela sam da plačem. Ne znam zašto, čim sam ugledala manastir, i kako smo se približavali, ne znam zašto sam plakala. Nisam mogla da zaustavim suze. Bilo me je sramota, što plačem, krila sam ih. To me je prošlo kad sam ušla, bilo je sve ok. Nisam znala baš pravoslavne običaje, ponašanje u crkvi, pošto sam katolkinja, ali sve je dobro prošlo. Osetila sam neopisiv mir. Molila sam se za moju mamu, za tadašnjeg momka sa kojim sam želela da se pomirim", navodi nepoznata žena.

Foto: Shutterstock

Sa momkom se pomirila, a zatim ponovo razišlia.

"Sve je to deo Božijeg plana, ako smo jedno za drugo, bićemo zajedno. Moja mama je sada sa mnom, rekli su joj da je to što ima oblik zakrčenja krvnog suda koji nije opasan toliko i da pošto se nije menjao već dve godine da ne mora na operaciju. Lekar koji je toliko insistirao na operaciji, promenio je mišljenje iz korena. Sada moja mama uzima lekove i dobro je. Shvatila sam da Isus zaista dozvoljava neke situacije koje nam se ne sviđaju, da nas približi sebi, ali nikad neće dati više nego što možemo podneti. Hvala ti Isuse moj, hvala ti Sveti Vasilije", poručila je.

BONUS VIDEO