DRAGANA POBEGLA SA MUŽEM IZ BEOGRADA Kladili su se da nećemo izdržati, a pogledajte nas sada! NAJVIŠE SAM PONOSNA NA SVOJU DECU ZBOG JEDNE STVARI

Pobegla sam iz Beograda sa suprugom Daliborom jer smo želeli da se bavimo organskom hranom, da gajimo životinje, da nemamo radno vreme, da nam kancelarija bude napolju i da na selu osnujemo porodicu!

Ovako u ispovesti za Informer priča Beograđanka Dragana Đorđević (43), koja već 11 godina živi u selu Seča Reka nadomak Kosjerića, na imanju svojih predaka, gde zajedno sa suprugom Daliborom (36), koji je rodom iz Niša, i dvoje decom ore, seje, uzgaja domaće životinje, gaji voće i povrće, peče domaću rakiju.

Foto: Informer DN

- Nas dvoje smo došli u selo bez ikakvog predznanja, bez radnih navika. Nismo imali ni ideju kako se to radi, ali smo znali da želimo da ostanemo tu i da se bavimo pravom poljoprivredom, od koje ćemo kasnije i živeti. Toliko je sve delovalo neverovatno da su se čak ljudi u lokalnoj kafani kladili da ćemo ostati samo tri meseca. Međutim, bilo smo uporni i istrajni i evo nas u selu već 11 godina - započinje svoju priču Dragana i priseća se kako su izgledali seoski počeci:

- Svaki početak je težak, ali naša volja da nastavimo život na selu i da tu osnujemo porodicu bila je jača od svega. Imali smo sreću što je oko nas dobar komšiluk, čestiti domaćini koji su nam se uvek nalazili kada je trebalo. Učili su nas kako se muzu krave, kako se održava domaćinstvo, kako se seje, gaji... Sve ono što nam je trebalo za opstanak tamo. U međuvremenu smo postali i roditelji i imamo Vuka (10) i Ivu (6). Danas Đorđevići mogu da se pohvale svojim celokupnim seoskim domaćinstvom - priča Dragana.
U selu Seča Reka imaju oko šest hektara zemlje i danas se uglavnom bave uzgajanjem organske hrane, a počeli su i da prodaju svoje domaće proizvode.

Foto: Informer DN

- Život na selu je savršen! Kancelarija mi je napolju, ne radimo nedeljom i praznicima, slušamo domaći rok, "Bitlse". Dišemo svež vazduh, jedemo zdravo i trudimo se da sve napravimo sami, da što manje bude stvari iz prodavnice. Nema stresa, nervoze, jedini strah zadaju nam vremenske nepogode. Da se ne lažemo, imamo ovde i dosta fizičkog rada, ali nekako vam na selu sve prija. Na našem imanju uzgajamo pšenicu, ovas, kukuruz, detelinu, organsko povrće i voće. Meljemo brašno na vodenici i mesimo hleb. Uđem u baštu oberem plodove i svaki dan bude neki drugi zdravi, domaći ručak. Pravimo zimnicu, kuvamo džem, pravimo sok od zove, pečemo najpoznatiju rakiju ovog kraja "trnovaču", koja se pravi od stare, sitne šljive. Imamo i kokoške, prasiće i svinje - kroz smeh nam priča ova rođena Beograđanka.

Prema njenim rečima, najviše je ponosna što joj deca imaju zdravo i pravo detinjstvo i što su već sada naučeni da rade i stvaraju.

- Vuk i Iva rođeni su u Beogradu, ali odrasli su na selu. Prilično se razlikuju od dece iz grada, drugi su karakteri, vredniji, učestvuju u domaćinstvu, pomažu nam, imaju mnogo bezbrižnije detinjstvo. Stalno su napolju, otporniji su, puštaju zmaja, prave kućice, šatore, voze bicikle, sami sve popravljaju... Znaju šta je lekovito bilje, znaju da prepoznaju otrovnu pečurku, a kada se povrede, umesto flastera na ranu stavljaju bokvicu. Mobilne telefone i tablete ne koriste, osim ako je potrebno za školu i eventualno jedan crtani pred spavanje. Da se razumemo, volim ja Beograd, odrasla sam tamo, ali smatram da je mnogo bolje odrastati na selu - naglašava Dragana.
Na naše pitanje da li će se vratiti u grad bez razmišljanja odgovara:

- Dalibor i ja nećemo sigurno, a deca kada odrastu, neka sama odluče. Mi svakako vrlo često idemo u Beograd na koncerte, u pozorišta, na klizanje, idemo kod rodbine i drugara. Ali sve češće i oni dolaze kod nas. Evo, sledeće godine na susednom brdu stiže pojačanje i naši prijatelji iz Beograda koji su se takođe odlučili za život na selu - ponosna je naša sagovornica, koja razmišlja i o razvijanju seoskog turizma na imanju.

Foto: Informer DN

Dolaze volonteri iz celog sveta
U domaćinstvo Đorđevića pored rodbine i prijatelja, dolaze i mladi širom sveta kako bi radili na organskim imanjima. Ideja koncepta je da se povežu volonteri iz celog sveta i vlasnici organskih domaćinstava u Srbiji, što znači da svako ko ima želju da pomogne na selu bez novčane nadoknade i da svoj lični doprinos organskom pokretu u svetu može da nađe spisak 47 domaćinstava koja su spremna da ga ugoste.

- Najvažnije je da ljudi koji dolaze kod nas dožive i nauče nešto novo, kao što i mi učimo od njih ako su imali prethodna iskustva na organskim farmama. Oni ovde imaju osećaj kao da su kod kuće jer kod nas nema ustručavanja u hrani i piću, imaju minimum tri obroka dnevno, a i razgovaramo na dobrom engleskom jeziku. Do sada su nam dolazili iz Pariza, Londona, Nemačke, Perua... Neradnim danima odlazimo sa njima na izlete i pokazujemo znamenitosti našeg kraja, među kojima su planina Tara, reka Drina, etno-selo Zlakusa, Potpećku pećinu - priča Dragana.