ONO ŠTO JE DOZVOLJENO DRUGIMA, SRBIMA NIJE! Nemački pisac Vinfred Volf uporno brani Srbiju i RASTURA ZAPAD I NATO!

Nemački političar i publicista koji se, kada je nemačka javnost 1999. odobravala NATO agresiju, usprotivio u Bundestagu. Knjiga koju je napisao u odbranu Srba, u našoj zemlji nikada nije prevedena

U ovom vremenu, kada se preinačavanje istorijskih činjenica odvija paralelno sa naporima Srbije da postane članica Evropske unije, trebalo bi da budete oprezni kako se ne bi dogodilo da i sopstvenu istoriju prilagodite EU potrebama - kaže, za "Novosti", Vinfred Volf, nemački publicista i političar sa 12 godina poslaničkog staža u Bundestagu, koji ovih dana gostuje na Sajmu knjiga u Novom Sadu.

Pre 20 proleća, kada su NATO avioni bombama zamračili nebo nad Srbijom, a nemačka javnost u sav glas odobravala svoje učešće u toj strašnoj odmazdi "Milosrdnog anđela", Volf je stao na našu stranu. Ne samo da je za skupštinskom govornicom osudio agresiju, nego je tih dana pokrenuo anti-NATO časopis, a zatim objavio i knjigu pod naslovom "Bombasti poslovi /O političkoj ekonomiji kosovskog rata". 

Volfa nije pokolebalo ni to što ova knjiga nikada nije prevedena na srpski jezik, mada on u njoj objašnjava da su se NATO članice, rukovođene ekonomskim apetitima, a ne zbog tobožnje srpske krivice, odlučile na agresiju na našu zemlju 1999. godine.

Sa koautorom Klausom Gitingerom objavio je knjigu "Tešitelj" u kojoj pobija teze australijskog autora Kristofera Klarka "Mesečari" koji je povodom stogodišnjice početka Velikog rata, a na nagovor Engleza, prećutao krivicu velikih sila i Nemačke za taj rat i krivicu svalio na Rusiju i Srbiju. Ovu knjigu blagovremeno je preveo novosadski "Prometej", a zahvaljujući tome Volf je ovih dana prvi put došao u Srbiju da bi je promovisao na novosadskom sajmu pisane reči.

Šta vas je u Klarkovoj knjizi naročito podstaklo da napišete odgovor "Tešitelj" u kojoj ste opet na strani Srbije?
- Ono što me je začudilo u Klarkovoj knjizi jeste to da on "mesečarima" naziva odgovorne za rat u Londonu, Parizu, Nemačkoj. Nigde ne navodi da su glavni povodi za rat veleindustrija i banke. Iz njegovih objašnjenja proizlazi da su oni nevoljno ušli u rat, a da je samo Srbija svesno tražila ratni sukob. Ubacuju se teze koje Srbiju kvalifikuju kao faktor nestabilnosti i huškanja i u prethodnim ratovima i danas. To me je, naravno, zaintrigiralo, pa smo napisali kontra-knjigu.

Kroz kakve periode u (ne)prihvatanju krivice za rat su prolazili Nemci?
- Sećanje na Veliki rat imalo je tri različite faze. U prvoj, do početka šezdesetih godina prošlog veka, odbijala se svaka krivica. Druga faza nastupila je sa pojavom istoričara Frica Fušera, koji je prvi izneo činjenice o nedvosmislenoj nemačkoj krivici i "povukao" za sobom još neke istoričare. Došlo je do totalnog zaokreta, Nemačka se okrenula realnosti, priznala svoju krivicu za izbijanje i tok rata i to je trajalo sve do pojave Klarkove knjige, pamfleta na 700 stranica u kojem on izokreće činjenice i praktično skida krivicu sa glavnih pokretača Velikog rata.

Foto: AP/fotomontaža

U čemu je najveća opasnost Klarkove knjige koja je u Nemačkoj imala ogroman tiraž, a čak i u Srbiji je prevedena mada nama ne ide u prilog?
- Pogubnost te knjige ne leži samo u činjenici da je prodata u Nemačkoj u tiražu od 250.000 primeraka i da ju je polovina Nemaca s radošću pročitala, već i u tome da pod njenim uticajem i vodeći nemački istoričari, koji su ranije prihvatali krivicu Nemačke, sada opravdavaju Klarkovu tezu. Što se pak Srbije tiče, to je podao pokušaj Klarka da praktično izjednači i opravda ultimatume Srbiji 1914. godine posle atentata Gavrila Principa i 1999. posle sastanka u Rambujeu. Izgovor za NATO agresiju bio je da Milošević u Evropi pravi novi Aušvic. To je bila čista propaganda, ali izazvala je u Evropi gotovo masovnu histeriju i samo se čekalo da NATO avioni polete.

Danas, 20 godina posle NATO agresije, govori se o postizanju srpsko-albanskog sporazuma. Kakvo rešenje vi smatrate realnim?
- Možda i jeste rešenje u razmeni teritorija ili u razgraničenju, o čemu se priča, ne znam. Licemerje sveta ogleda se i u tome što od Srba traži da prizna nezavisno Kosovo, a Kataloncima po istom tom pitanju kažu da njihova nezavisnost ne dolazi u obzir. S druge strane, kompletan Balkan je u vrlo nezavidnoj situaciji. Mnogo je nazaposlenih i u Srbiji i na Kosovu, u BiH, Hrvatskoj... Na stotine hiljada ljudi odavde godišnje ide u Nemačku s namerom da tamo ostane.