SRBIJA LEŽI NA MILIJARDAMA, LITIJUM JE NAŠA NAFTA! Ove rude od nas imaju više samo Kina i Čile! KO ĆE GA KOPATI, MI ILI STRANCI, hoćemo li tako otrovati zemlju...

Hoće li Srbija napokon stati na "zelenu granu" i svoje rezerve rude jadarit s mineralom litijuma, procenjene kao najveće na svetu, iskoristiti onako kako je to Norveška učinila sa svojom naftom?

Ako je suditi po tehnološkim perspektivama 21. veka, Srbiji kao da se smeši mnogo bolja budućnost u odnosu na prethodni vek za koji se slobodno može reći da je jedan od najgorih u njenoj ionako tegobnoj istoriji. Izmučena vekovnim ratovima za opstanak, sa desetkovanim stanovništvom i osiromašena do granica podnošljivosti, Srbiju bi jedino neko čudo poput iznenadnog pronalaska ogromnih rezervi nafte moglo da podigne i da preokrene njenu sudbinu. 

Nafte nema, ali izgleda da ima nečega što će u budućnosti možda biti vrednije od nafte. Srbija leži na milionima tona rude koja sadrži metal litijum, čija era tek počinje.

Srpski kriptonit

Procene i pretpostavke idu tako daleko da kažu da se u slivu Jadra na obroncima Cera nalazi jedno od tri najveća nalazišta jadarita u svetu, uz ona u Čileu i Argentini. Ovi rudnici će tek procvetati u budućnosti, sledeći automobilsku industriju koja će u ovom veku, umesto nafte, forsirati električne baterije u kojima je upravo litijum glavni element.

Da se u Srbiji prepliću stvarnost i fantazija govori podatak da je pronalazak ocenjen kao svojevrstan ekvivalent kriptonita - izmišljene stene sa Supermenove rodne planete. Mineral nazvan jadarit, po reci Jadar, naime, ima hemijsku strukturu sličnu strukturi fiktivnog jedinjenja sa Supermenove rodne planete koje može da uništi moć ovog superheroja. Sadrži litijum i bor koji se koriste u keramici, đubrivima, izolaciji.

Milioni i milijarde

Nemački informativni portal „Dojče virtšafts nahrihten" posvetio je priličan prostor litijumskom bogatstvu Srbije, bolje reći elementu koji se ugrađuje u strujne baterije dugog veka. Pozivajući se na američki servis u oblasti tržišta i finansija „Blumberg", nemački portal navodi da Srbija raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi. Navodno, postoje rezerve 118 miliona tona rude koja sadrži 1,8 procenata litijum-oksida.

Da bi naglasio značaj otkrivenih rudnih rezervi, portal podseća da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u februaru 2019. godine nazvao projekat „jednom od najvećih nada za Srbiju".

Ne piše nemački portal slučajno o srpskom nalazištu, s obzirom na to da i Nemačka, Češka i Austriji takođe proučavaju potencijal iskopavanja litijuma. Česi su već napravili računicu - eksploatacija litijuma, koja će početi 2021, trajaće 21 godinu, a država će samo od poreza zarađivati oko 1,3 milijarde evra godišnje. U planu su i gradnja fabrika za proizvodnju baterija, obučavanje stručnjaka i kvalifikovane radne snage... U Srbiji zasad nema takvih računica, jer je projekat u fazi prethodne procene ekonomske opravdanosti proizvodnje.

Ako se litijumska energija u Srbiji bude profitabilno izvlačila, bila bi dovoljno velika da pomogne kontinentu da se takmiči sa azijskim razvojem, posebno u Kini, trećem najvećem svetskom proizvođaču litijuma i vrhunskom proizvođaču litijum-jonskih baterija.

Foto: Informer

Ne treba zaboraviti da Kina pretenduje da u budućnosti bude najveći proizvođač ovog proizvoda. U Evropi, Kini je jedan od najznačajnijih partnera upravo Srbija. Koliko su kineske namere ozbiljne pokazuje primer kineske kompanije „Tianki Lithium Corp" koja je prošle godine kupila 25 odsto čileanskog proizvođača litijuma SQM za 4,1 milijardu dolara.

Od urana do jadarita

Zaliha sirovine je otkrivena 2004. a sastav „srpskog kriptonita", koji je priznat 2007. godine, otkrio je minerolog dr Kris Stenli, koji je s timom stručnjaka iz Kanade proučavao materijal koji je u London stigao iz lozničkog rudnika.

- Pronađen je prilikom iskopavanja duboko u stenama u Srbiji. Utvrdili smo hemijski sastav i strukturu uz pomoć naučnog tima iz Kanade i kad sam na internetu guglao hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat, što je tačan hemijski sastav ovog minerala, dobio sam direktan pogodak. U članku na internet-enciklopediji, Vikipediji, pisalo je da je to hemijski sastav kriptonita. Kada sam to video, zamalo sam pao sa stolice - izjavio je svojevremeno Stenli. 

Za razliku od izmišljenog kriptonita, jadarit ne sadrži fluor i nije zelene boje, ali takođe postaje fluorescentan kad je osvetljen ultraljubičastom svetlošću.

Da ova priča dobije i svoj „rep", potvrđujući da su se sve velike stvari događale slučajno, postarao se Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. 

Objašnjavajući za "Sputnjik" da je Jadarski basen pre dolaska stranih kompanija istraživan desetinama godina u potrazi za uranom, prof. Simić je rekao da se ni na šta drugo nije obraćala pažnja jer je u vreme socijalizma, kako kaže, važio drugačiji princip istraživanja. Odnosno, "ako je neko istraživao uran, on je samo to istraživao i ako nađe bilo šta drugo što nema veze sa tom mineralnom sirovinom, to se u najvećem broju slučajeva jednostavno nije analiziralo".

Međutim, "od sudbine se nije moglo pobeći". Makar i posredno, pokazalo se da se mineral nalazi samo kod Loznice, na tom jednom jedinom mestu. Procenjuje se da se na nalazištu nalazi i do 135 miliona tona ovog jedinstvenog minerala. „RIO Tinto" čak prenosi da je reč o najvećem svetskom nalazištu litijuma.

Foto: agd diamond

Od novog minerala, nazvanog jadarit, velika su očekivanja, kako za britansko-australijsku kompaniju „RIO Tinto", koja već duže od decenije vrši istraživanja, tako i za razvoj lozničkog kraja. 

Na sajtu ove firme može se pročitati da „projekat 'Jadar', koji podrazumeva eksploataciju novog minerala jadarita, iz koga se dobijaju pre svega litijum i bor, 'ide' dobrim ritmom", dok Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, kaže i da se prostorni planovi i planska karta grada već uveliko prilagođavaju potrebama budućeg rudnika i fabrike za preradu litijuma.

Studija izvodljivosti

Rudarski koncern „RIO Tinto" pre nekoliko meseci najavio je da će za četiri godine početi da eksploatiše litijum u okviru svog projekta vađenja jadarita. Odluka o tome biće doneta tek krajem 2020. Dotle bi trebalo da bude završena studija o izvodljivosti projekta. Prema navodima šefa „RIO Tinta" Žan-Sebastijana Žaka, koje prenosi nemački "Dojče vele", „resursi u blizini Loznice nude mogućnost da se zadovolji potreba celog sveta za elektrifikacijom".

"RIO Tinto" je, kao rudarska kompanija, globalna supersila. Ima svoj štab u Londonu, drugi u Australiji, ali jedinica koja razvija ovaj program u Jadru je iz njihovog američkog dela, iz Kolorada. 

- To su krupne investicije. Mene je najviše impresioniralo što su to dugoročni programi, samo treba strpljenja. To je program za investiciju za 50 godina i rad rudnika od 50 godina, ako sve bude uspešno - rekao je američki ambasador u Beogradu Kajl Skot prilikom nedavne posete Loznici.

Istraživanje i eksploatacija jadarita povereni su kompaniji „RIO Sava", ćerki firmi svetskog giganta, koja je u ovaj projekat uložila više od 90 miliona dolara. Prema procenama, vrednost nalazišta kod Loznice iznosi oko 10 milijardi dolara. Cena litijum-karbonata u poslednje tri godine se utrostručila, pa jedna tona „belog zlata" danas košta 12.500 dolara.

Do 2025. godine tržište litijumske sirovine može biti vredno 20 milijardi dolara, ono za baterije i 424 milijarde dolara. Do 2030. godine snabdevanje litijum-jonskim baterijama moraće da se poveća za više od 10 puta.

Profit i zagađenje

Otkriće litijuma samo je potvrdilo da je Srbija bogata mineralima i da se svake godine otkrivaju nova nalazišta. Međutim, istraživanja su veoma skupa i zahtevaju velika ulaganja, a dok ne počne eksploatacija, od toga ne postoji nikakva korist. Za neke mineralne sirovine, po rečima profesora Simića, istraživanja mogu da traju i 10-20 godina. Rudnik se otvara tek ako studije pokažu da je to isplativo. 

Naša država praktično još od kraja 1980-ih nema sredstava za ozbiljna geološka istraživanja. Zbog toga nije u mogućnosti da istraživanja vrši sama, i taj posao prepušta strancima. Koncesije za istraživanje nalazišta sirovina koje Srbija odobrava traju maksimalno 30 godina, posle čega država, ako nešto u nalazištu ostane, može i sama da ga eksploatiše.

Domaći skeptici o pitanju ovog epohalnog otkrića smatraju da sve ovo ima smisla samo ukoliko naša država i isključivo mi budemo vlasnici bogatstva koje bismo eventualno pronašli. Ukoliko nismo sposobni za tako nešto, onda nema mesta radovanju jer će inostrane kompanije uzeti gotovo svu dobit a nama ostaviti mrvice. 

Slučaj Norveška

Oni podsećaju da je Norveška pre 60 godina bila veoma siromašna država, ali da su zahvaljujući pronalasku nafte postali jedna od najrazvijenijih država sveta. Delom i zbog toga što u prodaji te nafte niko nije imao udela osim Norvežana.

Otkriće jednog od najvećih svetskih nalazišta litijuma otvara brojna pitanja, među njima i ona o društvenim i ekološkim posledicama masovnog eksploatisanja ove rude. Ekstrakcija litijuma je prljava tehnologija koja generiše zagađenje i uništavanje životne sredine, ostavljajući teške posledice po prirodu; potrebno je da se deponuje 50 kilograma otrovne šljake za svaki kilogram litijuma i da se potroši 200 litara vode, što ekologe zabrinjava zbog mogućnosti da se Srbija pretvori u industrijsku deponiju Evrope.

Inače, po Srbiji trenutno kopa preko deset svetskih kompanija u potrazi za rudnim blagom, a najaktivnije su kanadske i američke. Istraživanja gotovo svih nalazišta, osim uglja, prepuštena su strancima. Procene su da Srbija leži na oko dva miliona tona olova i cinka, više miliona tona bakra, oko 20 tona zlata i oko četiri milijarde tona uglja. S druge strane, Srbija naplaćuje naknadu za istraživanje koja ide direktno u budžet, a stranci ulažu u lokalnu samoupravu i upošljavaju deo privrede.

Foto: Public

Budući da perspektiva i količine nalazišta jadarita imaju za Srbiju i strateški značaj, eksploatacija rude i eventualna njena finalizacija ne bi smeli da budu potpuno prepušteni strancima, koji bi, u tom slučaju, odneli profit a nama ostavili jalovinske pustoši, poput onih kod Bora. Norveški slučaj otuda je naročito značajan - i sa stanovišta profita, i sa stanovišta ekologije...