DRAGANA POBEGLA SA MUŽEM IZ BEOGRADA Kladili su se da nećemo izdržati, a pogledajte nas sada! NAJVIŠE SAM PONOSNA NA SVOJU DECU ZBOG JEDNE STVARI

Pobegla sam iz Beograda sa suprugom Daliborom jer smo želeli da se bavimo organskom hranom, da gajimo životinje, da nemamo radno vreme, da nam kancelarija bude napolju i da na selu osnujemo porodicu!

Ovako u ispovesti za Informer priča Beograđanka Dragana Đorđević (43), koja već 11 godina živi u selu Seča Reka nadomak Kosjerića, na imanju svojih predaka, gde zajedno sa suprugom Daliborom (36), koji je rodom iz Niša, i dvoje decom ore, seje, uzgaja domaće životinje, gaji voće i povrće, peče domaću rakiju.

Foto: Informer DN

- Nas dvoje smo došli u selo bez ikakvog predznanja, bez radnih navika. Nismo imali ni ideju kako se to radi, ali smo znali da želimo da ostanemo tu i da se bavimo pravom poljoprivredom, od koje ćemo kasnije i živeti. Toliko je sve delovalo neverovatno da su se čak ljudi u lokalnoj kafani kladili da ćemo ostati samo tri meseca. Međutim, bilo smo uporni i istrajni i evo nas u selu već 11 godina - započinje svoju priču Dragana i priseća se kako su izgledali seoski počeci:

- Svaki početak je težak, ali naša volja da nastavimo život na selu i da tu osnujemo porodicu bila je jača od svega. Imali smo sreću što je oko nas dobar komšiluk, čestiti domaćini koji su nam se uvek nalazili kada je trebalo. Učili su nas kako se muzu krave, kako se održava domaćinstvo, kako se seje, gaji... Sve ono što nam je trebalo za opstanak tamo. U međuvremenu smo postali i roditelji i imamo Vuka (10) i Ivu (6). Danas Đorđevići mogu da se pohvale svojim celokupnim seoskim domaćinstvom - priča Dragana.
U selu Seča Reka imaju oko šest hektara zemlje i danas se uglavnom bave uzgajanjem organske hrane, a počeli su i da prodaju svoje domaće proizvode.

Foto: Informer DN

- Život na selu je savršen! Kancelarija mi je napolju, ne radimo nedeljom i praznicima, slušamo domaći rok, "Bitlse". Dišemo svež vazduh, jedemo zdravo i trudimo se da sve napravimo sami, da što manje bude stvari iz prodavnice. Nema stresa, nervoze, jedini strah zadaju nam vremenske nepogode. Da se ne lažemo, imamo ovde i dosta fizičkog rada, ali nekako vam na selu sve prija. Na našem imanju uzgajamo pšenicu, ovas, kukuruz, detelinu, organsko povrće i voće. Meljemo brašno na vodenici i mesimo hleb. Uđem u baštu oberem plodove i svaki dan bude neki drugi zdravi, domaći ručak. Pravimo zimnicu, kuvamo džem, pravimo sok od zove, pečemo najpoznatiju rakiju ovog kraja "trnovaču", koja se pravi od stare, sitne šljive. Imamo i kokoške, prasiće i svinje - kroz smeh nam priča ova rođena Beograđanka.

Prema njenim rečima, najviše je ponosna što joj deca imaju zdravo i pravo detinjstvo i što su već sada naučeni da rade i stvaraju.

- Vuk i Iva rođeni su u Beogradu, ali odrasli su na selu. Prilično se razlikuju od dece iz grada, drugi su karakteri, vredniji, učestvuju u domaćinstvu, pomažu nam, imaju mnogo bezbrižnije detinjstvo. Stalno su napolju, otporniji su, puštaju zmaja, prave kućice, šatore, voze bicikle, sami sve popravljaju... Znaju šta je lekovito bilje, znaju da prepoznaju otrovnu pečurku, a kada se povrede, umesto flastera na ranu stavljaju bokvicu. Mobilne telefone i tablete ne koriste, osim ako je potrebno za školu i eventualno jedan crtani pred spavanje. Da se razumemo, volim ja Beograd, odrasla sam tamo, ali smatram da je mnogo bolje odrastati na selu - naglašava Dragana.
Na naše pitanje da li će se vratiti u grad bez razmišljanja odgovara:

- Dalibor i ja nećemo sigurno, a deca kada odrastu, neka sama odluče. Mi svakako vrlo često idemo u Beograd na koncerte, u pozorišta, na klizanje, idemo kod rodbine i drugara. Ali sve češće i oni dolaze kod nas. Evo, sledeće godine na susednom brdu stiže pojačanje i naši prijatelji iz Beograda koji su se takođe odlučili za život na selu - ponosna je naša sagovornica, koja razmišlja i o razvijanju seoskog turizma na imanju.

Foto: Informer DN

Dolaze volonteri iz celog sveta
U domaćinstvo Đorđevića pored rodbine i prijatelja, dolaze i mladi širom sveta kako bi radili na organskim imanjima. Ideja koncepta je da se povežu volonteri iz celog sveta i vlasnici organskih domaćinstava u Srbiji, što znači da svako ko ima želju da pomogne na selu bez novčane nadoknade i da svoj lični doprinos organskom pokretu u svetu može da nađe spisak 47 domaćinstava koja su spremna da ga ugoste.

- Najvažnije je da ljudi koji dolaze kod nas dožive i nauče nešto novo, kao što i mi učimo od njih ako su imali prethodna iskustva na organskim farmama. Oni ovde imaju osećaj kao da su kod kuće jer kod nas nema ustručavanja u hrani i piću, imaju minimum tri obroka dnevno, a i razgovaramo na dobrom engleskom jeziku. Do sada su nam dolazili iz Pariza, Londona, Nemačke, Perua... Neradnim danima odlazimo sa njima na izlete i pokazujemo znamenitosti našeg kraja, među kojima su planina Tara, reka Drina, etno-selo Zlakusa, Potpećku pećinu - priča Dragana.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Srba masni

pre 6 godina

sto ste odlazili sa zemlje svojih predaka .. da mi je znati ..

1 3 Odgovori

zora

pre 6 godina

Bravo za inicijativu. Bolje je biti gastarbajter u Srbiji nego i Nemackoj.

3 0 Odgovori

Deda Nole

pre 6 godina

Svaka cast Djordjevicima na oducnosti i volji da zive na selu,retko ko se odlucuje na ovakve korake zelim im svu srecu i zdravlje za mnogo godina.

3 0 Odgovori

Sasha

pre 6 godina

(Ve molam, izgubete nekolku dragoceni minuti od vasiot zivot citajki go ovoj tekst - ke osoznaete nesto sto i jas samiot go nauciv otkako go napisav) - Ova e za pozdrav i podrska. Za eden vakov cekor e potrebna golema megusebna semejna podrska i razbiranje; potrebna e svesnost, odlucnost, hrabrost; potrebna e razumnost i zivotna strategija itn. I gradot i seloto imaat svoi mani i prednosti - zavisi koj kakva zivotna filozofija ima, kakvi zivotni potrebi i moznosti ima, kakvi predispozicii, sposobnosti i potrebi za zivot ima za ednoto ili pak za drugoto mesto. Vo ovoj prilog (za mene) nedostasuvaat nekoi informacii, pred se od finansiski aspekt t.e. dali tie, osven so zemjodelskite i stocarskite raboti, egzistiraat i se zanimavaat i so nesto drugo od sto ostvaruvaat prihodi za zivot? Potoa, koi drugi pricini (osven navedenite za zdrav i miren zivot i sl.) gi navelo da od eden velegrad otidat i da ziveat vo bas selo i tamu da gi rasnat svoite deca? Dali se isklucivo na svoi sili ili imaat i druga pomos od strana - vo bilo koja smisla (finansiska, potiknuvacka, sovetodavna .....)? Zenava vo nekolku navrati naglasuva deka kancelarijata i e na otvoreno, nadvor - dali toa e onaka figurativno kazano ili pak e bukvalno taka t.e. taa (i nejziniot soprug) nesto raboti? I taa i nejziniot soprug. Vo ova nejzino izlaganje taa veli deka voopsto nisto ne znaele za zivotot na selo t.e. za poljodelskite, stocarskite i ostanatite selski raboti i deka seto toa go ucele otkako se doselile tamu! Vo detstvoto i mojata mladost imam dosta prestojuvano na selo kaj dedo mi i relativno dobro sum zapoznaen kolku teski se prilikite za zivot tamu i deka sigurno treba mnogu napor, nervi i vreme za da se nauci seto toa. Nekogas selanite ziveele samo od zemjodelieto i stocarstvoto, no tie imale kontinuitet. Voglavnom pogolemiot del od selanite imale nizok ili relativno sreden zivot, a samo mal broj bile so povisok standard na zivot - t.n. gazdi ili corbadzii. Ako ova semejstvo navistina otislo od Belgrad vo ova selo so totalno nepoznavanje na selskiot zivot i na selskata rabota i uspeale da go naucat seto toa i da se prilagodat na selskite uslovi na zivot, togas toa e navistina respektabilno, voshituvacki i za ogromen pozdrav, no, ako e samo falenje za pred novinarite, onie koi gi poznavaat i za svetot, e togas seto ova e bezpredmetno i sosema bezpotrebno - i za niv i osobeno za site nas koi sme go procitale ovoj tekst na informer. Seloto e zdravo, cisto, mirno, svezo, relaksiracko, no sepak, ako ne ste spremni za zivot na selo i zivot od selskite raboti, togas ostanete tamu kade sto podobro ste se snaogale. Lugevo obrabotuvaat 6 ektara zemja! Znaete li kolkava povrsina e toa? 12 fudbalski igralista! Za eden roden selanec i taka i taka, ama za eden roden belgradjanin i te kako mnogu - da ne kazam, premnogu. Toa e samo eden del od razlikite grad - selo, ima uste mnogu, i toa voglavnom povrzani so decata. Vo seloto denes nema mnogu deca kako nekogas, da ne kazam, voopsto i nema deca, tuku samo starci. Gi nema site onie raboti do koi vo gradot mozete mnogu brzo i mnogu lesno da dojdete. Na pr. nemate burekdjilnica, nemate trafika, nema smoposluga, nemate posta i sl. Postarite mozat da se druzat i so uste postari od niv, no decata ja nemaat taa privilegija, pa moze mnogu da im bide dosadno. Potoa, tuka e obrazovanieto. Gledam decata im se mali. Kade, so kogo i vo koi uslovi ucat..... itn. itn. itn. Ne velam deka ova semejstvo mozebi ne go nadminalo seto toa, no sigurno i da e, toa voopsto ne bilo lesno. Ona sto mene licno me raduva (ako e se taka kako sto kazuva ovaa zena), e toa sto tie (kako semejstvo) veke 11 godini ziveat vo toa selo, obavuvajki gi site tie selski raboti, no i ne propustajki gi i rabotite i slucuvanjata vo gradot (teatarski pretstavi, koncerti, lizgalista, eksurzii, druzenja so rodnini i prijateli i sl) egzistiraat i deluvaat kompaktno kako semejstvo. I za mene toa e najbitno i toa e dokaz deka, koga semejstvoto e zaedno, koga e slozno, koga e resitelno, koga se podrzuva, koga e uporno, koga ima strategija i realizacija, koga znae sto saka i koga ima cel, koga gi znae i gi raspoznava rabotite koi se najdobri i najpovolni za niv itn..... togas toa semejstvo, bez razlika na bilo sto - E OSUDENO NA USPEH.....

0 0 Odgovori

Gordana

pre 6 godina

Tako je i nama u selu nadomak Beograda,domaca hrana,svoje voce,povrce,domaca prepecenica nema nista lepse,svez vazduh,najlepse,bravo

0 0 Odgovori

Ivan

pre 6 godina

Da li može neka žurka kod vas? Leti uz roštilj.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari