TUŽNO! DECU U NAŠOJ ZEMLJI USKORO NEĆE IMATI KO DA UČI! SRBIJA OSTAJE BEZ NASTAVNIKA! Niko više neće da predaje fiziku, hemiju i geografiju!

Na fakultetima gde postoje smerovi za prosvetare daleko manje kandidata nego što primaju. U Novom Sadu za nastavnika fizike prijavio se jedan budući brucoš, a za hemiju dva. Slabo interesovanje i u Beogradu

Decu u Srbiju uskoro više neće imati ko da uči u školama! Na fakultetima na kojima studiraju budući nastavnici fizike, hemije, geografije ili biologije, u ovom upisnom roku prijavilo se neuporedivo manje kandidata nego što primaju!

Primera radi, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, za smer nastavnik fizike prijavio se samo jedan kandidat, za hemiju dva, biologiju pet, a geografiju 11! Slično je u Beogradu, gde je već sada jasno da će biti na stotine praznih mesta na Fizičkom, Hemijskom i Geografskom fakultetu. Stručnjaci kažu da se u Srbiji posao u prosveti ne isplati jer su plate male, a znanje ne može da se naplati u inostranstvu, kao u slučaju lekara i inženjera. 

Teško, a neisplativo

Dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Ivan Belča kaže da se za smer nastavnik fizike prijavilo svega osam učenika, što nije ni približno dovoljno, zbog čega već godinama imamo problem sa manjkom prosvetnog kadra.

Foto: Informer

- Kad vidimo ove brojke, uopšte ne čudi podatak da u ovom trenutku širom Srbije fali oko 300 nastavnika fizike! Razloga za ovoliku nezainteresovanost učenika je puno. Naš fakultet je težak i prijemni i studije zahtevaju puno truda, a deca tu ne vide budućnost. Nauka i naučni rad nisu na dobroj poziciji u našoj zemlji, a omladina ne želi da se muči, pa da na kraju radi kao nastavnik za sitne pare. Takođe, za razliku od medicinara i IT stručnjaka, koji bez problema mogu naći posao u inostranstvu, to našim studentima ne polazi za rukom tako lako - kaže Belča.

Prodekan za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Tatjana Pivac kaže da se pad u broju prijavljenih beleži već tri godine.

- Zbog manjka zainteresovanosti ostaju neiskorišćena čak i budžetska mesta. Očigledno je da se budući studenti pri odabiru rukovode mogućnošću zaposlenja, isplativošću posla i potrebama na tržištu. Stoga ne čudi orijentisanost kandidata ka IT smerovima, ali, nažalost, ne iznenađuje ni činjenica da je interesovanje za rad u prosveti opalo. Ubeđeni smo da bi povećanje zarada u prosveti, kao i opšteg statusa nastavnika i profesora u društvu, dovelo i do porasta zainteresovanosti za ovu grupu studijskih programa - ističe Pivac.

 

 

Degradirana profesija

Profesor matematike i bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da je normalno da niko neće da završava težak i skup fakultet da bi na kraju završio kao predavač u školi i radio za platu od koje ne može da živi.

- Koliko srpsko školstvo ima problem sa kadrovima dovoljno ilustruje podatak da kod nas nije retkost da u školama predaju ljudi koji za to nemaju kvalifikacije. Tako da se dešava da osobe koji završe Mašinski fakultet predaju matematiku ili fiziku, učiteljice biologiju, a sve zato što na birou nemamo školovanih nastavnika. Jednostavno, shvatila su deca da nema budućnosti sa 420 evra, koliko danas zarađuju nastavnici u osnovnim i srednjim školama, a pritom ne mogu da odu da rade u inostranstvo. Takođe, dok su i sami išli u ove škole, videli su i i shvatili da je nastavnička profesija totalno degradirana - kaže Sokić.