PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA! Od bolesti srca godišnje umre više od 50.000 Srba

Ove godine pod sloganom "Budi heroj svog srca" 29. septembra obeležava se Svetski dan srca, sa ciljem da se ukaže na značaj kardiovaskularnih bolesti i sprečavanje njihovog nastanka promenom načina života, navedeno je u saopštenju Instituta za javno zdravlje Batut

Svetska federacija za srce poziva ljude da utiču na članove svojih porodica da uoče i promene loše životne navike (upotreba duvana, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana). Glavni cilj ovogodišnje kampanje je promocija svih oblika fizičke aktivnosti, jer je fizička neaktivnost četvrti vodeći uzrok umiranja u svetu. Prema istraživanjima, 44 odsto odraslog stanovništva Srbije je fizički neaktivno.

Smatra se da je osoba nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno primenjuje tridesetominutnu fizičku aktivnost umerenog inteziteta. Kardiovaskularne bolesti su vodeći javnozdravstveni problem. Godišnje u svetu od KVB umre 18 miliona ljudi. Procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići 23 miliona i postati najveći uzrok smrtnosti širom planete.

Svakog dana u svetu od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 osoba, a svaki 10. umrli je uzrasta od 30 do 70 godina. Više od 75 odsto svih smrtnih ishoda potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja, a 80 odsto svih smrti od KVB je posledica infarkta i šloga. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je tokom 2018. godine od KVB umrlo 52.663 osoba.

Skoro svaki peti umrli od KVB kod nas je starosti između 30 do 70 godina. Da bi se na vreme otkrile kardiovaskularne bolesti radi se skrining kardiovaskularnog rizika jednom u pet godina: za muškarce od navršenih 35, a za žene od navršenih 45 godina (ako je žena ušla u menopauzu pre 45. godine, skrining se radi ranije). Prema podacima Registra za akutni koronarni sidrom (AKS), u 2018. godini u Srbiji se u proseku dnevno registruje 61 slučaj obolelih od AKS.

Foto: Shutterstock

Od ovog sindroma dnevno je prosečno umrlo 13 osoba. Najniže stope obolevanja i umiranja registovane su u regionu Vojvodine, a najviše stope u regionu Južne i Istočne Srbije. Akutni koronarni sindrom čine sledeća stanja: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Gotovo 85 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara može da se spreči merama primarne prevencije.

Male promene u životnom stilu, koje se odnose na prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, mogu da pomognu u prevenciji KVB. S druge strane, starije osobe, osobe muškog pola i osobe sa pozitivnom porodičnom isto-rijom trebalo bi da dodatno vode računa o svom kardiovaskularnom zdravlju.

Udruženje kardiologa Srbije, uz podršku Instituta za Batut u nedelju, 29. septembra, od 11 do 14 časova, u Tašmajdanskom parku, organizuje manifestaciju "Moje srce - tvoje srce", kada će lekari različitih specijalnosti građanima pružiti informacije kako da spreče nastanak bolesti, prepoznaju kardiovaskularni rizik i simptome srčanog i moždanog udara.

Građani će moći da izmere vrednosti krvnog pritiska i nivo šećera u krvi. Svoj doprinos daće i Ćigong savez Srbije i male atletičarke koje će promovisati zdrave navike u najranijem detinjstvu. Imaće priliku takođe da vežbaju ćigong i jogu na otvorenom. Slične manifestacije će i ove godine biti organizovane širom Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.