DAN KRVAVIH BADNJAKA: Da ne beše Božića na Mojkovcu, ne bi bilo ni Uskrsa na Kajmakčalanu!

Sto godina od Mojkovačke bitke, najsvetlije u istoriji Crne Gore i Srbije. Crnogorska sandžačka vojska pod komandom serdara Janka Vukotića zaštitila odstupnicu srpskoj vojsci pri povlačenju ka Grčkoj

Ovog Božića navršava se vek od velike bitke, jedne od najsvetlijih u dugoj istoriji Crne Gore i Srbije. Od krvavih badnjaka na Mojkovcu, kojima se slavi Roždestvo Hristovo, bez kojih, kako reče jedina žena učesnik te bitke, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu. A ime te heroine, čija se poruka pamti ceo jedan vek je Vasilija Vukotić.

NA DANAŠNJI DAN PRE 100 GODINA: Kada je Crna Gora na Mojkovcu stala pred Austro-ugarskom da odbrani srpsku vojsku!

Bila je to ćerka glasovitog serdara Janka Vukotića, koji je komandovao Sandžačkom vojskom Kraljevine Crne Gore u neravnopravnoj borbi na Mojkovcu sa daleko nadmoćnijom austrougarskom vojskom. I svoga oca ordonans, pošto Jankov sin Vukašin u vreme istorijske bitke nije bio stasao za vojsku.

Kako ističe vrli istoričar s Cetinja Predrag Vukić, krajem 1915. oko pola miliona austrougarskih, nemačkih i bugarskih vojnika napalo je Srbiju, čija se vojska uz teške gubitke povlačila preko Kosova i Metohije, Crne Gore i Albanije, sve do Krfa. Aleksandar Karađorđević, kako navodi Vukić, uputio je istorijski telegram divizijskom generalu Janku Vukotiću u kome se kaže: "Ako, serdare, zadržite neprijatelje 24 časa da ne prodru na Kosovo, vi ste se odužili srpstvu i slovenstvu!"

Vrela srca Crnogoraca u jednoj od najljućih zima su bila jača od vojnika Crno-žute monarhije. A naspram 6.500 boraca Crnogorske sandžačke divizije, stajalo je 20.000 do zuba naoružanih austrougarskih vojnika. U odlučujućim bitkama 6. i 7. januara 1916, okupator nije uspeo da se probije prema Čakoru. Vojska Kraljevine Srbije povukla se preko Čakora i Podgorice za Albaniju. Jedan deo je to učinio preko Kosova i Metohije, sliva reke Drim, preko Skadra ka albanskom primorju.

U toj ljudskoj klanici, grotlu mina i granata, gladi, bolesti, patnji raznoraznih, braća su uspela da spasu braću. Punih 45 dana Crnogorci su branili položaje i odstupnicu srpskoj vojsci, koja je stigla na Krf.

A kako je to izgledalo uoči same bitke i tokom nje, najbolje ilustruju zapisi Vasilije Vukotić, koje je umrla 1977. godine u Beogradu i sahranjena u grobnici svojih roditelja.

- Vojnici i oficiri - piše Vasilija - nasekli badnjake i zapalili veliku vatru, pred zgradom u kojoj se nalazio štab. Vatru je upalio moj otac, pa redom ostali oficiri, bacajući na plamen hrastove grančice. Bila sam jedino žensko čeljade među njima, dočekivala ih sa upaljenom svećom i žitom.

A onda planuše puške i označiše početak slavlja. Oko badnjaka koji su lagano sagorevali odjeknuše gusle. Noćas, uoči velikog pravoslavnog praznika osećam da svi slute da će sutrašnji dan biti obojen krvlju, da će se sudariti dve vojske, jedna malena,ali hrabra, vojska koja brani svoj krš i svoju čeljad, a druga silna i osvajačka"...

Borba se rasplamsala, srpska vojska je odmakla - ako mi izginemo imaće ko da nas osveti i satre švapsku silu, piše dalje Vasilija,opisujući prilaze Mojkovcu gde su zemlja i nebo u plamenu.

- Petar Martinović i serdar Janko posmatraju položaj zahvaćen ognjem i dimom. Pošto učestaše granate, general Martinović reče Janku:"Sklonite se serdare, nije pravo da izgubite život sada kada ste nam najpotrebniji."

Otac ni da se pomeri, osluškuje bitku. Uto stiže moj rođak Đuro Vukotić i reče da je Rovački bataljon, pod komandom Milinka Vlahovića, pošto je svojim grudima iskidao nekoliko redova žice, kojom se Švaba štitio, uspeo da ga potisne sa Uloševine i da ga razbije i goni.

Rovčani su, priča Đuro, jurišali na nož, lomeći sve pred sobom. Napreduju još, razgone neprijatelja i Bog zna gde će se zaustaviti. Kolašinska brigada pod komandom Miloša Medenice u jurišu satire neprijatelja u gustoj šumi. S boka je na neprijatelja udario izviđački odred pod komandom Krsta Popovića. Neprijatelj odstupa preko Bojne Njive i Uloševine, a mrtvi se satima ne mogu prebrojati... zapisala je Vasilija.

I tu na Mojkovcu glasovitom guvnu junaka i vitezova, serdar Vukotić je doživeo ratnu slavu, ali i najveće razočaranje. Srpskoj vojsci je oslobođen put, a Crna Gora pada u ropstvo. Austrougari su, naime, otvorili Lovćenski front, da bi 11. januara pao Lovćen, dva dana kasnije i Cetinje.

Komandir Petar Lompar je 22. januara 1916. potpisao odluku o kapitulaciji. Kralj Nikola, koji se, nažalost, povukao i izbegao u inostranstvo, ovaj akt nije priznao kao punovažan. No, njega je tek izbrisalo oslobođenje 1918. godine.

A kako je serdar Janko to podneo? Iako mu je bilo 49 godina "beše oronuo kao starac", zapisala je Vasilija. Pao je u očajanje, kao i mi koji smo u tim časovima bili uz njega. Mislili smo da je svršeno da neće preživeti. Sudbina je htela da preživi i bude zarobljen da bi posle oslobođenja i ujedinjenja, kada se vratio iz austrougarskih kazamata, bio dočekan svim počastima i priznanjima.

Umro je 1927. i sahranjen u izdvojenoj parceli na Novom groblju, u blizini grobnice Nikole Pašića. Pet godina kasnije, tu je sahranjena njegova supruga Milica.

ZAKLETVA

PESNIK Radovan Bećirović, koji je napisao više pesama o Mojkovačkoj bici, posmatra je kao izraz bratske, samožrtvene ljubavi, zasnovane na jevanđelju i podstaknute podvigom kosovskih junaka. Stoga Janko zaklinje borce:

"I tako vam groba Njegoševa

i ljutoga mača Miloševa,...

I tako vam Nikčevijeh rana,

i Kosova i Vidova dana....

Ne pustite Nijemce i Švabe,

da Rugovsku klisuru ugrabe."

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Crni

pre 10 godina

Uvijek je mala Crna Gora pomagala Srbiju, a zauzvrat ništa!

13 56 Odgovori

Lala iz Banata

pre 10 godina

..Има ли који Црногорац да је завршио "Вишу" а да у Србији није био барем, минимално, комерцијални - ДИРЕКТОР ...?! Док не стекне - искуства...!!

10 5 Odgovori

VuciGorski

pre 6 godina

to je zato sto vi ne znate moramo vam za vas drzavu i branit i vodit

0 0 Odgovori

PAVLE Prvi

pre 10 godina

NEMA VISE TAKVIJEH JUNAKA ni u Crnoj gori, onih, koji tamo ostadose, ali jos manje medju ovim sto ovamo naljegose.

45 5 Odgovori

Predrag

pre 10 godina

A Srbijanaca junaka u izobilju?

2 1 Odgovori

Bojan

pre 10 godina

To su bili junaci,da sa obicnim puskama idu na topove i bombe.Slava i Hvala svim junacima koji su dali zivote za Srbiju od Kosova pa nabovamo,jer da vas ne bese nebi bilo ni Srbije.

51 1 Odgovori

SasaV

pre 10 godina

Ti junaci koji su sa obicnim puskama jurisali i ginuli,nisu se borili za ovakvu Srbiju,za Srbiju vizionara sto je posle petog oktobra kriminalizovao i korumpirao.Slava njima na hrabrosti i junastvu,Slava junacima serdara Janka Vukotica i svima koji se suprotstavise mocnoj austrougarskoj vojsci a danasnjim srbima i crnogorcima da se uzmu u pamet i da shvate konacno da samo sloga nas spasiti moze u vremenima koja nadolaze.

33 2 Odgovori

Lala iz Banata

pre 10 godina

.А дал* би данас, са том заклетвом могао да "наваташ" 2 Црногорца..? Тешко...Гробом Његошевим ?(оним што га "преводе на црногорски..?) Обилићевим мачем..? (Па њиови млађи и не знају ко је то..)..и Косовом и Видовданом - које издадоше за "шаку долара"....И одрекоше се све српске светиње - зарад "Шћиптарских цекина", којима подмазују лажни сјај БМВ-ејаца и јахти у "Бокешком заливу..." Е, превлада данас у Црну Гору смрад Секуле Дрљевића, који им постаде главна Политика а у школама уче "ђецу" 31,словом Азбуке и "Српску Окупацију 1918",, Јад јадни и чемер чемерни - да већи не мож* бити - кукала им мајка...!

43 11 Odgovori

Predrag

pre 10 godina

Ne bi mogao da "navatas" jer svi znaju kako se Srbija "oduzila" Crnoj Gori i njenim junacima. Za tvoju informaciju u kraljevini Jugoslaviji se nije obelezavala ni 10-o niti 20-o godisnjica Mojkovacke bitke. Pa ko bi bio lud da se drugi put zrtvuje za nekog ko ti je prvi put zabio noz u ledja?

3 3 Odgovori

Milos Isakovic

pre 10 godina

Veliki je to podvig bio tako malobrojne vojske. Nazalost Karadjordjevici a tu pre svega mislim na Acu jer je Pera bio vec tada Laponija su se "lepo" oduzili bratskoj dinastiji Petrovic. Oduzeli su samostalnost Crne Gore i pripojili je Kraljevini SHS. SRAMOTA za nas Srbe ,velika sramota.

18 20 Odgovori

JOVANOVIC

pre 10 godina

Dragi Boze sva je sreca da u to nevrijeme ne bijase mila đukanovica

38 11 Odgovori

miki

pre 10 godina

sami crnogorci su potpisali da hoce u SHS ,jer je nas kralj bio uz narod , a njihov zbrisao iz zemlje\n\n

2 3 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari